Блудница и „краљеви земље“

ИСТОРИЈА тзв. хришћанства је пуна примера како је оно проширило свој утицај и умешало се у послове владавина. Погледајмо неке од њих. Карло Велики (742-814 н. е.) је као владар спознао да може да има велике предности, ако се удружи са црквом и има благослов свештенства католичке цркве.

Нова Енциклопедија Британика показује да је папа помазао Карла, његовог брата и њиховог оца као осниваче нове династије, пошто је бивша господарска породица била ’одстрањена’. У том делу се даље каже: „Политички савез између Франака [народа Карла Великог] и папе против Лангобарда је био потврђен том приликом. . . . Карло [који је постао Карло Велики] је рано сазнао за уску везу између светске моћи и цркве.“

800. године н. е. папа Лео III је одлучио да постави Карла за цара Западног Римског Царства, и крунисао га је поводом тзв. хришћанске мисе у Петровој цркви у Риму.

Похлепна блудница

Али блудница захтева плаћање. Шта је Карло Велики могао да плати вавилонским представницима, Риму? „У базилици Св. Петра Карло је потврдио обећање свог оца, да подложи велике делове Италије папској владавини.“ У истом изворнику се каже даље: „Кроз његову политички основану религиозност, царство и црква су расли у институционално и духовно јединство.“

Други пример за снажан утицај који је религија вршила у прошлости је кардинал Волси из Енглеске (1475- 1530). Као што Британика наводи он је био „кардинал и државник који је водио владине послове за енглеског краља Хенриа VIII . . . Децембра 1515. Волси је постао главни канцелар Енглеске. . . . Потом је употребио своју огромну светску и црквену моћ да нагомила богатство, које је било одмах иза краљевског.“ Да употребимо симболични језик Откривења: за првокласну проституцију тражи се првокласно плаћање.

Други познати пример за религиозни утицај у државне ствари, био је кардинал и војвода Ришеље (1585-1642), који је поседовао велику моћ у Француској и такође нагомилао богатство које је „чак према мерилима онога времена било огромно“, пише у Британици.

Ришељеов наследник је био Жил Мазарен (1602-1661), следећи кардинал, који је за време владавине краља Лудвига XIV служио као први министар Француске. Мада није био овлашћени свештеник, папа Урбан VIII га је наименовао за кардинала 1641. године. Мазарен је такође тежио за богатством. Енциклопедија о томе каже: „Мазаренови непријатељи су га укоравали због његове похлепе. Присвојио је за себе положаје и црквени приход, а понекад је замењивао краљевски приход са својим.

И у новије време се ништа није изменило, крива религија и даље настоји да нагомилава богатство и покушава да утиче на политички елеменат или ако је могуће да га потпуно држи под контролом. Упадљив пример за то је католичка тајна организација Опус Деи (латински, „Божје дело“), која сада ужива папину милост и која се према аутору Лоренсу Лејдеру „потпуно посветила антикомунизму и десно оријентисаној политици“. Она шаље интелектуални крем католичке омладине на њене високе школе и универзитете како би постављала своје људе на утицајна места и моћне положаје у влади, финансијама и јавним медијима. У Шпанији је постигла врхунац, када је под фашистичким диктатором Франком једно време 10 до 19 чланова министарства припадало елитној Опус Деи.a

У Сједињеним Државама телевизијски проповедници су познати по томе што се хвалишу својим богатством и луксузним начином живота. Протестантски свештеници су пуни поноса ступили чак на политичку позорницу у жељи да дођу у председништво. Нема сумње, упркос свог палог стања и једног или другог прерушавања, стара блудница још увек ужива у раскоши и моћи а покушава и да господари (Откривење 17:4).

Али шта може да се каже о имену блуднице, „Вавилон велики“? Како нам помаже да потврдимо идентитет симболичне жене из Откривења?

[Фуснота]

[Слике на 6. страни]

Кардинали Волси, Мазарен и Ришеље су нагомилали огромно богатство служећи држави

[Извор]

Фотографіје: Culver Pictures