Моавски камен уништен али не изгубљен

МОАВСКИ, или Мисин камен, био је намерно разбијен у року од годину дана после његовог открића 1988. године. Био је стар скоро 3 000 година. Био је то комад изглачаног црног базалта с уредно заокруженим врхом, висок 112 см, широк 71 см и дебео 36 см. Неко време након што је разбијен пронађена су поново 2 велика и 18 мањих делова, али трећина камена била је неповратно изгубљена.

Како је тај изванредан ручни рад скоро заувек изгубљен? И од какве је он вредности за научнике Библије?

Завера и неповерење

Ф. А. Клајн био је први и последњи Европљанин који је видео камен у његовом неразбијеном стању. Лежао је међу рушевинама Дибона на најсевернијем делу Мртвог мора. Начинио је кратке скице делова натписа од 35 редова који се налазио унутар уздигнутог граничника, а кад се вратио у Јерусалим известио је о проналаску свог пруског надзорника. Одмах је утврђено да је натпис фенички и уочена је његова важност. Краљевски музеј из Берлина уложио је новац да откупи камен, али ускоро су се за њега такмичиле и друге заинтересоване странке. Свесни његове вредности, шеици су га сакрили и подигли му цену до апсурдних висина.

Један француски археолог успео је да прибави отисак натписа на папиру, али пошто је отисак требало уграбити и однети пре него што је био сув, био је тешко читљив. У међувремену је дошло наређење из Дамаска да бедуини предају свој камен владиним службеницима. Уместо да послушају, бедуини су одлучили да га униште. Тако су запалили ватру око тог драгоценог споменика прошлости и непрестано га поливали водом. Кад се камен распао, његови делови брзо су раздељени међу породице које су их сместиле у своје житнице, наводно да осигурају благослов за своје жито. Био је то уједно и најбољи начин да појединци лично преговарају за цену разасутих делова.

Оживљена библијска историја

Помоћу гипсаних одлива и отисака на папиру који су служили за умножавање комада који су купљени, натпис на камену коначно је обновљен. Кад је откривен потпуни текст, научници су били запањени. Древна стела једном је описана као ”највеличанственији монолит који је икад откривен“.

Краљ Миса из Моава подигао је Моавски камен свом богу Хемошу као спомен на Мисино ослобађање од израелске доминације која је, како он каже, трајала 40 година и коју је Хемош допустио јер је био ”љут на своју земљу“. Обично се сматра да је та побуна Моава повезана с догађајима из 3. поглавља 2. Царевима. У натпису на споменику Миса се хвалише како је врло религиозан, како је изградио градове и пут и извојевао победу над Израелом. У свему томе заслуге приписује свом богу Хемошу. Мисин пораз и жртвовање властитог сина — о чему се извештава у Библији — испуштено је, како би се и очекивало, с тог самоузвисујућег натписа.

Многе локације које је Миса навео као места која је освојио споменуте су у Библији, између осталог Медеба, Атарот, Небо и Јахаз. На тај начин тај камен подупире тачност библијског извештаја. Истакнуто значење, међутим, има Мисина употреба Тетраграматона, ЈХВХ, имена израелског Бога, у 18. ретку натписа. Ту се Миса хвалише: ”Узео сам отамо [с брда Небо] Јахвино [посуђе] и довукао га пред Хемоша.“ Ово је, ван Библије, вероватно најранији запис о употреби божанског имена.

Моавски камен био је обновљен 1873. тако што је на местима где је недостајао текст додан гипсани одлив, те је отпремљен на изложбу у музеј Лувр у Паризу, где је и остао. Његов факсимил може се видети у Бритиш Мјузиуму у Лондону.

[Слике на 30. страни]

(Горе) Земља Моав

[Извор]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

(Лево) Реконструисани Моавски камен

[Извор]

Musée du Louvre, Paris

(Десно) Тертраграматон како се појављује на камену

[Извор]

The Bible in the British Museum