Јехова, непристрани „судија целе земље“
„[Отац] без пристраности према особама суди по дјелима свакога појединца“ (1. ПЕТРОВА 1:17, Стварност).
1, 2. (а) Зашто треба да будемо и у страху и утешени мишљу да је Јехова велики Судија? (б) Коју улогу играју Јеховине земаљске слуге у његовом правном случају против нација?
ЈЕХОВА је велики „судија целе земље“ (1. Мојсијева 18:25, NW). Као Врховни Бог свемира, он има неограничено право да суди својим створењима. Та мисао у исто време улива страхопоштовање и теши. Мојсије је дирљиво изразио тај наизгледан парадокс, говорећи: „Јехова ваш Бог је Бог богова и Господар господара, Бог велики, моћни и који улива страхопоштовање, који ни према коме не поступа са пристраношћу нити прихвата мито, извршавајући пресуду за дечака без оца и удовицу и волећи страног насељеника, тако да му даје хлеб и огртач“ (5. Мојсијева 10:17, 18, NW).
2 Каква изразита равнотежа! Велики, моћни, Бог који улива страхопоштовање, а који ипак непристрасно и љубазно брани интересе сирочади, удовица и страних насељеника. Ко би могао пожелети љубазнијег Судију од Јехове? Сликовито описујући себе у судском поступку против нација Сатаниног света, Јехова позива своје слуге на Земљи да буду његови сведоци (Исаија 34:8; 43:9-12). Он не зависи од њиховог сведочанства да би доказао своје божанство и закониту сувереност. Али, он својим сведоцима додељује изванредну предност сведочења пред целим човечанством да признају његову врховност. Његови сведоци се сами подлажу његовом праведном суверенитету, а својом јавном службом подстичу друге да се ставе под власт Врховног Судије.
Јеховин начин суђења
3. Како се може сажети Јеховин начин суђења, и како је то приказано у случају Адама и Еве?
3 Током ране историје човечанства, Јехова је лично судио неким преступницима. Примери његовог начина решавања судских питања пружају образац оним његовим слугама који ће касније бити одговорни да воде судске поступке међу његовим народом (Псалам 77:12, 13 [11, 12, ДК]). Његов начин суђења може се сажети речима: непоколебљивост где је потребно, милосрђе где је могуће. Што се тиче Адама и Еве, савршених људских створења која су се својевољно побунила, они нису заслужили милосрђе. Зато их је Јехова осудио на смрт. Али, његово милосрђе је почело да делује према њиховом потомству. Јехова је одложио извршење смртне казне, дозвољавајући тиме Адаму и Еви да имају децу. Њиховим потомцима је с пуно љубави пружио наду избављења из ропства греху и смрти (Постање 3:15; Римљанима 8:20, 21).
4. Како је Јехова поступао с Каином, и зашто је тај случај посебно занимљив?
4 Начин на који је Јехова поступао с Каином посебно је занимљив зато што је то први забележени случај који је укључивао једног од Адамових и Евиних несавршених потомака, ’проданих греху‘ (Римљанима 7:14). Да ли је Јехова то узео у обзир и другачије поступао с Каином од начина на који је поступао с његовим родитељима? И може ли тај случај пружити поуку хришћанским надгледницима данас? Погледајмо. Запажајући Каинову неисправну реакцију кад његова жртва није била повољно прихваћена, Јехова га је с пуно љубави упозорио на опасност у којој се налазио. Једна стара пословица каже: ’Боље спречити него лечити.‘ Јехова је ишао докле год је могао упозоравајући Каина да не дозволи да њиме загосподари његово грешно нагињање. Настојао му је помоћи да се ’обрати да чини добро‘ (1. Мојсијева 4:5-7, NW). То је први пут да је Бог тражио од једног грешног човека да се покаје. Након што је Каин показао непокајнички став и извршио тежак злочин, Јехова га је осудио на протеривање, ублажујући то одредбом која је забрањивала другим људима да га убију (Постање 4:8-15).
5, 6. (а) Како је Јехова поступао са претпотопним нараштајем? (б) Шта је Јехова учинио пре него што је извршио пресуду над становницима Содоме и Гоморе?
5 Пре потопа, кад је Јехова ’видео да је неваљалство људско велико на земљи, било му је жао у срцу‘ (Постање 6:5, 6). Њему је било ’жао у срцу‘ јер је пожалио што је већина претпотопног нараштаја злоупотребила своју слободну вољу и што на њима мора извршити пресуду. Ипак, дао им је одговарајуће упозорење, користећи Ноја као „проповедника правде“ током многих година. Након тога, Јехова није имао разлога да ’поштеди од потопа свет безбожнички‘ (2. Петрова 2:5).
6 Јехова је на сличан начин био дужан да реши правни случај против покварених становника Содоме и Гоморе. Али, запазимо како је поступио. Чуо је ’велику вику‘ о запањујућем понашању тих људи, ако ништа друго кроз молитве праведног Лота (Постање 18:20; 2. Петрова 2:7, 8). Али, пре него што је деловао, ’сишао‘ је да посредством својих анђела провери чињенице (Постање 18:21, 22; 19:1). Такође је узео времена да увери Аврахама како неће поступати неправедно (Постање 18:23-32).
7. Које поуке могу извући старешине који служе у правним одборима из примера Јеховиног начина суђења?
7 Шта старешине данас могу научити из тих примера? У случају Адама и Еве, Јехова је показао љубав и обзирност према онима који, иако повезани са кривцима, у том случају нису заслужили прекор. Према Адамовим и Евиним потомцима показао је милосрђе. У Каиновом случају, Јехова је предвидео опасност у којој је био Каин и доброхотно је разумно расправљао с њим, покушавајући да осујети извршење греха. Чак и након што га је прогнао, Јехова је био обзиран према Каину. Надаље, Јехова је извршио пресуду над претпотопним нараштајем тек након што је показао много стрпљиве истрајности. Кад је био суочен са тврдокорним злом, Јехови је ’било жао у срцу‘. Пожалио је што су се људи побунили против његовог праведног владања и што је био дужан да их неповољно осуди (Постање 6:6; упореди Езекјел 18:31; 2. Петрова 3:9). У случају Содоме и Гоморе, Јехова је деловао тек након што је проверио чињенице. Какви изванредни примери за оне који данас треба да решавају правне случајеве!
Људске судије у патријархална времена
8. Који су Јеховини темељни закони били познати у патријархална времена?
8 Иако у то време очигледно није било писаног кодекса, патријархално друштво је било упознато са Јеховиним темељним законима, те су његове слуге биле обавезне да их држе. (Упореди Постање 26:5.) Драма у Едену је показала потребу за послушношћу и подложношћу Јеховиној суверености. Случај Каина открио је Јеховино неодобравање убиства. Непосредно након потопа, Бог је дао човечанству законе с обзиром на светост живота, убиство, смртну казну и једење крви (Постање 9:3-6). Јехова је снажно осудио прељубу током догађаја који је укључивао Аврахама, Сару и Абимелека, краља Герарског, близу Газе (Постање 20:1-7).
9, 10. Који примери показују да је у патријархалном друштву постојао правосудни систем?
9 У то време главе породице су деловале као судије и решавали су правне проблеме. Јехова је рекао с обзиром на Аврахама: „Јер сам га изабрао да заповеда синовима својим и дому своме након себе, да се држе путева Господњих и да чине што је праведно и добро“ (Постање 18:19). Аврахам је показао несебичност и разборитост у решавању свађе између својих и Лотових пастира (Постање 13:7-11). Делујући као патријархална глава и судија, Јуда је осудио своју снаху Тамару да буде каменована до смрти и спаљена, верујући да је била прељубница (Постање 38:11, 24; упореди Јошуа 7:25). Међутим, кад је сазнао све чињенице, прогласио ју је праведнијом од самог себе (Постање 38:25, 26). Како је само важно сазнати све чињенице пре доношења судске одлуке!
10 Књига о Јову циља на правосудни систем и показује пожељност непристрасног суђења (Јоб 13:8, 10; 31:11; 32:21). Сам Јов се присећа времена кад је био поштовани судија који је седео на градским вратима делећи правду и бранећи парницу удовице и дечака без оца (Јоб 29:7-16). Дакле, постоје докази да су унутар патријархалног друштва „старешине“ деловале као судије међу Аврахамовим потомцима још и пре Изласка и правног устава нације Израел који је дао Бог (Излазак 3:16, 18). У ствари, одредбе савеза Закона биле су посредством Мојсија изнесене ’старијим мужевима‘, или старешинама, Израела, који су представљали народ (2. Мојсијева 19:3-7, NW).
Израелски правосудни систем
11, 12. Према двојици библијских научника, шта је разликовало израелски правосудни систем од система других нација?
11 Дељење правде у Израелу било је сасвим различито од правних поступака којих су се држале околне нације. Није прављена разлика између грађанског и казненог права. Обоје је било испреплитано моралним и религиозним законима. Прекршај против ближњега био је прекршај против Јехове. У својој књизи The People and the Faith of the Bible (Народ и вера Библије), аутор Андре Чураки (André Chouraqui) пише: „Правосудна традиција Хебреја разликује се од њихових суседа, не само у својој дефиницији преступа̂ и казни, већ и у самом духу закона̂... Тора [Закон] се не разликује од свакодневног живота; она контролише природу и садржај свакодневног живота одмеравајући благослов или проклетство... У Израелу... је готово немогуће направити јасну разлику у правосудним активностима града. Оне су биле сакривене у јединству живота потпуно усмереног према испуњењу воље живог Бога.“
12 Та јединствена ситуација поставила је дељење правде у Израелу на далеко виши ниво него у нацијама тог истог времена. Библичар Ролан де Во (Roland de Vaux) пише: „Израелски закон, упркос својим сличностима у облику и садржају, темељно се разликује од клаузула источњачких ’уговора‘ и чланова њихових ’кодекса‘. То је религиозни закон... Ниједан источњачки кодекс не може се упоредити с израелским законом, који је у потпуности приписан Богу као свом аутору. Ако садржи, и често меша, етичке и обредне прописе, то је зато што обухвата цело подручје божанског Савеза и зато што је тај Савез управљао међусобним односима људи као и њиховим односима с Богом.“ Не изненађује што је Мојсије запитао: „И који је то народ који има законе и уредбе праведне, као што је сав овај Закон који ја данас пред вас износим?“ (Деутероном 4:8).
Судије у Израелу
13. У којим погледима је Мојсије био диван пример за старешине данас?
13 У тако узвишеном судском систему, какав је човек био потребан да делује као судија? О првом судији постављеном у Израелу, Библија наводи: „А Мојсије беше човек врло кротак мимо све људе на земљи“ (4. Мојсијева 12:3, ДК). Он није био претерано самоуверен (Излазак 4:10). Иако се од њега тражило да суди народу, он је повремено био њихов заступник пред Јеховом, молећи га да им опрости и чак нудећи да се и сам жртвује у њихову корист (Излазак 32:11, 30-32). Он је песнички изјавио: „Порука моја нек се као киша спусти, као роса моја реч нек падне, као ситна киша на меку траву, као крупне капље на једру траву!“ (Деутероном 32:2). Далеко од тога да би судио народу својом властитом мудрошћу, он је објавио: „Кад имају неки посао они к мени долазе, и ја им судим, и казујем наредбе Божје и законе његове“ (Излазак 18:16). Кад је био у сумњи, ствар је поднео Јехови (Бројеви 9:6-8; 15:32-36; 27:1-11). Мојсије је диван пример старешинама који данас ’пасу стадо Божје‘ и доносе правне одлуке (Дела апостолска 20:28, NW). Нека се и њихов однос с њиховом браћом на исти начин покаже „као ситна киша на меку траву“.
14. Које су биле духовне квалификације мужева које је Мојсије поставио као судије у Израелу?
14 С временом Мојсије није могао сам носити терет решавања судских случајева за народ (Излазак 18:13, 18). Прихватио је предлог свог таста да добије помоћ. И поново, какви су људи били изабрани? Ми читамо: „’Требало би да изабереш из целог народа способне људе, који се боје Бога, поуздане људе, који мрзе неправедни добитак‘... И Мојсије је стао изабирати способне људе из целог Израела и давати им положаје као главаре над народом, као поглаваре хиљада, поглаваре стотина, поглаваре педесетина и поглаваре десетина. И они су судили народу у свакој одговарајућој прилици. Тежак случај предали би Мојсију, а сваки мали случај сами би решавали као судије“ (2. Мојсијева 18:21-26, NW).
15. Које су биле квалификације оних који су судили као судије у Израелу?
15 Може се видети да старост није била једино мерило за изабирање људи да делују као судије. Мојсије је изјавио: „Доведите мудре и разборите и искусне мужеве из својих племена, да их могу поставити као главаре над вама“ (5. Мојсијева 1:13, NW). Мојсије је био веома добро упознат с оним што је млади Елиху изјавио много година раније: „Не показују се мудри они који су само обилни у данима, нити суд разумеју они који су само стари“ (Јов 32:9, NW). Заиста, они који су постављени требало је да буду ’искусни мужеви‘. Али, изнад свега требало је да буду способни, богобојазни, поуздани мужеви, који су мрзели неправедни добитак и који су били мудри и разборити. Зато се чини очитим да се ’поглавари‘ и ’судије‘ споменути у Јошуи 23:2 и 24:1 нису разликовали од ’старешина‘ споменутих у тим истим стиховима, него су били изабрани између њих. (Види Insight on the Scriptures, том 2, страна 549.)
Дељење правде
16. Шта данас треба да запазимо о упутствима које је Мојсије дао новопостављеним судијама?
16 С обзиром на упутства дата тим постављеним судијама, Мојсије је рекао: „Ја дадох онда судијама вашим ову заповест: Саслушајте браћу своју и судите по правди распре свакога од њих са братом његовим или са странцем. Немојте имати личних обзира на суду, саслушајте и малога и великога, не бојте се никога, јер Бог правду дели. А кад имате распру која би вам била тешка изнесите је преда ме [Мојсија], да је чујем“ (Деутероном 1:16, 17).
17. Ко је био постављен за судије, и које им је упозорење пружио краљ Јосафат?
17 Наравно, такав случај се могао изнети Мојсију само за време његовог живота. Због тога су учињене даљње припреме да се тешки случајеви упућују свештеницима, Левитима и посебно постављеним судијама (Деутероном 17:8-12; 1. Летописа 23:1-4; 2. Летописа 19:5, 8). Судијама које је поставио у градовима Јуде, краљ Јосафат је објаснио: „Гледајте шта радите, јер не судите за човека него за Јехову... Тако треба да радите у страху Јеховином с верношћу и с потпуним срцем. Што се тиче сваког правног случаја који ће доћи к вама о вашој браћи која пребивају у својим градовима... морате их упозорити да не би учинили погрешно против Јехове и да се не догоди огорчење против тебе и против твоје браће. Тако треба да радите да не бисте навукли кривицу“ (2. Дневника 19:6-10, NW).
18. (а) Која су била нека од начела која су судије у Израелу требали да примењују? (б) Шта су судије морале имати на уму, и која писма показују последице њиховог заборављања тога?
18 Међу начелима која су судије у Израелу требале да примењују била су следећа: једнака правда за богате и сиромашне (Излазак 23:3, 6; Левитик 19:15); строга непристрасност (Деутероном 1:17); без примања мита (Деутероном 16:18-20). Судије су морале стално имати на уму да су они којима су судили били Јеховине овце (Псалам 100:3). У ствари, један од разлога због чега је Јехова одбацио телесни Израел био је што су њихови свештеници и пастири пропустили да суде с праведношћу и што су грубо поступали с народом (Јеремија 22:3, 5, 25; 23:1, 2; Езекјел 34:1-4; Малахија 2:8, 9).
19. Од које је вредности за нас ово испитивање Јеховиних мерила правде пре наше ере, и шта ће бити размотрено у следећем чланку?
19 Јехова се не мења (Малахија 3:6). Овај кратак преглед начина на који је правда требала да се дели у Израелу и како је Јехова гледао на свако ускраћивање правде треба навести старешине, који су данас одговорни за доношење судских одлука, да застану и размисле. Јеховин пример као Судије, и правосудни систем који је поставио у Израелу, утемељили су начела која пружају образац за дељење правде унутар хришћанске скупштине. То ћемо видети у следећем чланку.
Питања за понављање
◻ Како се може сажети Јеховин начин суђења?
◻ Како је Јеховин начин био показан примерима у његовом поступању с Каином и претпотопним нараштајем?
◻ Ко су деловали као судије у патријархална времена, и како?
◻ Шта је разликовало израелски правосудни систем од система других нација?
◻ Какви су људи били постављени за судије у Израелу, и која начела је требало да следе?
[Слика на 10. страни]
У патријархална времена и у Израелу, постављени старији мужеви су делили правду код градских врата