Назовихришћанство и трговина робљем

ТОКОМ 19. века, католички и протестантски мисионари били су уједињени у свом противљењу трговини робљем. Међутим, то није увек било њихово становиште. У претходним вековима, они су одобравали и учествовали у трговини робљем упркос ужасним патњама које је то проузроковало.

Мисионари су почели да долазе на источну као и на западну обалу Африке кад је у 15. веку откривен трговачки пут морем око Рта Добре наде. Међутим, након три века мисионарско дело у Африци готово је стало. Било је мало афричких обраћеника. Један разлог за тај неуспех била је уплетеност назовихришћанства у трговину робљем. Ц. П. Гровз (C. P. Groves) објашњава у делу The Planting of Christianity in Africa:

„Активна тежња за трговином робљем пратила је хришћанску мисију и није се сматрала погрешном. У ствари, сама мисија је поседовала своје властите робове; исусовачки самостан у Лоанди [сада Луанда, главни град Анголе] био је обдарен са 12 000. Кад се између Анголе и Бразила развила трговина робљем, бискуп Лоанде је, седећи на каменој столици на пристаништу, уделио свој бискупски благослов одлазећим бродским товарима, обећавајући им будуће блаженство кад се заврше бурне кушње живота.“

Исусовачки мисионари нису улагали никакав „приговор против црначког ропства“, потврђује Ц. Р. Боксер (C. R. Boxer) који је цитиран у књизи Africa From Early Times to 1800. У Луанди, пре него што су робови укрцани на бродове на путу за шпанске и португалске колоније, додаје Боксер, „одвођени су у оближњу цркву... и тамо их је крстио жупни свештеник у групама од стотину истовремено“. Затим је робовима, након што су били пошкропљени „светом водом“, било речено: „Гледајте, ви сте већ деца Божја; идете у земљу Шпанаца где ћете учити о Вери. Немојте више размишљати о томе одакле сте дошли... Идите са радосном спремношћу.“

Наравно, мисионари назовихришћанства нису били једини у одобравању трговине робљем. „До друге половине осамнаестог века“, објашњава Џефри Морхаус (Geoffrey Moorhouse) у својој књизи The Missionaries, „то је био став већине људи.“ Морхаус цитира пример протестантског мисионара из 18. века, Томаса Томсона (Thomas Thompson), који је написао трактат под насловом Афричка трговина црним робовима показала се доследном са начелима хуманости и са законима откривене религије.

Међутим, назовихришћанство својим учествовањем дели одговорност за ужасне патње нанесене милионима афричких робова. „Искључујући робове који су умрли пре него што су отпловили из Африке“, наводи The Encyclopædia Britannica, „12,5% је изгубљено током њиховог путовања до Западне Индије; на Јамајки је 4,5% умрло док су били у лукама или пре него што су продани, а још једна трећина у време ’приучавања‘.“

Ускоро ће Јехова Бог позвати на одговорност и назовихришћанство и друге облике лажне религије за све ужасне кривице за крв које су опростили и чак благословили (Откривење 18:8, 24).

[Дијаграм на 8. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Дијаграм начина на који су робови спремани у брод за робље

[Извор]

Schomburg Center for Research in Black Kulture / The New York Public Library / Astor, Lenoh and Tilden Foundations