Образован човек
„ПОСМАТРАЈТЕ, браћо, да међу вама који сте позвани нема ни много мудрих по пу̏ти, ни много моћних, ни много именитих“ (1. Коринћанима 1:26). Као што ове речи показују, постоји опасност у томе да некога сасвим заокупи световна мудрост или поседовање високог друштвеног положаја. Такве ствари могу бити препрека да неко прихвати добру вест (Пословице 16:5; Марко 10:25).
Ипак, неки који су у Павлово време били мудри на телесан начин прихватили су истину, а један од њих био је и сам Павле. Добро образован и изгледа из истакнуте породице, Павле је био реван еванђелизатор. Тиме је показао да повлашћени у овом свету могу служити Јехови ако имају исправно срце. Могу чак своје световне вештине користити у Јеховиној служби (Лука 16:9).
Рођен у Тарсу
Павле је рођен у Тарсу, ’познатом граду‘, како га је касније описао (Дела апостола 21:39). Вероватно је ту стекао знање језика̂ — посебно знање грчког — што је било непроцењиво у његовом мисионарском делу. Живот у Тарсу је Павла изложио не само јеврејском начину размишљања већ и култури незнабожаца, а то је искуство употребио у каснијим годинама као апостол нацијама. Знао је како да изрази истину на начин на који су је могли разумети (1. Коринћанима 9:21). Као пример, погледај његов говор Атињанима о коме се извештава у 17. поглављу Дела апостола. Ту је у своје изношење истине вешто унео указивања на атинску религију и чак цитат једног од њихових песника.
Римски грађанин
Павле је имао још једну световну предност. Био је римски грађанин, те је и то користио за унапређење добре вести. У Филипима су он и његови другови били претучени и затворени без судског поступка. Било је противзаконито то учинити римском грађанину, па кад је Павле ту чињеницу предочио властима, дозволили су му да остане и служи скупштини пре него што је пошао у своје следеће одредиште (Дела апостола 16:37-40).
Касније, кад се појавио пред намесником Фестом, Павле је искористио своје римско грађанство да се због свог случаја обрати Цезару. Тако је добру вест бранио пред највишом влашћу Римског Царства (Дела апостола 25:11, 12; Филипљанима 1:7).
Павле је примио практичну поуку, што се касније показало корисним. Учио је прављење шатора, вероватно од свог оца. Захваљујући томе, могао је да се издржава кад је било мало средстава (Дела апостола 18:1-3). Такође је примио интензивно религиозно образовање. Био је одгајан као „фарисеј, син фарисејев“ (Дела апостола 23:6). Заиста, проучавао је код ногу Гамалијелових, једног од најславнијих јеврејских учитеља (Дела апостола 22:3). Такво образовање, можда упоредиво с данашњим квалитетним универзитетским образовањем, указује да је његова породица била доста истакнута.
Исправан став
Павлово порекло и поучавање пружали су светлу будућност у јудаизму. Могао је постати врло успешан. Међутим, кад је прихватио да је Исус Месија, Павлови су се циљеви променили. Кад је писао Филипљанима, у главним је цртама изложио неке од својих некадашњих световних предности те је рекао: „А то што ми беше добитак, то ја сматрам за губитак, Христа ради; јер све држим за губитак према преважном познању Исуса Христа, Господа свога, ради кога све оставих и држим све да је ништа, само да Христа добијем“ (Филипљанима 3:7, 8).
Тај образован човек није се с чежњом освртао на оно што је могао постићи својим световним образовањем; нити је своје „много знање“ користио да код других изазове поштовање (Дела апостола 26:24; 1. Коринћанима 2:1-4). Уместо тога, полажући потпуну веру у Јехову Бога, указао је на те пређашње изгледе, говорећи: „Заборављајући што је остраг, и сежући се за оним што је напред, трчим к белези, да би добио награду небеског позива Божјег у Исусу Христу“ (Филипљанима 3:13, 14). Павле је ценио духовне ствари.
Међутим, Павле је то пређашње поучавање користио у Јеховиној служби. Кад је о Јеврејима рекао: „Ја им сведочим да имају ревност за Бога“, говорио је из личног искуства (Римљанима 10:2). Као практикујући фарисеј, сигурно је имао ревност за Бога и Писма. Кад је постао хришћанин, Павлова ревност била је уравнотежена тачним спознањем, тако да је своје рано образовање могао користити у праведну сврху. На пример, у књизи Јеврејима употребио је темељно знање историје Израела и храмског обожавања да би приказао супериорност хришћанског система.
И данас се неки који су мудри у телесном погледу одазивају на добру вест. Људи свих врста образовних квалификација, као и чланови свих врста занимања и звања, прихватају истину и своје пређашње поучавање употребљавају у Јеховиној служби. Међутим, без обзира на њихово световно образовање, хришћани никад не губе из вида чињеницу да су најважније духовне квалификације. То је „најбоље“ зато што нас може довести до вечног живота (Филипљанима 1:10).