Јехова влада — преко теократије

„[Јехова] у вечности краљује“ (ПСАЛАМ 146:10).

1, 2. (а) Зашто нису успели човечји напори на подручју владања? (б) Који је једини истински успешан облик владавине?

ОД ВРЕМЕНА Нимрода, људи покушавају да на различите начине владају људским друштвом. Постоје диктатуре, монархије, олигархије и различити облици демократије. Јехова дозвољава све то. Заиста, пошто је Бог основни Извор свег ауторитета, он је у одређеном смислу постављао различите владаре на њихове условне положаје (Римљанима 13:1). Међутим, сви човечји напори на подручју владавине затајили су. Ниједан људски владар није створио једно дуготрајно, стабилно, праведно друштво. Пречесто, „човек над човеком влада, да га несрећним учини“ (Проповедник 8:9).

² Да ли то треба да нас изненади? Наравно да не! Несавршени човек није начињен да влада собом. „Пут човека није њему у власти, не може човек када ходи да управља корацима својим“ (Јеремија 10:23). Зато је, кроз целу људску историју, само један облик владавине био заиста успешан. Који? Теократија под Јеховом Богом. У библијском грчком, „теократија“ значи владавина [kratos] од стране Бога [theos]. Која би боља владавина могла да постоји од владавине самог Јехове Бога? (Псалам 146:10).

3. Који су били неки рани примери постојања теократије на земљи?

³ Теократија је владала кратко време у Едену, док се Адам и Ева нису побунили против Јехове (Постање 3:1-6, 23). У Аврахамово време, изгледа да је теократија постојала у граду Салему, са Мелхиседеком као краљем-свештеником (Постање 14:18-20; Јеврејима 7:1-3). Међутим, прва национална теократија под Јеховом Богом била је успостављена у пустоши Синаја у 16. веку пре н. е. Како је дошло до тога? И како је функционисала та теократска владавина?

Теократија је рођена

4. Како је Јехова успоставио теократску нацију Израел?

⁴ Године 1513. пре н. е., Јехова је ослободио Израелце из ропства у Египту и у Црвеном мору уништио фараонове војске које су их гониле. Затим је Изрелце довео до горе Синај. Кад су били улогорени у подножју те горе, Бог им је преко Мојсија рекао: ’Видели сте што сам учинио Египту и како сам вас на орловим крилима носио и довео вас к себи. А сад ако ви слушате глас мој, и чувате савез мој, бићете моји испред свих народа.‘ Израелци су одговорили: „Све што је казао Господ чинићемо“ (Излазак 19:4, 5, 8). Склопљен је савез, и рођена је теократска нација Израел (Деутероном 26:18, 19).

5. Како може да се каже да је Јехова владао у Израелу?

⁵ Ипак, на који је начин Израелом владао Јехова, који је невидљив за људске очи? (Излазак 33:20). Тако што су закони и свештенство нације били дати од Јехове. Они који су слушали законе и обожавали у складу с божански мандатираним припремама служили су Великом Теократи, Јехови. Поред тога, првосвештеник је имао Урим и Тумим, помоћу којих је Јехова Бог пружао вођство у хитним ситуацијама (Излазак 28:29, 30). Надаље, способни старији мужеви били су Јеховини представници у тој теократији и бринули су се за примену Божјег Закона. Ако размотримо извештај о неким од тих људи, боље ћемо разумети како људи треба да се подвргну Божјем владању.

Ауторитет под теократијом

6. Зашто је за људе био изазов да буду на положају ауторитета у теократији, и какви су људи били потребни за ту одговорност?

⁶ Они који су у Израелу били на положају ауторитета имали су велику предност, али је био изазов да одрже равнотежу. Морали су да пазе да њихов властити его никада не постане важнији од посвећења Јеховиног имена. Надахнута изјава да „не може човек када ходи да управља корацима својим“ односила се како на остатак човечанства тако и на Израелце. Израел је напредовао само кад су старији мужеви држали на уму да је Израел теократија и да они треба да врше Јеховину вољу, а не своју. Ускоро након оснивања Израела, Мојсијев таст, Јетро, добро је описао какви људи они треба да буду, то јест, ’вредни, који се Бога боје, поштени, непријатељи лакомости‘ (Излазак 18:21).

7. На које је начине Мојсије био диван пример онога ко је имао ауторитет под Јеховом Богом?

⁷ Први који је у Израелу исказивао велики ауторитет био је Мојсије. Он је био диван пример личности теократског ауторитета. Истина, једном приликом показала се људска слабост. Међутим, Мојсије се увек ослањао на Јехову. Кад су се појавила питања која још нису била решена, он је тражио Јеховино вођство. (Упореди Бројеви 15:32-36.) Како се Мојсије одупирао искушењу да свој високи положај употреби за своју славу? Па, иако је водио милионску нацију, он „бјеше човјек врло кротак мимо све људе на земљи“ (4. Мојсијева 12:3, ДК). Он није имао личних амбиција већ је био заинтересован за Божју славу (Излазак 32:7-14). Мојсије је имао и снажну веру. Говорећи о њему пре него што је он постао национални вођа, апостол Павле је рекао: „Чврсто [се] држао Невидљивога као да га гледа“ (Јеврејима 11:27, Чарнић). Сасвим је јасно да Мојсије никада није заборавио да је Јехова прави Владар те нације (Псалам 90:1, 2). Какав диван пример за нас данас!

8. Какву је заповест Јехова дао Јошуи, и зашто је то вредно пажње?

⁸ Кад се надгледање Израела показало претешким за самог Мојсија, Јехова је ставио свој дух на 70 старијих мужева који ће га подупирати у суђењу нацији (Бројеви 11:16-25). У каснијим годинама сваки град би имао своје старије мужеве. (Упореди Деутероном 19:12; 22:15-18; 25:7-9.) Кад је Мојсије умро, Јехова је Јошуу поставио за вођу нације. Можемо замислити да је с том предношћу Јошуа имао много посла. Међутим, Јехова му је рекао да постоји једна ствар коју никада не сме пропуштати: ’Нека се не удаљи од уста твојих ова књига закона; размишљај о њој [’читај из ње тихим гласом‘, NW] дан и ноћ, да радиш све како је у њој написано‘ (Јошуа 1:8). Запази да иако је Јошуа имао више од 40 година службе иза себе, требало је да настави да чита Закон. И ми треба да проучавамо Библију и освежавамо своје мисли с обзиром на Јеховине законе и начела — без обзира колико дуго служимо или колико предности имамо (Псалам 119:111, 112).

9. Шта се догађало у Израелу током времена судија?

⁹ Јошуу је следио низ судија. Нажалост, током њиховог времена Израелци су често ’чинили оно што се не допада Господу‘ (Судије 2:11). С обзиром на период судија, извештај каже: „У оно време не беше краља у Израелу. Сваки чињаше што му бејаше драго“ (Судије 21:25). Свако је доносио властите одлуке у вези с понашањем и обожавањем, а историја показује да су многи Израелци доносили лоше одлуке. Они су отпадали у идолско обожавање и понекад су извршавали ужасне злочине (Судије 19:25-30). Ипак, неки су испољавали примерну веру (Јеврејима 11:32-38).

10. Како се владавина у Израелу коренито променила током времена Самуела, и шта је довело до тога?

¹⁰ За живота последњег судије, Самуела, Израел је пролазио кроз кризу с обзиром на владавину. Под утицајем околних непријатељских нација, а свима су владали краљеви, Израелци су закључили да је и њима потребан краљ. Они су заборавили да су већ имали Краља, да је њихова владавина била теократија. Јехова је рекао Самуелу: „Не одбацују они тебе, него мене одбацују, да не краљујем над њима“ (1. Самуелова 8:7). Њихов пример нас подсећа како је лако да изгубимо своје духовно гледиште и да на нас утиче свет око нас. (Упореди 1. Коринћанима 2:14-16.)

11. (а) Упркос промени у владавини, како може да се каже да је Израел и даље био теократија под краљевима? (б) Какву је заповест Јехова дао израелским краљевима, и с каквом сврхом?

¹¹ Међутим, Јехова је пристао на захтев Израелаца и изабрао је њихова прва два краља, Саула и Давида. Израел је и даље био теократија, њиме је владао Јехова. Зато, да би његови краљеви то упамтили, свако од њих је био обавезан да направи властити препис Закона и да га чита свакодневно, „да би се научио бојати се Господа, и поштовати и вршити све речи овога закона и све ове наредбе; да се срце његово не би подигло изнад браће његове“ (Деутероном 17:19, 20). Да, Јехова је желео да они с ауторитетом у његовој теократији не уздижу себе и да њихови поступци рефлектују његов Закон.

12. Какав је глас верности стекао краљ Давид?

¹² Краљ Давид је имао изванредну веру у Јехову, а Бог је обећао да ће он бити отац линије краљева која ће трајати заувек (2. Самуелова 7:16; 1. Краљевима 9:5; Псалам 89:30 [89:29, ДК]). Давидово понизно подвргавање Јехови било је вредно опонашања. Он је рекао: „Господе! весели се краљ с моћне заштите твоје, и гле, како од радости кличе због помоћи твоје!“ (Псалам 21:2 [21:1, ДК]). Иако је Давид понекад подбацивао због телесне слабости, он се у правилу ослањао на Јеховину снагу, а не на своју властиту.

Нетеократска дела и ставови

13, 14. Који су неки од нетеократских поступака Давидових наследника?

¹³ Нису све израелске вође биле попут Мојсија и Давида. Многи су показивали велико непоштовање према теократском уређењу, дозвољавајући лажно обожавање у Израелу. Чак су и неки верни владари понекад поступали нетеократски. Веома трагичан био је случај Соломона, коме је била додељена велика мудрост и просперитет (1. Краљевима 4:25, 29). Ипак, у непоштовању Јеховиног закона, он се оженио многим женама и дозволио је идолско обожавање у Израелу. Соломонова владавина у његовим каснијим годинама очигледно је била угњетачка (Деутероном 17:14-17; 1. Краљевима 11:1-8; 12:4).

¹⁴ Соломонов син Робоам суочио се са захтевом да олакша терет својих поданика. Уместо да благо реши ту ситуацију, он је ратоборно бранио свој ауторитет — и изгубио 10 од 12 племена (2. Летописа 10:4-17). Први краљ отцепљеног десетплеменског краљевства био је Јеробоам. У настојању да осигура да се његово краљевство никада поново не придружи својој сестринској нацији, он је успоставио обожавање телета. Можда је то изгледало као домишљат корак у политичком погледу, али то је показало очигледно непоштовање према теократији (1. Краљевима 12:26-30). Касније, на крају дугог живота верне службе, краљ Аса је дозволио да понос окаља његов глас. Он је лоше поступао с пророком који му је дошао са саветом од Јехове (2. Летописа 16:7-11). Да, чак је и ветеранима понекад потребан савет.

Крај једне теократије

15. Кад је Исус био на земљи, како су јеврејске вође подбациле као личности ауторитета у теократији?

¹⁵ Кад је Исус Христ био на земљи, Израел је још увек био теократија. Нажалост, ипак, многи од његових одговорних старијих мужева нису били духовно наклоњени. Они су сигурно пропустили да развијају кротост коју је испољавао Мојсије. Исус је указао на њихову духовну поквареност кад је рекао: „На Мојсијеву столицу седоше књижници и фарисеји. Све дакле што вам рекну, чувајте и чините; али не радите по делима њиховим. Јер они говоре, али не раде“ (Матеј 23:2, 3).

16. Како су јеврејске вође из првог века показале да немају поштовања према теократији?

¹⁶ Након што су Исуса предали Понтију Пилату, јеврејске вође су показале колико су далеко одлутале од теократске подложности. Пилат је испитао Исуса и закључио да је невин човек. Доводећи Исуса пред Јевреје, Пилат је рекао: „Ево краља вашега!“ Кад су Јевреји бучно захтевали Исусову смрт, Пилат је питао: „Зар краља вашега да разапнем?“ Поглавари свештенички су одговорили: „Ми немамо краља осим цара [„цезара“, NW]“ (Јован 19:14, 15). Они су за краља признали цезара, а не Исуса, ’који је дошао у име [Јеховино]‘! (Матеј 21:9).

17. Зашто је телесни Израел престао да буде теократска нација?

¹⁷ Одбацујући Исуса, Јевреји су одбацили теократију, јер је требало да он буде главна личност у будућим теократским припремама. Исус је био краљевски Давидов син који ће владати заувек (Исаија 9:6, 7; Лука 1:33; 3:23, 31). Тако је телесни Израел престао да буде Божја изабрана нација (Римљанима 9:31-33).

Нова теократија

18. Која се нова теократија родила у првом веку? Објасни.

¹⁸ Међутим, Божје одбацивање телесног Израела није било крај теократије на земљи. Кроз Исуса Христа, Јехова је успоставио једну нову теократију. То је била помазана хришћанска скупштина, која је у ствари била једна нова нација (1. Петрова 2:9). Апостол Павле ју је назвао ’Израел Божји‘, а њени чланови су коначно дошли „од свакога колена и језика и народа и племена“ (Галатима 6:16; Откривење 5:9, 10). Иако су били подложни људским владавинама под којима су живели, члановима те нове теократије заиста је владао Бог (1. Петрова 2:13, 14, 17). Ускоро након рођења нове теократије, владари телесног Израела покушали су да присиле неке ученике да престану да слушају једну заповест коју им је дао Исус. Какав је био одговор? ’Више треба Бога слушати него ли људе‘ (Дела апостола 5:29). Заиста, теократско гледиште!

19. У ком смислу би хришћанска скупштина из првог века могла да се назове теократија?

¹⁹ Ипак, како је функционисала нова теократија? Па, постојао је Краљ, Исус Христ, који представља Великог Теократу, Јехову Бога (Колошанима 1:13). Иако је тај Краљ био невидљив на небесима, његова владавина је била стварна за његове поданике, а његове речи управљале су њиховим животима. Што се тиче видљивог надгледања, били су наименовани духовно оспособљени старији мужеви. У Јерусалиму је једна група таквих мужева функционисала као водеће тело. То тело су представљале путујуће старешине, као што су Павле, Тимотеј и Тит. А за сваку скупштину се бринуло тело старијих мужева, или старешина (Титу 1:5). Кад се појавио неки тежак проблем, старешине су консултовале водеће тело или једног од његових представника, као што је Павле. (Упореди Дела апостола 15:2; 1. Коринћанима 7:1; 8:1; 12:1.) Надаље, сваки члан скупштине играо је извесну улогу у подржавању теократије. Свако је био одговоран пред Јеховом да примењује библијска начела у свом животу (Римљанима 14:4, 12).

20. Шта може да се каже о теократији у постапостолским временима?

²⁰ Павле је упозорио да ће се након смрти апостола развити отпад, што се заиста и догодило (2. Солуњанима 2:3). Како је време пролазило, број оних који су тврдили да су хришћани нарастао је на милионе а затим на стотине милиона. Они су развили различите облике црквеног владања, као што су хијерархијско, презбитеријанско и конгрегационално. Међутим, ни понашање ни веровања тих цркава нису одражавали владање Јехове. Оне нису биле теократије!

21, 22. (а) Како је Јехова обновио теократију током времена краја? (б) На која ће питања у вези с теократијом надаље бити одговорено?

²¹ Током времена краја овог система ствари, требало је да дође до одвајања правих хришћана од лажних хришћана (Матеј 13:37-43). То се догодило 1919, важне године у историји теократије. У то време испунило се славно пророчанство из Исаије 66:8: „Ко је то игда видео? Може ли земља за један дан настати? Може ли се народ у један дан родити?“ Одговор на та питања било је гласно да! Године 1919. хришћанска скупштина је још једном постојала као одвојени „народ“. Теократска „земља“ заиста је рођена као у једном дану! Како је време краја напредовало, организација те нове нације се прилагођавала да је доведе што је ближе ономе што је постојало у првом веку (Исаија 60:17). Али, она је увек била теократија. У понашању и веровању, она је увек рефлектовала божански надахнуте законе и начела из Писма. И увек је била подложна устоличеном Краљу, Исусу Христу (Псалам 45:18 [45:17, ДК]; 72:1, 2).

²² Да ли си повезан с том теократијом? Да ли у њој имаш неки положај ауторитета? Ако је тако, да ли знаш шта значи поступати теократски? Да ли знаш које замке треба да избегаваш? Задња два питања биће размотрена у следећем чланку.

Да ли можеш објаснити?

◻ Шта је теократија?

◻ На који је начин Израел био теократија?

◻ Какву је припрему Јехова учинио да подсећа краљеве да је Израел теократија?

◻ На који је начин хришћанска скупштина била теократија, и како је била организована?

◻ Каква је теократска организација успостављена у наше време?

[Слика на 12. страни]

Пред Понтијем Пилатом, јеврејске вође су признале цезара уместо Јеховиног теократски наименованог Краља