Држи се теократије

„Господ [ је] наш судија, Господ нам законе даје, Господ је наш краљ“ (ИСАИЈА 33:22).

1. Зашто је власт битна ствар за већину људи?

ПИТАЊЕ власти је од битне важности за све људе. Добра власт доноси мир и напредак. Библија каже: „Правдом земљу краљ подиже“ (Пословице 29:4). С друге стране, лоша власт води до неправде, корупције и тлачења. „Кад бездушник влада тад уздише народ“ (Пословице 29:2). Кроз целу историју, људи су испробавали многе облике владавина, и нажалост, често су ’уздисали‘ зато што су их тлачили њихови владари (Проповедник 8:9). Хоће ли иједан облик власти успети да њени поданици буду трајно задовољни?

2. Зашто је „теократија“ прикладан опис владавине у древном Израелу?

² Историчар Јосиф је поменуо један јединствени вид владавине, када је записао: „Неки народи врховну политичку моћ повере монархијама, други олигархијама, док опет трећи масама. Међутим, нашег законодавца [Мојсија] није привукао ниједан од ових облика државног уређења, већ је свом уставу дао облик онога што би се — ако би била дозвољена кованица— могло назвати ’теократијом‘, стављајући сву сувереност и ауторитет у Божје руке“ (Against Apion, II, 164-5). Према делу Concise Oxford Dictionary, теократија значи „облик Божје владавине“. Та реч се не појављује у Библији, али прикладно описује владавину у древном Израелу. Иако су Израелци добили видљивог краља, њихов прави владар био је Јехова. Израелски пророк Исаија је рекао: „Господ [је] наш судија, Господ нам законе даје, Господ је наш краљ“ (Исаија 33:22).

Шта је истинска теократија?

3, 4. (а) Шта је истинска теократија? (б) Какве ће благослове у блиској будућности теократија донети целом човечанству?

³ Од када је Јосиф сковао ову реч, многа друштва се описују као теократска. Нека од њих су се показала нетолерантна, фанатична и окрутно тлачитељска. Да ли су она била праве теократије? Нису, у смислу у ком је Јосиф употребио ту реч. Проблем је што је значење речи „теократија“ проширено. World Book Encyclopedia је дефинише као „облик владавине у којој државом управља свештеник или свештеници, и у којој чланови свештенства имају власт у грађанским и религиозним стварима“. Међутим, истинска теократија није свештеничка власт. Она је у ствари владавина Бога, власт Створитеља свемира, Јехове Бога.

⁴ Једног дана у блиској будућности, цела земља ће бити под теократијом, и какав ће то бити благослов! „Сам Бог биће са [људима]. Он ће отрти сваку сузу од очију њихових и смрти неће више бити, ни жалости ни вике, ни болести неће више бити, јер првих ствари нестаде“ (Откривење 21:3, 4). Ниједна свештеничка власт несавршених људи не би могла донети овакву срећу. Једино владавина Бога може. Зато, прави хришћани не покушавају да уведу теократију политичком акцијом. Они стрпљиво чекају да Бог успостави теократију широм света, у време које он одреди и на свој начин (Данило 2:44).

5. Где истинска теократија данас делује, и која се питања појављују у вези с тим?

⁵ Међутим, у међувремену, права теократија заиста делује. Где? Код оних који се добровољно подлажу Божјој владавини и заједно сарађују на извршењу његове воље. Ови верни појединци се скупљају у један духовни „народ“ широм света у својој духовној „земљи“. Они су преостали чланови ’Израиља Божјег‘ са више од пет и по милиона њихових хришћанских другова (Исаија 66:8; Галатима 6:16). Они су у подложности Исусу Христу, небеском Краљу ког је устоличио Јехова Бог, ’краљ векова‘ (1. Тимотеју 1:17; Откривење 11:15). На који начин је ова организација теократска? Како њени чланови гледају на ауторитет светских власти? И како људи, који исказују ауторитет у својој духовној заједници, чувају начело теократије?

Теократска организација

6. Како Бог може управљати видљивом, људском организацијом?

⁶ Како може Јехова, који живи на невидљивим небесима, владати људском организацијом? (Псалам 103:19). На тај начин што они који су повезани с том организацијом следе надахнути савет: „Свим се срцем својим уздај у Господа а на своју мисао немој се ослањати“ (Пословице 2:6; 3:5). Они допуштају да над њима влада Бог док се држе ’закона Христовог‘ и у свом свакодневном животу примењују надахнута библијска начела (Галатима 6:2; 1. Коринћанима 9:21; 2. Тимотеју 3:16; види Матеја 5:22, 28, 39; 6:24, 33; 7:12, 21). Да би то чинили морају бити истраживачи Библије (Псалам 1:1-3). Попут ’племенитих‘ древних Веријаца, они не следе људе, већ у Библији стално проверавају ствари које уче (Дела апостолска 17:10, 11; Псалам 119:33-36). Они моле као псалмиста: „Здравом разуму и памети научи ме, јер ја верујем заповестима твојим“ (Псалам 119:66).

7. Који је редослед надгледања у теократији?

⁷ У свакој организацији мора постојати неко ко има ауторитет или пружа вођство. Јеховини сведоци нису изузетак и придржавају се структуре ауторитета коју је изложио апостол Павле: „Сваком човеку [је] поглавар Христос; а човек је поглавар жени, а Бог је поглавар Христу“ (1. Коринћанима 11:3). У складу с тим, само оспособљени мушкарци служе као старешине у скупштинама. И мада је Исус — који је ’поглавар сваком човеку‘ — на небесима, на земљи је још увек ’остатак‘ његове помазане браће, која имају наду да ће владати с њим на небесима (Откривење 12:17; 20:6). Они сачињавају комбинованог ’верног и разборитог роба‘. Хришћани показују да су подложни Исусу, те тиме и његовом поглавару, Јехови, тако што прихватају надгледање тога ’роба‘ (Матеј 24:45-47, NW; 25:40). На овај начин у теократији постоји ред. „Бог није Бог нереда, него мира“ (1. Коринћанима 14:33, Ча).

8. Како хришћанске старешине подупиру начело теократије?

⁸ Хришћанске старешине подупиру начело теократије увиђајући да су одговорни Јехови за то како исказују своју ограничену меру ауторитета (Јеврејима 13:17). Када доносе одлуке, они се ослањају на Божју мудрост, а не на своју. У овоме следе Исусов пример. Он је био најмудрији човек који је икада живео (Матеј 12:42). Па ипак је рекао Јеврејима: „Син не може ништа чинити сам од себе, него он чини оно што види да Отац чини“ (Јован 5:19). Такође, старешине имају исти став као што је имао и краљ Давид. Он је имао значајан ауторитет у теократији. Па ипак, желео је да следи Јеховин пут, не свој сопствени. Он се молио: „Узми ме на пут свој, Господе, и води ме правом стазом“ (Псалам 27:11).

9. Које уравнотежено гледиште имају предани хришћани у погледу различитих нада и различитих предности службе у теократији?

⁹ Неки су доводили у питање да ли је поштено да само оспособљени мушкарци, а не и жене, имају ауторитет у скупштини, или, да ли је поштено да неки имају небеску наду, а други земаљску (Псалам 37:29; Филипљанима 3:20). Међутим, предани хришћани цене то што су ове припреме изнесене у Божјој Речи. Они су теократични. Ако их доводе у питање, то обично чине они који не признају библијска начела. Поред тога, хришћани знају да су мушкарци и жене једнаки у Јеховиним очима што се тиче спасења (Галатима 3:28). За праве хришћане, то што су обожаваоци Суверена свемира јесте највећа могућа предност, и срећни су што испуњавају улогу коју им је Јехова изложио, каква год она била (Псалам 31:24; 84:11; 1. Коринћанима 12:12, 13, 18). Штавише, вечни живот, било на небу или на рајској земљи, заиста је предивна нада.

10. (а) Који је добар став показао Јонатан? (б) Како и хришћани данас показују став сличан Јонатановом?

¹⁰ По томе су Јеховини сведоци слични Јонатану, богобојазном сину краља Саула. Јонатан би вероватно био изузетан краљ. Међутим, због Саулове неверности, Јехова је изабрао Давида за следећег краља у Израелу. Да ли је Јонатан тиме био огорчен? Није. Он је постао добар Давидов пријатељ и чак га штитио од Саула (1. Самуилова 18:1; 20:1-42). На сличан начин, они са земаљском надом нису љубоморни на оне с небеском надом. Такође, прави хришћани нису љубоморни на оне који исказују теократски ауторитет у скупштини. Уместо тога, они их ’имају у изобилној љубави‘, јер признају њихов напоран рад у корист њихове духовне браће и сестара (1. Солуњанима 5:12, 13).

Теократско гледиште о световној власти

11. Како хришћани који су покорни теократској владавини гледају на световне власти?

¹¹ Ако су Јеховини сведоци под теократијом, владавином Бога, како гледају на државне владаре? Исус је рекао да његови следбеници неће бити ’део света‘ (Јован 17:16, NW). Међутим, хришћани признају своју дужност ’цару‘, световним властима. Исус је рекао да они треба да ’дају цару царево а Божје Богу‘ (Матеј 22:21). Према Библији, људске власти су ’постављене на своје релативне положаје од стране Бога‘ (NW). Јехова, Извор целокупног ауторитета, дозвољава да постоје владе и очекује од њих да чине добро онима који су под њиховом надлежношћу. Када то чине, оне су „слуга Божји“. Хришћани су „ради савести“ подложни власти земље у којој живе (Римљанима 13:1-7). Наравно, ако би држава тражила нешто што се супроти Божјем закону, хришћанин би ’више Бога слушао неголи људе‘ (Дела апостолска 5:29).

12. Чији пример хришћани следе када их власти прогоне?

¹² Шта онда ако неке државне власти прогањају праве хришћане? Тада они следе пример раних хришћана, који су издржавали периоде великог прогонства (Дела апостолска 8:1; 13:50). Ови испити вере нису дошли неочекивано, јер је Исус упозорио да ће доћи (Матеј 5:10-12; Марко 4:17). Па ипак, ови рани хришћани нису се освећивали својим прогонитељима нити је њихова вера ослабила под притиском. Уместо тога, они су следили Исусов пример: „Увређен, не одговори увредом, мучен не изусти претње, него се ослањаше на онога који право суди“ (1. Петрова 2:21-23). Хришћанска начела победила су Сотонине провокације (Римљанима 12:21).

13. Како Јеховини сведоци реагују на прогонство и клеветничке акције против њих?

¹³ Исто је и данас, током овог века Јеховини сведоци су много пропатили од руку деспотских владара — баш као што је Исус прорекао (Матеј 24:9, 13). У неким земљама, они који желе да присиле власти да делују против Јеховиних сведока шире лажи и изврћу ствари. Па ипак, упркос овим рђавим гласинама, Сведоци се својим добрим владањем препоручују као Божје слуге (2. Коринћанима 6:4, 8). Где је то могуће они свој случај изнесу властима и пред државне судове да би показали да не раде ништа лоше. Они користе све могућности које су им отворене да би јавно одбранили добру вест (Филипљанима 1:7). Али, након што учине све што по закону могу, ствари препуштају у Јеховине руке (Псалам 5:9-13; Пословице 20:22) Ако је то потребно, они се као и рани хришћани не плаше да пропате због праведности (1. Петрова 3:14-17; 4:12-14, 16).

Стави Божју славу испред свега

14, 15. (а) Шта је најважније за оне који подржавају начело теократије? (б) Којом приликом је Соломон поставио добар пример понизности на свом положају надгледања?

¹⁴ Када је Исус учио своје следбенике да се моле, прва ствар коју је поменуо била је посвећење Јеховиног имена (Матеј 6:9). У складу с овим, они који живе под теократијом траже Божју славу, а не своју личну (Псалам 29:1, 2). Библија извештава да је за неке у првом веку, који су одбили да следе Исуса, ово био камен спотицања зато што су „волели славу људску“, волели су да их људи славе (Јован 12:42, 43). Заиста, потребна је понизност да особа стави Јехову испред своје сујете.

¹⁵ Соломон је показао одличан став у погледу овога. Упореди његове речи приликом посвећења величанственог храма који је саградио, с речима Навуходоносора за његове грађевинске подухвате. Уображеним поносом, Навуходоносор се хвалисао: „Није ли ово Вавилон велики, који сам ја сазидао као краљевску престоницу, силом моћи своје а за славу величанства свога?“ (Данило 4:30). За разлику од њега, Соломон у својој скромности није истицао своје достигнуће рекавши: „Хоће ли заиста Бог становати с човеком на земљи? Гле, небеса и небеса над небесима не могу те обухватити, а камо ли овај дом што га ја сазидах!“ (2. Летописа 6:14, 15, 18; Псалам 127:1). Соломон није узвисивао себе. Знао је да је био само Јеховин представник те је записао: „Срамота за охолошћу стиже, али мудрост код смерних се нађе“ (Пословице 11:2).

16. Како старешине показују да су прави благослов тиме што не величају себе?

¹⁶ Слично овоме и старешине уздижу Јехову а не себе. Они поступају по Петровом савету: „Ако ко службу врши, нек је врши по моћи коју Бог даје, да се у свачему слави Бог по Исусу Христу“ (1. Петрова 4:11). Апостол Павле „службу надгледника“ није описао као неки важан истакнути положај, већ као „добро дело“ (1. Тимотеју 3:1, NW). Старешине су наименоване да служе, а не да владају. Они су учитељи и пастири Божјег стада (Дела апостолска 20:28; Јаков 3:1). Понизне, пожртвоване старешине су прави благослов за скупштину (1. Петрова 5:2, 3). „Поштујте такве људе“, и захваљујте Јехови што је обезбедио толико оспособљених старешина који подржавају теократију у овим ’последњим данима‘ (Филипљанима 2:29; 2. Тимотеју 3:1).

’Угледајте се на Бога‘

17. На које се начине они под теократијом угледају на Бога?

¹⁷ Апостол Павле је подстицао: „Угледајте се, дакле, на Бога, као љубљена деца“ (Ефесцима 5:1). Они који су се подложили теократији покушавају да, колико год им је то као несавршеним људима могуће, сличе Богу. На пример, Библија каже о Јехови: „Он је стена наша! Савршено је његово дело, и прави су путеви његови; веран је он Бог, нема у њему неправде, праведан је и истинит“ (Поновљени закони 32:3, 4). Да би се угледали на Бога у овој ствари, хришћани теже за верношћу, праведношћу и за уравнотеженим осећајем правде (Михеј 6:8; 1. Солуњанима 3:6; 1. Јованова 3:7). Они избегавају многе ствари које су прихватљиве у свету, као што су неморал, завист и похлепа (Ефесцима 5:5). Зато што слуге Јехове следе божанска, а не људска мерила, његова организација је теократска, чиста и има здрав утицај.

18. Која је Божја најистакнутија особина, и како је хришћани одражавају?

¹⁸ Најистакнутија особина Јехове Бога јесте љубав. ’Бог је љубав‘, каже апостол Јован (1. Јованова 4:8). Пошто теократија значи владавина Бога, то је исто што и владавина љубави. Исус је рекао: „По томе ће сви познати да сте моји ученици ако се међу собом љубите“ (Јован 13:35). Теократска организација показује изванредну љубав у овим тешким последњим данима. Током геноцидног сукоба у Африци, Јеховини сведоци су показали љубав према свима, без обзира којој су етничкој групи припадали. Током рата у бившој Југославији, Јеховини сведоци из свих подручја помагали су једни другима, док су друге религиозне групе учествовале у такозваном етничком чишћењу. У приватном животу, Јеховини сведоци се труде да се држе Павловог савета: „Свака горчина и гнев, љутина, вика и хула, и свака пакост да одлази од вас. Будите један другоме добри, милостиви, праштајући један другоме, као што је Бог у Христу вама опростио“ (Ефесцима 4:31, 32).

19. Који благослови постоје сада и у будућности за оне који се покоравају теократији?

¹⁹ Они који се подлажу теократији уживају велике благослове. Они имају мир с Богом и са сухришћанима (Јеврејима 12:14; Јаков 3:17). Имају смисао у животу (Проповедник 12:15). Духовно су безбедни и имају сигурну наду у будућност (Псалам 59:10). Заиста, они већ сада имају предукус тога како ће бити када читаво човечанство буде под теократском владавином. Тада, каже Библија, неће бити ’нити квара нити штете на свој светој гори мојој; јер ће земља бити пуна познања Господа као што је морско корито пуно воде која га покрива‘ (Исаија 11:9). Како ли ће то бити дивно време! Осигурајмо сви себи место у том будућем Рају тиме што се сада држимо теократије.

Можеш ли објаснити?

◻ Шта је права теократија и где се данас може наћи?

◻ Како се људи у свом животу подлажу теократској владавини?

◻ На које начине сви који су под теократијом траже Божју славу испред своје сопствене?

◻ Које су неке божанске особине на које се угледају они који подупиру теократију?

[Слика на 17. страни]

Соломон је Божју славу ставио испред своје