Ко су били масорети?

ЈЕХОВА ’Бог истине‘, сачувао је своју Реч, Библију (Псалам 31:6). Али пошто је Сотона, непријатељ истине, покушао да је исквари и уништи, како је Библија стигла до нас онако како је заправо написана? (Види Матеј 13:39.)

Део одговора може се пронаћи у коментару професора Роберта Гордиса: „Достигнуће хебрејских писара, названих масорети или ’чувари традиције‘, не цени се довољно. Ови безимени писари преписивали су Свету књигу с прецизношћу и пажњом пуном љубави. Иако је већина ових преписивача остала безимена за нас данас, име једне породице масорета јасно је забележено — Бен Ашер. Шта знамо о њима и другим масоретима?

Породица Бен Ашер

Део Библије првобитно написан на хебрејском, често назван Стари завет, верно су преписивали јеврејски писари. Од шестог до десетог века н. е. ови преписивачи су се звали масорети. Шта је укључивао њихов рад?

Вековима је хебрејски писан само сугласницима, а самогласнике је додавао читалац. Међутим, до времена масорета, исправан изговор хебрејског био је изгубљен јер многи Јевреји више нису владали тим језиком. Групе масорета у Вавилону и Израелу измислиле су знакове који су стављани око сугласника да би указали на акценте и исправан изговор самогласника. Развијена су најмање три различита система, али онај који се показао најутицајнијим био је систем масорета у Тиберијасу, поред Галилејског мора, дому породице Бен Ашер.

Извори набрајају пет генерација масорета из ове јединствене породице, започињући с Ашером старијим из осмог века н. е. Други су били Нехемија Бен Ашер, Ашер Бен Нехемија, Мојсије Бен Ашер и коначно Арон Бен Мојсије Бен Ашер из десетог века н. е.a Ови људи су били претходница оних који су усавршавали писане симболе који би најбоље изразили оно што су они разумели да је исправан изговор хебрејског библијског текста. Да би развили ове симболе, они су морали одредити основу хебрејског граматичког система. Никада није био записан дефинитиван систем правила за хебрејску граматику. Стога, се може рећи да су ови масорети били међу првим хебрејским граматичарима.

Арон, последњи масорет из породичне традиције Бен Ашера, био је први који је записао и објавио ове информације. Он је то урадио у делу под насловом “Sefer Dikdukei ha-Te‘amim”, првој књизи хебрејских граматичких правила. Ова књига постала је основа за рад других хебрејских граматичара у наредним вековима. Али то је био само споредни производ важнијег рада масорета. Шта је то било?

Захтевала се изванредна меморија

Највећа брига масорета било је тачно преношење сваке речи, чак сваког слова библијског текста. Како би осигурали тачност, масорети су искористили бочне маргине на свакој страни да би забележили информације које би указивале на било коју могућу промену текста коју су претходни преписивачи начинили било ненамерно или намерно. У тим маргиналним белешкама, масорети су такође бележили необичне облике речи и комбинације, означавајући колико се често оне појављују унутар књиге или унутар целокупних Хебрејских списа. Ови коментари су записивани у јако скраћеној шифри, пошто је простор био ограничен. Као додатно средство за проверу, они су означили средишњу реч и слово извесних књига. Ишли су толико далеко да су бројали свако слово у Библији да би осигурали тачност преписивања.

На горњој и доњој маргини странице, масорети су бележили обимније коментаре с обзиром на неке од скраћених белешки на бочним маргинама.b Они су били од помоћи у провери њиховог рада. Пошто стихови тада нису били нумерисани и није било библијских конкорданција, како су масорети указивали на друге делове Библије да би направили ову проверу? На горњој и доњој маргини су набрајали део паралелних стихова да их подсете где се реч или речи на које се указује налазе негде друге у Библији. Због ограниченог простора често би написали само једну кључну реч да их подсети на сваки паралелни стих. Да би ове маргиналне белешке биле од користи, ови преписивачи су практично морали да знају целу хебрејску Библију напамет.

Спискови који су били предуги за маргине премештени су на други део манускрипта. На пример, белешка масорета на бочној маргини Постања 18:3 показује три хебрејска слова, קלד. Ово на хебрејском одговара броју 134. На другом делу манускрипта налази се списак који указује на 134 места где су преписивачи пре масорета намерно уклонили име Јехова из хебрејског текста, заменивши га са „Господ“.c Иако су били свесни ових промена, масорети нису узимали слободу прекрајања текста који им је предат. Уместо тога, они су указали на те промене у својим маргиналним белешкама. Али зашто су масорети тако екстремно пазили да не промене текст кад су га претходни преписивачи променили? Да ли је њихов облик јеврејског веровања био другачији од оног њихових претходника?

У шта су они веровали?

Током овог периода напредовања масорета, јудаизам је био уплетен у дубоко укорењену идеолошку битку. Још од првог века н. е., рабински јудаизам је увећавао своју контролу. Уз писање Талмуда и тумачења рабина, библијски текст је постао секундаран у односу на рабинско тумачење усменог закона.d Дакле, пажљиво чување библијског текста могло је изгубити своју важност.

У осмом веку једна група позната као караити, побунила се против овог тренда. Наглашавајући важност личног проучавања Библије, они су одбацили ауторитет и тумачења рабина и Талмуд. Прихватили су само библијски текст као њихов ауторитет. Ово је повећало потребу за тачним преношењем тог текста, а масоретске студије су добиле обновљени замах.

До ког су степена или рабинска или караитска веровања утицала на масорете? М. Х. Гошен-Готстајн (M. H. Goshen-Gottstein), стручњак за хебрејске библијске манускрипте, наводи: „Масорети су били уверени . . . да настављају древну традицију, а хотимично ометање те традиције за њих би био најгори могући злочин.“

Масорети су исправно преписивање библијског текста сматрали светим задатком. Иако су лично можда били умногоме мотивисани другим религиозним разлозима, изгледа да је сам масоретски рад био више од идеолошког питања. Веома сажете маргиналне белешке оставиле су мало простора за теолошке дебате. Сам библијски текст био је њихова животна брига; они га нису неовлаштено мењали.

Извлачење користи из њиховог рада

Иако природни Израел више није био Божји изабрани народ, ови јеврејски преписивачи били су потпуно предани прецизном чувању Божје Речи (Матеј 21:42-44; 23:37, 38). Достигнуће породице Бен Ашер и других масорета добро је сумирао Роберт Гордис, који је написао: „Ови понизни али непопустљиви радници . . . у анонимности су обављали свој големи задатак чувања библијског текста од губитка или варијација“ (The Biblical Text in the Making). Као разултат тога, када су реформатори из 16. века као што су Лутер и Тиндејл пркосили ауторитету цркве и почели да преводе Библију на обичне језике да би је сви читали, имали су добро очуван хебрејски текст да га користе као основу за свој рад.

Дело масорета и даље користи нама данас. Њихови хебрејски текстови чине основу за Хебрејске списе New World Translation of the Holy Scriptures. Овај превод се и даље преводи на многе језике са истим духом преданости и бриге за тачност какав су показивали древни масорети. Ми чинимо добро ако показујемо сличан дух док пазимо на Реч Јехове Бога (2. Петрова 1:19).

[Фусноте]

[Оквир⁄Слика на 28. страни]

Систем за хебрејски изговор

ПОТРАГА за најбољом методом записивања самогласничких знакова и акценатских ознака међу масоретима је трајала вековима. Дакле, није изненађујуће пронаћи континуирани развој уз сваку генерацију породице Бен Ашер. Постојећи манускрипти представљају стилове и методе само два последња масорета Бен Ашерове породице, Мојсија и Арона.e Упоредно проучавање ових манускрипата показује да је Арон развио правила о извесним мањим тачкама изговора и обележавања која су другачија од оних његовог оца, Мојсија.

Бен Нафтали је био савременик Арона Бен Ашера. Каирски кодекс Мојсија Бен Ашера садржи многа тумачења која се приписују Бен Нафталију. Стога, или је сам Бен Нафтали проучавао под Мојсијем Бен Ашером или су обојица сачували древнију уобичајену традицију. Многи изучаваоци говоре о разликама између система Бен Ашера и Бен Нафталија, али Гошен-Готстајн пише: „Не би било предалеко од истине говорити о два подсистема унутар породице Бен Ашер и означити контраст тумачења: Бен Ашер против Бен Ашера.“ Стога би било нетачно говорити о једној методи Бен Ашера. То што су методе Арона Бен Ашера постале коначно прихваћен облик није био резултат нераздвојиве супериорности. Само зато што је талмудски изучавалац из 12. века Мојсије Мајмонид хвалио текст Арона Бен Ашера дата му је предност.

[Приказ — Хебрејска слова]

Део Изласка 6:2 са сугласничким тачкама и дијакритичким знаковима, и без њих

[Фуснота]

[Слика на 26. страни]

Тиберијас, центар масоретске активности од осмог до десетог века

[Извор]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.