Извештај објавитеља Краљевства

Ширење семена Краљевства у свакој прилици

БОЖЈА Реч, Библија, подстиче на марљивост. Краљ Соломон је рекао: „Из јутра сеј семе своје, и у вече не дај да ти руке почивају; јер ти не знаш шта ће успети, ово или оно, или ће обоје бити једнако добро“ (Проповедник 11:6).

У свакој одговарајућој прилици, Јеховини сведоци сеју „семе“ тако што проповедају добру вест о Божјем Краљевству. У више од 230 земаља и острвских група, они и даље ’не престају да уче и проповедају добру вест Исуса Христа‘ (Дела апостолска 5:42). Следећа искуства илуструју како Јеховини сведоци ’не дају да им руке почивају‘ у делу проповедања.

◻ У Зеленортској Републици, једна Јеховина сведокиња је пролазила поред једног затвора док је учествовала у служби на терену. У затворском дворишту неки затвореници су седели на једном дрвету. Приметивши Сведокињу како пролази, затвореници су повикали тражећи неке часописе. Сведокиња је везала неколико часописа Куле стражаре и Пробудите се! за један камен и бацила их преко затворског зида. Као резултат тог почетног интересовања, започето је 12 библијских студија. Тројица затвореника су предала свој живот Богу и пријавила се за крштење у води. Један од затвореника служи као пуновремени јеванђелизатор, то јест пионир, сада већ више од годину дана. Међутим, како они у затвору спроводе службу на терену? Затвор је најпре подељен на подручја. Затим је подручје раздељено међу три Сведока и обрађено од ћелије до ћелије. Ови објавитељи Краљевства прате интерес умногоме на исти начин као што то раде Јеховини сведоци широм света — вршењем накнадних посета. Међутим, једна разлика је у томе колико се често воде библијски студији. Уместо да проучавају Библију само једном или двапут недељно око сат времена, неки затвореници проучавају сваки дан! Осим тога, Сведоци су добили дозволу од главног директора затвора да одржавају све скупштинске састанке унутар затвора.

◻ Једна жена у Португалу је наследила многе публикације Watch Towera након смрти своје баке. Пошто није била Јеховин сведок, није била заинтересована да задржи књиге. Међутим, није желела ни да их уништи. Једног дана је испричала за ту библиотеку једној Јеховиној сведокињи која ју је посетила у служби од врата до врата. Сведокиња ју је питала да ли има неку представу колика је права вредност библиотеке. Жена је одговорила: „Заправо, ја не знам њену праву вредност, али како могу сазнати?“ Та жена је прихватила библијски студиј и ускоро је почела да цени бакину библиотеку. И она је сада крштени Сведок за Јехову. Штавише, њена кћерка и један близак породични пријатељ такође проучавају Библију. Каквим се вредним наслеђем показала ова колекција књига!