Божић — световни празник или религиозна светковина?

У КИНИ је назван Божићни Декица. У Великој Британији је познат као Тата Божић. У Русији и у многим другим земљама људи га зову Деда Мраз.

Многи овог дражесног, трбушастог старца са снежнобелом брадом сматрају самим оличењем Божића. Али такође је опште познато да је Деда Мраз мит, легенда заснована на традицијама које су везане за једног бискупа из четвртога века из Мира (у данашњој Турској).

Обичаји и традиције увек врше снажан утицај на прославе, а ни с Божићем није ништа другачије. Мит о Деда Мразу само је још један пример повезаности фолклора с популарним празником. Мада неки људи тврде да су божићни обичаји засновани на догађајима прибележеним у Библији, у стварности већина тих обичаја има паганске изворе.

Један даљњи пример јесте божићна јелка. The New Encyclopædia Britannica каже: „Након што су се пагански Европљани преобратили на хришћанство, обожавање дрвета, што је за њих било уобичајено, опстало је у скандинавским обичајима украшавања куће и стаје зимзеленим растињем у време Нове године... и то да би се отерао ђаво и поставило дрво за птичице у време Божића.“

Прављење венаца од зеленике или другог зимзеленог биља јесте још једна популарна божићна традиција. И то је дубоко укорењено у паганском обожавању. Древни Римљани су свете гранчице користили да би украсили храмове за време Сатурналија, једног седмодневног славља усред зиме који је посвећен Сатурну, Богу пољопривреде. Ово паганско славље нарочито је познато по свом необузданом теревенчењу и раскалашености.

Божићни обичај љубљења под гранчицом имеле (овде приказане) може некоме изгледати романтично, али и то је одраз средњег века. Друиди из древне Британије веровали су да имела поседује магичне моћи; стога се користила као заштита од демона, чини и других врста зла. С временом, настало је празноверје да би љубљење под имелом водило до брака. Око Божића, овај обичај је још увек популаран међу неким људима.

Ово су само неке од традиција савременог Божића које су под утицајем паганских учења, или у потпуности потичу од њих. Стога се можеш питати, како је до свега тога дошло. Како је празник за који се изјављује да одаје част Христовом рођењу постао тако проткан нехришћанским обичајима? Што је још важније, како Бог гледа на то?

[Извори слика на 2. страни]

На 3. страни: Деда Мраз: Thomas Nast/Dover Publications, Inc., 1978; имела на 3. страни и илустрација на 4. страни: Откривање божићних обичаја и фолклора од Margaret Baker, издао Shire Publications, 1994