Књига за све људе

„Бог не гледа ко је ко, него му је у сваком народу добродошао ко се њега боји и твори правду“ (ДЕЛА АПОСТОЛСКА 10:34, 35, Ча).

1. Како је један професор реаговао када је упитан шта мисли о Библији, и шта је одлучио да уради?

ЈЕДНОГ недељног поподнева професор је био код куће, не очекујући никакве посетиоце. Али кад је једна наша хришћанска сестра дошла на његова врата, он је слушао. Она је говорила о загађењу и будућности земље — о темама које су му се допале. Међутим, када је у разговор увела Библију, он је изгледао скептично. Зато га је питала шта мисли о Библији.

„То је добра књига коју су написали неки интелигентни људи“, одговорио је он, „али Библију не треба узимати озбиљно.“

„Да ли сте ви икада читали Библију?“ питала је она.

Затечен, професор је морао признати да није.

Она је затим питала: „Како можете изнети тако снажно уверење о књизи коју никада нисте читали?“

Наша сестра је била у праву. Професор је одлучио да испита Библију и да тек онда формира мишљење о њој.

2, 3. Зашто је Библија за многе људе затворена књига, и какав то изазов представља за нас?

² Тај професор није усамљен случај. Многи људи имају изричита мишљења о Библији иако је лично никада нису читали. Они можда имају Библију. Можда чак признају њену литерарну или историјску вредност. Али за многе, она је затворена књига. ’Немам ја времена да читам Библију‘, кажу неки. Други се питају: ’Како би једна древна књига уопште могла бити од неког значаја за мој живот?‘ Таква гледишта за нас представљају прави изазов. Јеховини сведоци чврсто верују да је Библија ’надахнута од Бога и корисна за учење‘ (2. Тимотеју 3:16, 17). Али како можемо уверити људе да без обзира на њихову расну, националну или етничку позадину, треба да испитају Библију?

³ Осмотримо неке разлоге због којих Библију вреди испитати. Такво разматрање нас може опремити да резонујемо с онима које срећемо у нашој служби, и да их можда уверимо да треба да осмотре оно што Библија каже. У исто време, овај преглед треба да ојача нашу властиту веру да је Библија заиста оно што тврди да јесте — „реч Божја“ (Јеврејима 4:12).

Најшире дистрибуисана књига на свету

4. Зашто се може рећи да је Библија најшире дистрибуисана књига на свету?

⁴ Прво, Библија заслужује разматрање зато што је она књига с далеко највећим оптицајем на свету и најшире превођена књига у читавој људској историји. Пре више од 500 година, прво издање штампано покретним словима изашло је из штампарске машине Јоханеса Гутенберга. Од тада, процењује се да је одштампано четири милијарде Библија, у целини или у деловима. До 1996, комплетна Библија или њени делови били су преведени на 2 167 језика и дијалеката.a Више од 90 посто људске породице може да дође бар до неког дела Библије на сопственом језику. Ниједна друга књига — религиозне или неке друге природе — томе није ни близу!

5. Зашто треба да очекујемо да Библија буде доступна људима широм света?

⁵ Сама статистика не доказује да је Библија Божја Реч. Међутим, сигурно треба да очекујемо да писани од Бога надахнути извештај буде доступан људима широм света. Коначно, сама Библија нам каже да „Бог не гледа ко је ко, него му је у сваком народу добродошао ко се њега боји и твори правду“ (Дела апостолска 10:34, 35, Ча). Као ниједна друга књига, Библија је прешла националне границе и савладала расне и етничке баријере. Заиста, Библија је књига за све људе!

Јединствен досије о сачувању

6, 7. Зашто не изненађује што се не зна за постојање ниједног оригиналног записа Библије, и до ког питања то доводи?

⁶ Постоји још један разлог због кога Библија заслужује да се испита. Она је опстала упркос и природним и људским препрекама. Извештај о томе како је сачувана упркос огромним изазовима заиста је јединствен међу древним списима.

⁷ Писци Библије су очигледно бележили своје речи мастилом на папирусу (прављеном од истоимене египатске биљке) и на пергаменту (прављеном од животињских кожа)b (Јов 8:11, NW). Међутим, такви материјали за писање имају своје природне непријатеље. Изучавалац Оскар Парет објашњава: „Оба ова носиоца писања у подједнако великој мери угрожавају влага, буђ и свакојаки црви. Из свакодневног искуства знамо како лако папир, и чак и јака кожа, пропадају на отвореном ваздуху или у влажној просторији.“ Зато не изненађује што се не зна за постојање ниједног од оригинала; вероватно су се распали пре много времена. Али, ако су оригинали подлегли природним непријатељима, како је Библија опстала?

8. Како су током векова библијски записи сачувани?

⁸ Кратко након што су оригинали били написани, почели су да се израђују преписи прављени руком. У ствари, преписивање Закона и других делова Светог писма постало је професија у древном Израелу. Свештеник Јездра, на пример, описује се као „вешт преписивач Мојсијевог закона“ (Јездра 7:6, 11 NW; упореди са Псалмом 45:2). Али и ти израђени преписи били су такође пропадљиви; на крају су и они морали бити замењени другим руком прављеним преписима. Тај процес преписивања преписа текао је вековима. Пошто људи нису савршени, да ли су грешке преписивача битно промениле библијски текст? Свеобухватни доказ каже не!

9. Како пример масорета илуструје крајњу брижљивост и тачност преписивача Библије?

⁹ Не само да су преписивачи били врло вешти него су имали и дубоко поштовање према речима које су преписивали. Хебрејска реч за „преписивач“ указује на бројање и записивање. Да бисмо илустровали крајњу брижљивост и тачност преписивача, осмотримо масорете, преписиваче Хебрејских списа који су живели између шестог и десетог века н. е. Према изучаваоцу Томасу Хартвелу Хорну, они су бројали „колико се пута свако слово [хебрејског] алфабета појављује у целокупним Хебрејским списима“. Замисли шта то значи! Да не би пропустили ни једно једино слово, ови предани преписивачи су бројали не само речи које су преписивали него и слова. Према рачунању једног изучаваоца, водили су евиденцију наводно о 815 140 појединачних слова у Хебрејским списима! Такав марљиви напор засигуравао је високи степен тачности.

10. Какав снажан доказ постоји да хебрејски и грчки текстови на којима се заснивају данашњи преводи тачно преносе речи изворних писаца?

¹⁰ У ствари, постоји снажан доказ да хебрејски и грчки текстови на којима се заснивају данашњи преводи преносе с изванредном верношћу речи изворних писаца. Тај доказ се састоји од хиљада руком писаних примерака библијских манускрипата — према проценама, 6 000 читавих Хебрејских списа или њихових делова и око 5 000 Хришћанских списа на грчком — који су опстали до данашњег дана. Пажљива, упоредна анализа многих постојећих манускрипата омогућује изучаваоцима текста да открију било које грешке преписивача и да утврде изворни запис. Зато је, коментаришући текст Хебрејских списа, изучавалац Вилијам Х. Грин могао да каже: „Може се са сигурношћу рећи да ниједно друго дело старине није тако тачно пренесено.“ Слично поверење се може имати у текст Хришћанских грчких списа.

11. У светлу 1. Петрове 1:24, 25, зашто је Библија опстала до наших дана?

¹¹ Како би лако Библија могла пропасти да није било руком прављених примерака који су заменили оригинале, са својом драгоценом поруком! Постоји само један разлог њеног опстанка — Јехова је Чувар и Заштитник своје Речи. Као што сама Библија каже у 1. Петровој 1:24, 25: „Свачије је тело као трава, и сва слава његова као травни цвет. Осуши се трава, отпада цвет, али реч Господња за навек остаје.“

На живе језике човечанства

12. Осим с вековима преписивања, с којом се још препреком Библија суочила?

¹² Преживљавање векова преписивања било је довољно изазовно, али Библија се суочавала с још једном препреком — превођењем на савремене језике. Библија мора да говори језиком људи да би говорила њиховом срцу. Међутим, превођење Библије — с њених више од 1 100 поглавља и 31 000 стихова — није лак задатак. Па ипак, током векова су предани преводиоци радо преузимали на себе тај изазов, суочавајући се понекад с на изглед несавладивим препрекама.

13, 14. (а) С каквим се изазовом преводилац Библије Роберт Мофат суочио у Африци почетком 19. века? (б) Како је народ који говори цвана реаговао када је Лукино јеванђеље постало доступно на њиховом језику?

¹³ Осмотримо, на пример, како је Библија преведена на језике Африке. Године 1800, у читавој Африци било је само десетак писаних језика. Стотине других говорних језика није имало систем за писање. С таквим изазовом суочио се преводилац Библије Роберт Мофат. Године 1821, кад је имао 25 година, Мофат је започео једну мисију међу народом јужне Африке који је говорио језик цвана. Да би научио њихов неписани језик, он се стопио с тим народом. Мофат је истрајао и, без помоћи буквара или речника, коначно савладао језик, развио његов писани облик, и научио неке из народа Цвана да читају то писмо. Године 1829, након што је осам година радио међу народом Цвана, завршио је превођење Лукиног јеванђеља. Касније је рекао: „Знам појединце који су долазили стотине километара да би добили примерке Св. Луке... Видео сам како добијају делове Св. Луке, и плачу над њима, стискају их у наручје и лију сузе захвалности, све док не малом броју њих нисам морао да кажем: ’Упропастићете књиге својим сузама.‘“ Мофат је такође испричао о једном Африканцу који је видео неке људе како читају Лукино јеванђеље и питао их шта то имају. „То је Реч Божја“, одговорили су. „Да ли говори?“ питао је човек. „Да“, рекли су, „говори срцу.“

¹⁴ Предани преводиоци попут Мофата, пружили су многим Африканцима први пут прилику да комуницирају писмено. Али преводиоци су Африканцима дали један још драгоценији дар — Библију на њиховом властитом језику. Сем тога, Мофат је у језик цвана увео божанско име, и користио је то име кроз читав свој превод.c Тако је народ Цвана указивао на Библију као на „уста Јеховина“ (Псалам 83:19).

15. Зашто је Библија данас и те како жива?

¹⁵ Други преводиоци по разним деловима света суочавали су се са сличним препрекама. Неки су чак ризиковали свој живот како би превели Библију. Размисли о следећем: Да је Библија остала само на древном хебрејском и грчком, она би већ одавно „умрла“, јер су те језике масе с временом практично заборавиле а у многим деловима света никада нису ни били познати. Па ипак, Библија је и те како жива зато што, за разлику од било које друге књиге, она може да „говори“ људима широм света на њиховом сопственом језику. Као резултат, њена порука наставља ’да делује у онима који [јој] верују‘ (1. Солуњанима 2:13). The Jerusalem Bible преводи те речи: „Она је још увек жива сила међу вама који верујете у њу.“

Достојна поверења

16, 17. (а) Да би Библија била поуздана, какав доказ треба да постоји? (б) Наведи један пример који илуструје искреност библијског писца Мојсија.

¹⁶ ’Може ли се Библији стварно веровати?‘ можда се неки питају. ’Да ли она говори о људима који су без поговора живели, о местима која су стварно постојала, и догађајима који су се истински одиграли?‘ Да бисмо јој веровали, треба да постоји доказ да су је писали пажљиви, поштени писци. То нас доводи до још једног разлога за испитивање Библије: Постоји чврст доказ да је она тачна и поуздана.

¹⁷ Поштени писци не би записивали само успехе него и пропусте, не само јаке стране него и слабости. Библијски писци су испољили такву окрепљујућу искреност. Осмотримо на пример Мојсијеву отвореност. Међу стварима о којима је искрено известио био је његов сопствени недостатак речитости, који га је по његовом мишљењу чинио неподесним за вођу Израела (Излазак 4:10); озбиљна грешка коју је направио и која га је спречила да уђе у Обећану Земљу (Бројеви 20:9-12; 27:12-14); скретање његовог брата, Арона, који је сарађивао с бунтовним Израелцима у прављењу кипа златног телета (Излазак 32:1-6); побуна његове сестре, Марије, и њена понижавајућа казна (Бројеви 12:1-3, 10); обесвећење његових нећака Надава и Авијуда (Левитска 10:1, 2); и стално жаљење и мрмљање Божјег властитог народа (Излазак 14:11, 12; Бројеви 14:1-10). Зар такво отворено извештавање без увијања не указује на искрену брижност за истину? Будући да су библијски писци били вољни да извештавају неповољне информације о својим вољенима, свом народу, и чак о себи самима, зар то није добар разлог да верујемо њиховим записима?

18. Шта писању библијских људи од пера даје печат поузданости?

¹⁸ Доследност библијских људи од пера такође даје печат поузданости њиховом писању. Заиста је изванредно то што је 40 људи који су писали током периода од око 1600 година у складу, чак и кад се ради о ситним детаљима. Међутим, тај склад није тако пажљиво сређен да би то изазвало сумњу у дослух. Супротно томе, очигледно је да није било планирања у слагању разних детаља; често је тај склад чиста коинциденција.

19. Како извештаји Јеванђеља о Исусовом хапшењу откривају слагање које је очигледно ненамерно?

¹⁹ Да бисмо то илустровали, осмотримо један случај који се одиграо у ноћи Исусовог хапшења. Сва четири писца Јеванђеља бележе да је један ученик извадио мач и ударио једног првосвештениковог роба, одсекавши му уво. Међутим, само Лука нам каже да се ’Исус дохвати ува и исцели га‘ (Лука 22:51). А зар то и не бисмо очекивали од писца који је познат као „лекар љубљени“ (Колошанима 4:14). Јованов извештај нам каже да је од свих присутних ученика, онај који је извадио мач био Петар — чињеница која не изненађује с обзиром на Петрову склоност да буде брзоплет и плаховит (Јован 18:10; упореди с Матејем 16:22, 23 и Јованом 21:7, 8). Јован извештава о још једном на изглед беспотребном детаљу: „Томе слузи беше име Малхо.“ Зашто само Јован даје име тог човека? Објашњење пружа једна ситна чињеница која се наводи узгред само у Јовановом извештају — Јован „беше познат код првосвештеника“. Такође је био познат код првосвештениковог домаћинства; слуге су познавале њега и он њихd (Јован 18:10, 15, 16). Дакле, сасвим је нормално да Јован спомене име повређеног човека, док други писци Јеванђеља, којима је тај човек очигледно био непознат, то не чине. Слагање у свим тим детаљима је изванредно, а ипак очигледно ненамерно. Постоји безброј сличних примера широм Библије.

20. Шта људи искрена срца треба да знају о Библији?

²⁰ Онда, можемо ли веровати Библији? Апсолутно! Искреност библијских писаца и унутрашња доследност Библије дају јој јасан звук истине. Људи искрена срца треба да знају да се могу поуздати у Библију, јер је она надахнута Реч Јехове ’Бога истине‘ (Псалам 31:6). Постоје и додатни разлози због којих је Библија књига за све људе, о чему ће бити речи у следећем чланку.

[Фусноте]

Како би одговорио?

◻ Зашто треба да очекујемо да Библија буде најприступачнија књига на свету?

◻ Какав доказ постоји да је Библија сачувана као тачна?

◻ С каквим препрекама су се суочавали они који су преводили Библију?

◻ Какве печате поузданости носе библијски записи?