Позитивна акција према даљњем напретку
1 Кад смо из табеле на странама 10-13 Куле стражаре од 1. јануара 1992. сазнали за нови највећи број за 1991. од више од четири и четврт милиона објавитеља Краљевства у 211 земаља — пораст од 6,5 посто — то је дирнуло наше срце! Заиста, пораст Краљевства који се данас одвија широм света пружа узбудљиви доказ испуњења Исаије 2:2-4 и Михеја 4:1-4.
2 Иако извештај за 1992. службену годину још није готов, докази су јасни да Јехова ту службену годину крунише изванредним порастима. Наставља се ширити позив другима да се придруже нашем огромном интернационалном братству. Бројеви присутних на Спомен-свечаности и обласним конгресима показују да милиони људи почињу слушати поруку Краљевства. Из свих нација, они се одазивају надахнутом позиву који гласно позива: „Дођите, узимамо на гору Јеховину, у кућу Бога Јаковљева; и он ће нас поучити својим путевима, и ходићемо његовим стазама“ (NW).
3 Буди одлучан да напредујеш: Јеховина организација је у покрету. Уз тако много нових који се сливају ка гори Јеховиног правог обожавања, од животне је важности да сви предузму позитивну акцију према даљњем духовном напретку и да затим посегну за помагањем и другим новима да чине то исто. Потреба за таквим напретком је индиректно изражена у изјави да они који се одазивају на позив да дођу на Јеховину гору другима говоре: „Дођи.“ Апостол Јован је известио нешто сличну у Откривењу 22:17: „И дух и невеста говоре: ’Дођи!‘ И ко год чује нека каже: ’Дођи!‘“ (NW).
4 Исус је показао како треба упућивати тај позив. Кад су се људи одазвали на његово учење, он их је позвао да учествују у његовој служби и поучио их је како да то чине (Мат. 4:19; 10:5-7, 11-14). Његови ученици су научили ефикасне методе које је он користио тако што су га пратили и посматрали како је он то чинио. Након тога су своју службу обликовали према његовој. Научили су његове методе тако добро да је њихово одважно сведочење привукло пажњу противника који су их јасно препознали као Исусове ученике. Дела апостола 4:13 извештавају: „Кад они видеше постојаност Петрову и Јованову... познаше да су били с Исусом“.
5 Пре него што се вратио на небо, Исус је дао заповест да његови ученици треба да продуже хришћанску службу стварајући нове ученике, учећи их баш онако како су и они сами били поучени. Исус је у Матеју 28:19, 20 заповедио: „Пођите стога и учините ученике од људи свих нација... учећи их да држе све што сам вам заповедио.“ А указујући да је мислио како се то треба наставити све до нашег времена, он је пружио следеће додатно јемство: „Гле! ја сам с вама све дане до свршетка система ствари“ (NW).
6 Прави ученици Исуса Христа нису пропустили да послушају његова упутства да нове ученике поуче свему што је он заповедио. Међутим, изванредан пораст у светској скупштини Јеховиних сведока захтева да узмемо у обзир посебне потребе новокрштених чланова скупштине и некрштених објавитеља, као и оних који с нама проучавају Библију и који можда почињу у извесној редовној мери присуствовати састанцима.
7 На почетку 1992. службене године, просечно 1 од сваких 9 објавитеља је био активан у служби само једну годину. Осим тога, 1 од 6 је објављивао три године или мање; а 1 од 4 је учествовао у служби не више од пет година. Иако су многи новији дивно напредовали откако су постали чланови скупштине, даљња помоћ у неким погледима несумњиво би помогла да се убрза њихов духовни напредак.
8 Хебрејима 6:1 нас храбри да „тежимо за оним што спада на зреле“ (Ст). Хришћанска зрелост иде далеко иза једноставног предавања извештаја службе. То укључује напредовање у личном проучавању и редовном присуствовању састанцима, као и ревно учествовање у служби проповедања. Укључено је и помагање другима да дођу до стезања истине за спасење. Морамо радити на изоштравају своје вештине у ’расправљању на темељу Писама‘ (Дела 17:2, NW). Раст ка зрелости захтева време, и у великој мери зависи од наше оданости Богу и нашег стицања практичног искуства у служби проповедања. Иако имамо контролу над дубином властите оданости Богу, мудро је дозволити другој зрелој браћи и сестрама да нам помогну да стекнемо практично искуство. Можемо учити из њиховог искуства, посебно у служби проповедања. Не треба све сами да учимо кроз покушај и погрешку.
9 Помоћ онима којима недостаје искуство: Образац за пружање помоћи пружен је на почетку хришћанске скупштине. Исус је поучио своје ученике (Мар. 3:14; Лука 9:1; 10:1). Они су опет поучили друге. Тимотеј је примио посебно охрабрење и помоћ од апостола Павла, а ученик Аполо је напредовао уз личну помоћ искуснијих Акиле и Прискиле (Дела 18:24-27; 1. Кор. 4:17). Данас зрели чланови хришћанске скупштине следе те примере, поучавајући и охрабрујући мање искусне, посебно новије и младе. У Римљанима 15:1, 2 стоји: „Дужни смо дакле ми који смо јачи да поднесемо слабости оних који су слаби“.
10 Родитељи су одговорни за предузимање позитивне акције да помогну својој деци да духовно напредују. То укључује породични студиј, поучавање деце како да лично проучавају, редовно присуствовање и учествовање на састанцима и искуство у примењивању онога што уче (Еф. 6:4; 1. Тим. 5:8). Водитељи Скупштинског студија књиге би посебно требали преузети вођство у вршењу припрема за помагање у духовном погледу свима у својој студијској групи и групама за службу проповедања. Надгледник службе и друге старешине, као и слуге помоћници и други чланови скупштине, такође могу помоћи.
11 Пружити оно што је потребно: Можда постоји потреба за помоћи само у неком подручју хришћанских активности, као што је лични студиј. Можда су особи потребни предлози да начини практичан распоред проучавања. Неком другом је можда потребна помоћ у припремању коментара или задатака. Други можда треба да науче како да истражују библијске теме.
12 Многима новима потребна је помоћ у служби проповедања. Објавитељ можда жели да буде ефикаснији у раду од куће до куће, вршењу накнадних посета или успостављању и вођењу библијског студија. Можда је довољно неколико практичних приказа уз коришћење предложених увода и понуда из књиге Расправљање или из Наше службе за Краљевство. У другим приликама, све што је потребно можда су предлози за практичан распоред за службу проповедања и помоћ у придржавању тог распореда. Одређени договори за рад са различитим особама којима треба помоћ омогућиле њему или њој да напредује према специфичним циљевима.
13 Божја реч нас подстиче да дозволимо да наш напредак буде очит другима. То је био савет који је Павле писао свом сараднику Тимотеју (1. Тим. 4:15). У складу с тим охрабрењем, апостол је нагласио потребу да се вежбамо као за такмичење у атлетској трци или за успешно учествовање у духовном ратовању (1. Кор. 9:24-27; 2. Кор. 10:4б, 6). Треба брзо да применимо све што научимо о Божјој вољи како би посматрачи у нама видели живе примере праве хришћанске вере. Исто тако, треба да напредујемо у вештини поучавања других да постану предани ученици Исуса Христа (Јак. 1:22-25; 1. Тим. 4:12-16).
14 Напредак укључује истрајност у кушњама: Чак је и Исус Христ научио вредне поуке из онога што је претрпео (Јевр. 5:8). Тако можемо и ми. У складу с тим, духовни напредак се унапређује кад заузимамо позитиван став препоручен у Јакову 1:2, 3: „Сматрајте то свом радошћу, браћо моја, кад се сусретнете са различитим кушњама, знајући да овај испитани квалитет ваше вере развија истрајност“ (NW). Дакле, било да се морамо суочавати са изазовом хроничне болести, економским тешкоћама, животом у раздељеном домаћинству, противљењем на подручју или неком од бројних неповољних околности, имамо Јеховино јемство да уз његову помоћ можемо то надвладати и наставити да напредујемо у свом обожавању њега (1. Кор. 10:13; 2. Кор. 12:9; 1. Петр. 5:8-11). Успех се постиже постојаношћу под свим околностима, ’говорећи свете објаве Божје и служећи као зависни од снаге коју пружа Бог, како би у свему Бог могао бити прослављен кроз Исуса Христа‘ (1. Петр. 4:11, NW).
15 Прихватити помоћ према даљњем напретку: Ако си онај коме је потребна помоћ како би надаље духовно напредовао, буди спреман да прихватиш помоћ од искуснијим чланова скупштине. Чак и ако ти нико не приђе са понудом да ти помогне, не треба да дозволиш да те стидљивост лиши твоје могућности да добијеш помоћ. Замоли за помоћ. Осећај се слободним да затражиш помоћ од било ког искусног појединца у скупштини. Или можеш замолити свог водитеља Скупштинског студија књиге, надгледника службе или било којег другог старешину за потребну помоћ. (Упореди Постање 32:26; Матеј 7:7, 8.)
16 Заиста, дивна је предност бити укључен у све веће интернационално „велико мноштво“ које се слива Јеховиној гори чистог обожавања (Откр. 7:9). Предност је и позивати друге да нам се придруже у том ублажење. Наставимо уз срдачно цењење да предузимамо позитивну акцију према даљњем напретку, изграђујући своју духовност и чинећи оно што можемо да помогнемо другима да заједно с нама напредују у Јеховиној служби.