Да ли да од свог брата затражим позајмицу?

САЈМОНОВ најмлађи син је болестан и хитно му је потребан лек. Али Сајмон је веома сиромашан и не може то да приушти. Шта да уради? Па, један сухришћанин, по имену Мајкл, финансијски боље стоји од њега. Можда ће му Мајкл позајмити новац. Међутим, у своме срцу Сајмон зна да су мале шансе да ће бити у стању да врати дуг.a

Када Мајклу каже за проблем, Мајкл се налази у дилеми. Он схвата да се ради о стварној потреби али сумња да ће Сајмон бити у стању да му врати новац пошто он једва прехрањује своју породицу. Шта да ради?

У многим земљама, људи преко ноћи могу изгубити своја средства за живот и одједном се наћи у ситуацији без новца или осигурања чиме би покрили здравствене трошкове. Позајмице од банака можда нису на располагању или су прескупе. Када настане неки хитан случај, може изгледати да је једино решење позајмица. Међутим, пре него што од некога нешто позајмиш, постоје неке важне ствари које ваља размотрити.

Прорачунај трошак

Писмо пружа смернице како за позајмљивача тако и за зајмодавца. Водећи рачуна о овом савету, можемо избећи многе неспоразуме и повређена осећања.

На пример, Библија нас подсећа да не гледамо олако на позајмљивање новца. Апостол Павле је саветовао хришћане у Риму: „Не будите никоме ништа дужни, осим да љубите један другога; јер који друге љуби закон испуни“ (Римљанима 13:8). У идеалном смислу, једини дуг који хришћанин дугује другима, јесте љубав. Стога, могли бисмо прво да се запитамо, ’да ли је позајмица заиста неопходна‘?

Ако јесте, тада је мудро да осмотримо последице задуживања. Исус Христ је показао да важне одлуке захтевају пажљиво размишљање и планирање. Он је упитао своје ученике: „Који од вас, ако хоће да зида кулу, не седе најпре и не рачуна шта ће га стати, да види има ли да је може довршити?“ (Лука 14:28). Ово начело важи и када се осматра позајмљивање од неког брата. Израчунати трошак зајма значи испланирати како и када га вратити?

Зајмодавац има право да зна како и када ће му дуг бити враћен. Ако пажљиво одмеримо ствари, бићемо у стању да му дамо конкретне одговоре. Да ли смо прорачунали могућност враћања дуга у разумном временском року? Наравно, било би лакше рећи нашем брату: „Вратићу ти што је пре могуће. Знаш да можеш рачунати на мене.“ Али, зар не би требало да такве ствари обављамо на један још одговорнији начин? Морамо од самог почетка бити одлучни да вратимо дуг, јер то Јехова захтева од нас. „Бездушник узима и не враћа“, каже Псалам 37:21.

Тиме што планирамо како и када ћемо вратити дуг, ми се подсећамо на озбиљност подухвата који чинимо. То смањује вероватноћу да ћемо се беспотребно задуживати. Ако можемо избећи задуживање, постоје предности. Пословице 22:7 нас упозоравају: „Ко у зајам узме роб је оног који даје.“ Чак и када су зајмодавац и позајмљивач духовна браћа, зајам може, барем у извесној мери утицати на њихов међусобни однос. Неспоразуми око зајмова су чак пореметили мир неких скупштина.

Објасни зашто је новац потребан

У основи, зајмодавац има право да зна на који ћемо начин користити позајмљени новац. Осим ове позајмице, да ли позајмљујемо новац и од других? Ако узимамо, то морамо разјаснити, јер је то повезано с нашом могућношћу да вратимо дуг.

Нарочито је важно направити разлику између пословног позајмљивања и оног које је неопходно да би се изашло у сусрет неком хитном случају. Ниједан брат нема библијску обавезу да да̂ у зајам новац за неки пословни подухват, али ће вероватно бити наклоњен да помогне ако се неки брат, не својом грешком, нађе у ситуацији да није у стању да врати зајам потребан за тако основне потребе као што су храна, одећа или основна здравствена нега. Отвореност и истинитост у оваквим стварима помоћи ће да се спрече неспоразуми (Ефесцима 4:25).

Ставити на папир

Важно је да направимо писмени извештај о споразуму ако желимо да избегнемо неспоразуме у будућности. Лако је заборавити специфичне детаље неког споразума осим ако нису записани. Треба забележити позајмљени износ и када га треба вратити. Било би препоручљиво како за позајмљивача тако и за зајмодавца да потпишу тај споразум и сваки од њих да задржи по један лични примерак. Библија указује на то да финансијске трансакције треба документовати. Кратко пре него што су Вавилонци уништили Јерусалим, Јехова је рекао Јеремији да купи парче земљишта од једног његовог рођака. Може нам користити осматрање оваквог поступка.

„Ја купих од Анамеила, сина стрица свога, ту њиву у Анатоту“, рекао је Јеремија. „И измерих му сребро, седамнаест сикала сребра. Написах погодбу и запечатих, и узех сведоке, измерих сребро на меру, и узех и запечаћено писмо куповине по закону и уредбама, и оно отворено, и дадох писмо о куповини Варуху, сину Нирије сина Масијина пред Анамеилом, братучедом својим и пред сведоцима, који се потписаше на писму о куповини пред свим Јудејцима који сеђаху у трему од тамнице“ (Јеремија 32:9-12). Иако се овај поменути пример односи на куповину а не на позајмљивање, он показује важност руковања новчаним трансакцијама на један јасан и недвосмислен начин. (Види Кулу стражару од 1. маја 1973, стране 287-8, енгл.)

Ако настану потешкоће, хришћани треба да их решавају у складу са Исусовим саветом забележеним у Матеју 18:15-17. Међутим, један старешина који је покушавао да помогне у таквим стварима, коментарише: „Скоро у свим случајевима, није било никаквог писменог споразума. Као последица тога, није постојао ни јасан споразум између двеју страна на који начин дуг треба вратити. Убеђен сам да записивање тих ствари на папир јесте знак љубави, а не неповерења.“

Када већ једном склопимо споразум, обавезно морамо тежити за тим да одржимо своју реч. Исус је опоменуо: „Нека ваша реч буде: да, да -, не, не -, а што се томе додаје то долази од лукавога“ (Матеј 5:37). Ако нас неки непредвидиви проблем спречи да на време вратимо дуг, морамо сместа објаснити ситуацију зајмодавцу. Можда ће нам дозволити да враћамо дуг у мањим износима и кроз дужи период.

Ипак, непредвиђене околности не могу нас ослободити од властитих одговорности. Особа која се боји Јехове чини све што може да одржи своју реч (Псалам 15:4). Иако ствари можда не испадну онако како то ми очекујемо, будимо спремни да се жртвујемо да бисмо вратили дугове, јер је то наша хришћанска одговорност.

Буди опрезан око позајмљивања новца

Наравно, онај који тражи у зајам није једина особа која треба пажљиво да одмери ствари. Брат од кога се тражи у зајам такође треба да прорачуна трошак. Пре него што дамо новац у зајам, мудро поступамо ако нађемо времена да пажљиво и непристрасно осмотримо ствари. Библија подстиче на опрез када каже: „Не буди с онима који се обвезују, с онима који се за дугове јемче“ (Пословице 22:26).

Пре него што се упустиш у тако нешто, осмотри шта би се могло догодити ако тај брат није у стању да ти врати дуг. Да ли би тада ти сам имао озбиљне финансијске проблеме? Чак и ако тај брат можда има најбоље намере, околности се могу променити или његови прорачуни могу бити погрешни. Јаков 4:14 подсећа све нас: „А не знате шта ће бити сутра! Јер шта је ваш живот? Пара која се за мало покаже, па нестаје.“ (Упореди с Проповедником 9:11.)

Нарочито у случају пословних позајмица, мудро је узети у обзир репутацију позајмљивача. Да ли је познат као достојан поверења и поуздан, или је невешт у руковању материјалним стварима? Да ли је склон томе да по скупштини тражи новац од различите браће? Мудро је имати на уму ове речи: „Луд све верује што му се говори, ал’ паметан пази на своје кораке“ (Пословице 14:15).

Понекад позајмица не служи најбољим интересима ни онога који тражи у зајам. Зајам лако може постати терет, лишавајући га радости. Желимо ли да тај брат постане наш „слуга“? Може ли зајам утицати на наш међусобни однос, доводећи до нелагодности или чак потешкоћа ако брат није у стању да врати дуг?

Ако постоји права потреба, можемо ли осмотрити давање дара уместо зајма, поготово ако је износ мањи? Писмо нас охрабрује да будемо саосећајни када видимо нашег брата у невољи. „Бездушник узима и не враћа, а праведник смилује се и даје“, певао је псалмиста (Псалам 37:21). Љубав треба да нас покрене да учинимо оно што можемо како бисмо практично помогли браћи којој је то потребно (Јаков 2:15, 16).

Води рачуна о својим корацима

Пошто су зајмови потенцијални извор сукоба, морамо на њих гледати као на последњи избор а не као на неко лако решење. Као што је већ раније споменуто, позајмљивач мора бити искрен према зајмодавцу, и записати на папир како и када ће вратити дуг. У случају истинске потешкоће, дар може бити најбоље решење.

Мајкл није позајмио Сајмону новац који је он тражио. Уместо тога, Мајкл му је дао један мањи износ као дар. Сајмон је био захвалан за такву помоћ пошто сада може купити лекове за своје дете. Мајкл је био срећан што је на практичан начин могао да покаже своју братску љубав (Пословице 14:21; Дела апостолска 20:35). Мајкл и Сајмон се већ унапред радују времену под владавином Краљевства, када ће Христ „избавити убогога који цвили“ и нико неће рећи: „Болестан сам!“ (Псалам 72:12; Исаија 33:24). До тада, пажљиво водимо рачуна о нашим корацима ако се икада осетимо приморанима да затражимо зајам од неког брата.

[Фуснота]

[Слика на 25. страни]

Писмени споразум о позајмици јесте знак љубави, а не неповерења