Филон Александријски — свети списи кроз призму филозофије

ГОДИНЕ 332. пре н. е. Александар Велики је крочио на тло Египта. Пре него што је наставио марш према истоку решен да освоји свет, основао је град који је назвао Александрија. Тај град је постао центар грчке културе. Затим је око 20. пре н. е. рођен други освајач, чије оружје није било ни мач ни копље, већ филозофско расуђивање. Познат је као Филон Александријски или Филон Јудејски због свог јеврејског порекла.

Након уништења Јерусалима 607. пре н. е., у Египту је формирана јеврејска дијаспора. У Александрији је живело неколико хиљада Јевреја. Међутим, између Јевреја и Грка владали су затегнути односи. Јевреји су одбијали да обожавају грчке богове, док су Грци исмевали Хебрејске списе. Са грчким образовањем а јеврејског порекла, Филон је знао за овај сукоб. Веровао је да је јудаизам права религија. Али, за разлику од многих, Филон је тражио начин да нејевреје привуче к Богу мирним путем. Желео је да учини јудаизам прихватљивим за њих.

Ново значење старих записа

Као што је био случај с многим Јеврејима у Александрији, Филонов матерњи језик био је грчки. Тако је Септуагинта, грчки превод Хебрејских списа, била темељ његовог проучавања. Док је истраживао Септуагинту, постао је уверен да она садржи елементе филозофије и да је Мојсије поседовао „генијалност филозофа“.

Вековима раније, грчки интелектуалци су дошли до закључка да су приче о боговима и божанствима — дивовима и демонима њихове древне грчке митологије — тешко прихватљиве. Почели су да тумаче те старе приче на свој начин. О методи коју су користили, изучавалац класичне филозофије Џејмс Драмонд, рекао је следеће: „Филозоф би најпре почео да тражи скривено значење испод површине митолошких прича, и да на основу њихове простоте и бесмислености изводи закључак да су њихови аутори сигурно имали намеру да помоћу симболичних слика изложе неку озбиљну и поучну истину.“ Тај поступак се назива алегорично тумачење, и Филон је покушао да уз помоћ те методе објасни Писмо.

Као један пример тога, погледајмо стих из Постања 3:21 из Багстеровог превода Септуагинте, где стоји: „Господ Бог је начинио Адаму и његовој жени хаљине од коже и обукао их.“ Грци су сматрали да је прављење одеће Сувереном Богу било испод части. Зато је Филон пронашао симболику у том стиху и рекао: „Хаљина од коже је симболични израз за природну кожу, што је у ствари наше тело; јер је Бог најпре створио интелект и назвао га Адам; затим је створио спољашњи осећај и назвао га Живот. На крају је због потребе створио тело и дао му симболично име, хаљина од коже.“ Тако је Филон покушао да чин облачења Адама и Еве претвори у филозофску идеју за размишљање.

Осмотри такође извештај из Постања 2:10-14, где се описују водени извори који натапају Еденски врт и где се спомињу четири реке које извиру из врта. Филон је покушао да прозре те речи и да открије њихово дубље значење. Након што је прокоментарисао о самом пределу, рекао је: „Можда овај извештај такође има алегорично значење; јер четири реке симболизују четири врлине.“ Он је сматрао да река Фисон представља разборитост, да је река Геон симбол озбиљности, да Хидекел симболизује храброст, а Еуфрат правду. Тако је алегорија заменила географију.

Филон је користио алегоријску методу да би анализирао извештај о стварању, Каиново убиство Авеља, потоп Нојевих дана, мешање језика у Вавилону, као и многе прописе из Мојсијевог закона. Као што показује пример из претходног одломка, он је често износио дословно значење библијског стиха, а затим би указао на његово симболично значење следећим речима: „Можда треба да осмотримо те речи у њиховом алегоричном смислу.“ У његовим записима истиче се симболика, док се право значење Писма нажалост губи.

Ко је Бог?

Филон је веома снажним објашњењем доказивао постојање Бога. Након што је описао земљу, реке, планете и звезде, он је закључио: „Од свих дела стварања, земља је створена на најлепши и највештији начин, као да ју је састављао неко ко има свеобухватно и савршено знање. То је начин на који смо спознали да постоји Бог.“ Ово је звучало разумно (Римљанима 1:20).

Али, када је Филон објашњавао природу Свемоћног Бога, потпуно се удаљио од истине. Тврдио је да Бог „нема истакнуте особине“ и да је „несхватљив“. Филон је одвраћао од сваког покушаја да се упозна Бог, говорећи да је „настојање да идемо даље како бисмо више открили о природи или особинама Бога, чиста глупост“. Ово гледиште није потицало из Библије, већ од паганског филозофа Платона.

Филон је рекао да је Бог толико несхватљив да је немогуће звати га личним именом. Рекао је: „Зато је сасвим разумљиво што се ниједно лично име не може с правом дати њему који је заиста живи Бог.“ Ово је потпуно супротно истини!

Библија не оставља места ни најмањој сумњи у то да Бог има лично име. У Псалму 83:19 стоји: ’Ти, коме је име Јехова, Свевишњи си над целом земљом.‘ У Исаији 42:8 цитирају се Божје речи: „Ја сам Јехова, то је име моје.“ Зашто је Филон, Јеврејин који је познавао ове библијске стихове, научавао да Бог нема име? Зато што није описивао Бога Библије, већ безименог, несхватљивог бога грчке филозофије.

Шта је душа?

Филон је научавао да је душа одвојена од тела. За човека каже да се „састоји од тела и душе“. Може ли душа умрети? Запазите Филоново објашњење: „Док смо живи, наше тело је живо, иако је наша душа мртва и сахрањена у нашем телу, као у гробу. Али, ако оно [наше тело] умре, онда ће душа живети свој живот, ослобођена зла и смртног тела за које је везана.“ За Филона, смрт душе је била симболична. Она никада стварно не умире. Она је бесмртна.

Ипак, шта Библија научава о души? У Постању 2:7 стоји: „Јехова Бог, створи човека од праха земаљскога и дуну му у нос дах живота, и човек поста душа жива.“ Библија не каже да човек има душу; уместо тога, он јесте душа.

Библија такође научава да душа није бесмртна. У Језекиљу 18:4 стоји: „Душа која згреши она ће умрети.“ На основу ових стихова можемо доћи до исправног закључка: Човек је душа. Према томе, када човек умре и душа умире (Постање 19:19, NW).a

Након Филонове смрти, Јевреји нису поклонили превелику пажњу његовим учењима. Међутим, хришћански свет је пригрлио његове идеје. Еусебије и други црквени поглавари веровали су да се Филон преобратио на хришћанство. Јероним га је сврстао међу црквене оце. Уместо Јевреја, Филонове рукописе су сачували отпаднички хришћани.

Филонови записи су водили до религиозне револуције. Под његовим утицајем, номинални хришћани су усвојили небиблијску доктрину о бесмртности душе. Исто тако, Филоново учење о Логосу (или Речи) допринело је развоју науке о Тројству, небиблијске догме отпадничког хришћанства.

Не дајте се заварати

У својој студији Хебрејских списа, Филон се побринуо да „не изостави ниједно алегорично значење које би могло бити скривено испод дословних речи.“ Међутим, као што стоји у Поновљеним законима 4:2, Мојсије је за Божји закон рекао: „Ништа не додајте ономе, што вам прописујем, нити одузимајте од тога, да бисте чували заповести Јехове, Бога свога, као што вам их ја прописујем.“ И поред најбољих намера, Филон је додао филозофске нијансе, које су попут густе магле прекриле јасну поуку из Божје надахнуте Речи.

Апостол Павле је рекао: „Са силом и присутношћу нашег Господа Исуса Христа нисмо вас упознали тиме што смо следили препредено смишљене лажне приче“ (2. Петрова 1:16). За разлику од Филонових записа, Петрове смернице које је пружио раној хришћанској скупштини темељиле су се на чињеницама и упутствима добијеним посредством Божјег духа, ’духа истине‘, који их је упућивао у сву истину (Јован 16:13).

Ако желиш да обожаваш Бога који се помиње у Библији, потребно ти је истинито вођство, а не тумачења темељена на људском мишљењу. Потребно ти је тачно спознање о Јехови и његовој намери, као и понизност да би био искрен ученик. Ако проучаваш Библију са исправним ставом, ’упознаћеш свете списе, који те могу учинити мудрим за спасење вером у Христа Исуса‘. Уверићеш се да уз помоћ Божје Речи можеш бити ’сасвим способан, потпуно опремљен за свако добро дело‘ (2. Тимотеју 3:15-17).

[Фуснота]

[Оквир⁄Слика на 10. страни]

ФИЛОНОВ ГРАД

Филон је живео и радио у египатској Александрији. Тај град је вековима био светска библиотека и центар научних дискусија.

Чувени филозофи су поучавали ученике у градским школама. Александријска библиотека је постала позната широм света. Њена колекција је нарасла на стотине хиљада књига и записа, јер су библиотекари настојали да набаве примерке сваког писаног документа.

Велико поштовање према Александрији и њеним ризницама знања с временом је ишчезло. Римски императори су дали предност свом граду, и културни центар се преселио у Европу. До коначне пропасти Александрије дошло је у седмом веку н. е., када је град освојен. До данашњег дана историчари оплакују губитак те чувене библиотеке, тврдећи да је то уназадило развој цивилизације за 1 000 година.

[Извор]

L. Chapons/Illustrirte Familien-Bibel nach der deutschen Uebersetzung Dr. Martin Luthers

[Оквир на 12. страни]

АЛЕГОРИЈСКА МЕТОДА ДАНАС

Алегорија обично представља „сликовити начин изражавања, то јест изражавање које има друкчији смисао од оног који се непосредно даје“. Каже се да записи у којима се користи алегорија представљају симболику важнијих ствари које су скривене. Попут Филона из Александрије, неки данашњи религиозни учитељи користе алегоријску методу да би објаснили Библију.

Осмотри извештај из Постања, поглавља 1-11, где је забележена људска историја од стварања људи па до њиховог расељавања из Вавилонске куле. У вези с тим извештајем из Библије, у католичком преводу The New American Bible наводи се: „Да би истине које су записане у овим поглављима биле разумљиве Израелцима који су морали да их се придржавају, оне су морале бити изражене на начин који је био опште познат људима тог времена. Из тог разлога, саме истине су се морале јасно одвојити од њихове књижевне одоре.“ Према овим речима, извештај из Постања, поглавља 1-11, не треба схватити дословно. Уместо тога, као што одора (одећа) прекрива тело, тако и речи прекривају дубље значење.

Међутим, Исус је указао да су та прва поглавља из Постања имала дословно значење (Матеј 19:4-6; 24:37-39). То су потврдили и апостоли Павле и Петар (Дела апостолска 17:24-26; 2. Петрова 2:5; 3:6, 7). Искрени студенти Библије не прихватају објашњења која се не уклапају у контекст целокупне Божје Речи.

[Слика на 9. страни]

Велики Александријски светионик

[Извор]

Archives Charmet/Bridgeman Art Library