Поука о поносу и понизности

ЈЕДАН немио догађај из живота краља Давида истиче разлику између праве понизности и неприкладног поноса. То се десило након што је Давид освојио Јерусалим и учинио га својом престоницом. Пошто је сматрао да је Јехова прави краљ у Израелу, Давид је извршио припреме да се ковчег савеза, који је представљао Божју присутност, донесе у град. Овај догађај је био толико значајан за Давида да је отворено показао своје одушевљење док је пратио свештенике који су носили ковчег. Становници Јерусалима видели су свог краља „где скаче“ и ’игра из све снаге‘ (1. Летописа 15:15, 16, 29; 2. Самуилова 6:11-16).

Међутим, Давидова жена Михала се није придружила овој радосној поворци. Гледала га је с једног прозора и уместо да се диви начину на који Давид одаје хвалу Јехови она га је „презрела у свом срцу“ (2. Самуилова 6:16). Због чега се Михала тако осећала? По свему судећи, она је придавала превелику важност томе што је била ћерка Саула, првог израелског краља, а сада жена другог по реду израелског краља. Могуће је да је сматрала да њен муж, краљ, не би требало да се спушта на ниво обичног народа и учествује у слављу на начин на који је то народ чинио. Начином на који је изразила добродошлицу Давиду када се вратио кући открила је такво надмено размишљање. Заједљиво је рекла: „Како је славан био данас краљ Израелов откривајући се пред слушкињама слуга својих као што би се никакав човек откривао!“ (2. Самуилова 6:20).

Како је Давид реаговао на овакву критику? Он је прекорио Михалу рекавши да је Јехова одбацио њеног оца Саула како би он постао краљ. Давид је додао: „Још ћу се већма понизити и још ћу мањи пред собом бити; али ћу бити у части код слушкиња за које ти говориш“ (2. Самуилова 6:21,22).

Да, Давид је био одлучан да настави да понизно служи Јехови. Тај његов став помаже нам да разумемо зашто је Јехова рекао да је он ’човек по његовом срцу‘ (Дела апостолска 13:22; 1. Самуилова 13:14). У ствари, Давид је следио најбољи пример понизности — самог Јехову Бога. Занимљиво, израз који је Давид употребио када је рекао Михали: „[Ја] ћу мањи пред собом бити“, потиче од хебрејске речи која се такође користи и када се описује како Бог гледа на човечанство. Иако је Јехова најважнија особа у свемиру, Псалам 113:6, 7 (NW) описује га као оног који се ’сагиње [спушта са свог узвишеног положаја када се опходи са онима који су испод њега] да би небо и земљу видео, из прашине убогога подиже, из пепела сиромаха узвисује‘.

Будући да је Јехова понизан, није чудо што он мрзи на „очи презирне“, што је обележје поносних људи (Пословице 6:16, 17). Због испољавања ове лоше особине и непоштовања онога кога је Јехова изабрао као краља, Михали је ускраћена предност да Давиду роди сина. Умрла је без деце. Како важна лекција за нас! Сви који желе Божју наклоност морају следити овај савет: „Опашите [се] понизношћу један према другоме, јер Бог се супротставља охолима, а незаслужену доброту даје понизнима“ (1. Петрова 5:5).