Да ли је текст Светог писма промењен?
Није. Упоређивање древних рукописа показује да Свето писмо у основи није промењено иако је хиљадама година за његово преписивање коришћен пропадљив материјал.
Значи ли то да није било грешака у преписивању?
Пронађено је на хиљаде древних библијских рукописа. Неки од њих се међусобно разликују што указује на грешке у преписивању. Већина тих разлика је незнатна и не утиче на значење текста. Међутим, откривено је и неколико значајних разлика. Изгледа да су неке од њих давно намерно унете у оригинални текст како би се порука Светог писма променила. Размотримо два примера:
У 1. Јовановој 5:7, у неким старијим преводима Светог писма стоје и речи „на небу: Отац, Ријеч, и свети Дух; и ово је троје једно“. Међутим, поуздани рукописи потврђују да ове речи нису биле део оригиналног текста, већ су додате касније.a Зато их поуздани савремени преводи не садрже.
Божје име се на хиљаде пута појављује у древним библијским рукописима. Ипак, у бројним преводима Светог писма оно је замењено титулама попут „Господ“ или „Бог“.
Како можемо знати да се у Светом писму нису поткрале још неке грешке?
До данас је откривено много рукописа и зато је веома лако уочити грешке.b Шта је о тачности Светог писма открило упоређивање тих докумената?
Изучавалац Вилијам Грин је о тексту хебрејског дела Светог писма (који се обично назива „Стари завет“) рекао: „С правом се може рећи да ниједно друго древно дело није тако верно преношено.“
О грчком делу Светог писма, то јест „Новом завету“, библиста Фредерик Брус је написао: „Докази који говоре у прилог аутентичности текста Новог завета далеко су бројнији од доказа који потврђују веродостојност многих дела класичних писаца, чију аутентичност нико не би ни помислио да доведе у питање.“
Сер Фредерик Кењон, уважени стручњак за библијске манускрипте, рекао је да човек „може узети у руке цело Свето писмо и без страха и оклевања рећи да у рукама држи праву Реч Божју, која је вековима преношена с колена на колено, а да при томе није претрпела значајне промене.“
Који још докази постоје да текст Светог писма није промењен?
И јеврејски и хришћански преписивачи сачували су извештаје који говоре о озбиљним грешкама Божјих слугу (Бројеви 20:12; 2. Самуилова 11:2-4; Галатима 2:11-14).c Осим тога, верно су пренели и делове у којима се осуђује непослушност јеврејског народа и разоткривају људска учења (Осија 4:2; Малахија 2:8, 9; Матеј 23:8, 9; 1. Јованова 5:21). Тиме што су били доследни, ови преписивачи су показали да завређују поверење и да дубоко поштују Божју свету Реч.
Будући да је Бог надахнуо писање Светог писма, зар није разумно закључити да би се побринуо да оно остане непромењено?d (Исаија 40:8; 1. Петрова 1:24, 25). Осим тога, он жели да сви људи имају користи од њега, а не само они који су живели у древна времена (1. Коринћанима 10:11). Заправо, „све што је некада написано, написано је нама за поуку, да својом истрајношћу и утехом из Писама имамо наду“ (Римљанима 15:4).
Исус и његови следбеници цитирали су из хебрејског дела Светог писма нимало не сумњајући у тачност тих списа (Лука 4:16-21; Дела апостолска 17:1-3).
a Те речи се не налазе у Синајском кодексу, Александријском кодексу, Ватиканском манускрипту 1209, оригиналној латинској Вулгати, сиријском Филоксенијско-хераклејском преводу, нити у сиријској Пешити.
b На пример, откривено је преко 5000 грчких рукописа такозваног Новог завета, то јест грчког дела Светог писма.
c Свето писмо не каже да су Божје слуге биле непогрешиве. У њему је јасно написано: „Нема човека који не греши“ (1. Краљевима 8:46).
d Свето писмо не каже да је све што је у њему записано издиктирао сам Бог, већ каже да су људи који су га писали то чинили под надахнућем Божјег светог духа (2. Тимотеју 3:16, 17; 2. Петрова 1:21).