Апостол Петар је био одан Богу. Ничему није дозволио да га наведе да престане да следи Исуса. То је показао када је Исус једном приликом рекао нешто што његови ученици нису разумели (Јов. 6:68). Многи нису сачекали објашњење већ су одмах напустили Исуса. Али не и Петар. Остао је уз Исуса и рекао је да само он има „речи вечног живота“. Исус је знао да ће га Петар и остали апостоли оставити. Упркос томе, рекао је Петру да је сигуран да ће се он вратити и да ће верно служити Богу (Лука 22:31, 32). Исус је разумео да је „дух [...] срчан, али је тело слабо“ (Мар. 14:38). Због тога није напустио Петра чак ни након што је он порекао да га познаје. Након свог ускрсења, Исус се појавио Петру и разговарао je с њим – по свему судећи насамо (Мар. 16:7; Лука 24:34; 1. Кор. 15:5). То је сигурно много охрабрило тог утученог апостола! (w23.09 22 ¶9-10).

Бог опрашта, то јест покрива грехе оних који показују веру у њега (Пс. 32:1, 2). Потпуно им опрашта грехе и не памти их. За њега су они без кривице и праведни на основу њихове вере. Аврахам, Давид и друге Божје верне слуге проглашени су праведнима, али то не значи да су били савршени и да нису грешили. Па ипак, због тога што су имали веру, Богу су они били без кривице, посебно у поређењу са онима који нису имали вере (Еф. 2:12). Апостол Павле је у Посланици Римљанима јасно истакао да је вера од суштинске важности да би човек био близак с Богом. То је важило за Аврахама и Давида, а важи и за нас данас (w23.12 3 ¶6-7).

Данас сви хришћани имају част да, симболично говорећи, приносе жртве Јехови тако што користе своје време, снагу и средства да би му служили. Захвалност за част која нам је указана можемо показати тако што се трудимо да своју службу обављамо најбоље што можемо. Апостол Павле је говорио о разним видовима наше свете службе које никад не треба да запоставимо (Јевр. 10:22-25). Треба да се молимо Јехови, проповедамо људима, састајемо се са скупштином и „храбримо једни друге, тим више што видимо да се приближава [Јеховин] дан“. Да би нагласио колико је то важно, Јеховин анђео је пред крај Откривења два пута рекао: „Бога обожавај!“ (Откр. 19:10, фусн.; 22:9, фусн.). Немојмо никада заборавити ове снажне поуке о Јеховином великом духовном храму и немојмо изгубити из вида колика је част служити нашем величанственом Богу! (w23.10 29 ¶17-18).