Високо вреднуј прави живот

ДА ЛИ је овај живот све што имамо? Охрабрујући нас да ’стекнемо прави живот‘, Библија указује да постоји и нешто више (1. Тимотеју 6:17-19). Ако наш садашњи живот није прави живот, шта онда јесте?

Контекст поменутог стиха показује да је то „вечни живот“ кога се богобојазна особа треба чврсто држати (1. Тимотеју 6:12). За огромну већину то значи вечни живот на земљи. Адам, први човек, имао је изглед вечног живота на рајској земљи (Постање 1:26, 27). Он би умро једино ако би јео с „дрвета познања добра и зла“ (Постање 2:17). Али пошто су Адам и његова жена, Ева, непослушно јели с тог дрвета, Бог је изрекао смртну пресуду. ’Оног дана када су окусили с њега‘, они су умрли у Божјим очима и почело је њихово пропадање у физичку смрт. Њихов живот није више био оног квалитета који су уживали на почетку.

Пут у „прави живот“

Да би омогућио „прави живот“, Јехова Бог је начинио припрему да ослободи човечанство. Као помоћ да разумемо ту припрему, замислимо једну малу фабрику. Све машине у њој су неисправне и стварају невоље радницима зато што је први радник годинама раније игнорисао упутство за употребу и оштетио све машине. Садашњи радници могу једино да дају све од себе да би радили с оним што имају. Власник фабрике жели да обнови машине да би помогао својим радницима и одваја са стране средства неопходна за ту сврху.

Први ’радник за машином‘, Адам, није високо вредновао живот који му је дат. Отуда, он је предао свом потомству несавршен живот, слично неисправној машини (Римљанима 5:12). Попут следећих радника у фабрици, који нису могли да поправе ситуацију, Адамово потомство није могло да постигне прави живот за себе (Псалам 49:8). Да би исправио ту на изглед безнадежну ситуацију, Јехова је послао свог јединорођеног Сина на земљу да откупи вечни живот за човечанство (Лука 1:35; 1. Петрова 1:18, 19). Умревши жртвеном смрћу у корист човечанства, Божји јединорођени Син, Исус Христ, обезбедио је средства — живот који је одговарао оном који је Адам изгубио (Матеј 20:28; 1. Петрова 2:22). С том драгоценом жртвом, Јехова сада има основу за пружање правог живота.

За послушно човечанство, Исусова откупна жртва значиће вечни живот на рајској земљи (Псалам 37:29). Ова нада је проширена на све који преживе „бој за велики дан Бога Сведржитеља“, на који се указује као на Хармагедон (Откривење 16:14-16). Он ће истребити све зло са земље (Псалам 37:9-11). Они који се налазе у Божјем сећању а који умру пре тог времена биће ускрснути у Рај поново успостављен на земљи и имаће изглед да уживају прави живот резервисан за све који су послушни Богу (Јован 5:28, 29).

Потреба да се цени наш садашњи живот

То не значи да с правом можемо показивати непоштовање светости нашег садашњег живота. Да ли ће власник фабрике потрошити време и новац поправљајући машину за радника који не води бригу о њој? Боље речено, зар послодавац не би поверио поправљену машину особи која је учинила најбоље што је могла да би одржавала стару?

Живот је драгоцен поклон од Јехове. Као благонаклони извор тог поклона, он жели да га ценимо (Псалам 36:10; Јаков 1:17). Говорећи о Јеховиној бризи за људе на земљи, Исус је рекао: „Власи на глави вашој све су избројене“ (Лука 12:7). Јехова је заповедио Израиљцима да не убијају, што је наравно укључивало не убити ни себе (Излазак 20:13). То нам помаже да избегавамо да на самоубиство гледамо као на један могући избор.

Знајући Јеховину заинтересованост пуну љубави за наше добро, богобојазни људи примењују библијска начела у садашњим поступцима. На пример, због тога што се од правих хришћана захтева да ’очисте себе од сваке нечистоте пути и духа, настављајући своје посвећење у страху пред Богом‘, они избегавају дуван и халуциногена средства која изазивају зависност (2. Коринћанима 7:1).

Божја заинтересованост за људски живот надаље је видљива у његовом савету да сачувамо „мирно срце“ и да избегавамо неморално понашање (Пословице 14:30; Галатима 5:19-21). Држећи се ових високих мерила, заштићени смо од таквих ствари као што су гнев који је штетан по здравље и сексуално преносиве болести.

Јеховина брига за живот његовог народа такође је очигледна у његовом упозорењу да се уздржавају од преједања и опијања (Поновљени закони 21:18-21; Пословице 23:20, 21). Хришћани су упозорени да похлепне особе и пијанице неће наследити Божје Краљевство, то јест, никада неће искусити прави живот (1. Коринћанима 6:9, 10; 1. Петрова 4:3). Охрабрујући на умереност, Јехова нас поучава за нашу корист (Исаија 48:17).

Када се повинујемо Божјим мерилима, ми показујемо да високо вреднујемо наш садашњи живот. Наравно, још значајнији је прави живот. Пошто је он вечан, прави хришћани му придају већу важност него свом садашњем животу. Када је Исус Христ жртвовао свој живот, он се подложио Јеховиној вољи. Послушност његовом Оцу за њега је значила много више од његовог живота овде на земљи. Исусово поступање резултовало је његовим ускрсењем и примањем бесмртног живота на небу (Римљанима 6:9). Његова смрт такође значи вечни живот за послушно човечанство које исказује веру у његову откупну жртву (Јеврејима 5:8, 9; 12:2).

Животни закон о крви

Разумљиво, Исусови следбеници одражавају његово размишљање. Они настоје да угоде Богу у свим стварима, као што је то Исус чинио. У првом реду, то објашњава зашто они одбијају трансфузију крви, коју неки лекари називају животоспасавајућом. Да видимо како једна особа показује да цени прави живот тиме што одбија трансфузију крви.

Попут Исуса Христа, прави хришћани желе да буду живи у Божјим очима, а то захтева потпуну послушност Њему. Божја Реч заповеда Христовим следбеницима: „Да се чувате меса жртвованог идолима, крви, удављених животиња и блуда“ (Дела апостолска 15:28, 29). Зашто је тај закон о крви био укључен међу заповести које обавезују хришћане?

Закон који је дат Израиљцима захтевао је уздржавање од крви (Левитска 17:13, 14). Хришћани нису под Мојсијевим законом. Али они схватају да је заповест да се крв не једе претходила Закону; она је раније била дата Ноју након потопа (Постање 9:3, 4; Колошанима 2:13, 14). Ова заповест се примењује на све Нојево потомство, од кога потичу сви народи на земљи (Постање 10:32). Поред тога, Мојсијев закон нам помаже да схватимо разлог Божјег инсистирања на светости крви. Након што је забранио Израиљцима да конзумирају крв на било који начин, Бог је рекао: „Јер је живот тела у крви; а ја сам је дао на олтар да се очисте душе ваше; јер крв душу чисти, јер је у њој живот“ (Левитска 17:11). Бог је резервисао крв за жртвену употребу на олтару. Његов закон о светости крви открива његов ауторитет над свим животом на земљи (Језекиљ 18:4; Откривење 4:11). Посматрајући наш живот с Јеховине тачке гледишта, ми схватамо да он не припада нама већ нам је само поверен од Бога.

Баш као што је радник у нашој илустрацији био одговоран за машину, нама је поверен наш садашњи живот. Шта би ти урадио ако би твоја машина захтевала поправку и ако би неки механичар предложио да је скрпиш на брзину користећи делове изричито забрањене у упутству за употребу? Зар се не би посаветовао с другим механичарима да утврдиш да ли би машина могла бити поправљена у складу с упутствима из приручника? Људски живот је много важнији и сложенији од једне машине. У својој надахнутој Речи, упутству за одржавање људи у животу, наш Створитељ забрањује употребу крви за подржавање живота (Поновљени закони 32:46, 47; Филипљанима 2:16). Зар није разумно држати се захтева из тог упутства?

Заиста, пацијенти ко- ји су хришћани, а који траже бескрван начин лечења у свом случају, не одбијају сав медицински третман. Они само траже третман који ће показати поштовање према њиховом животу — и садашњем и будућем. Лекари који храбро поштују став који заузимају хришћани сведоче о користима од лечења у складу с њиховим захтевом. „Сусретање с Јеховиним сведоцима води ме до нове збирке вредности“, каже један хирург који је навикао да у великом обиму користи крв. Сада он настоји да лечи без крви чак и оне који нису Сведоци.

Високо вредновање правог живота

Шта је била нова збирка вредности коју је овај хирург пронашао кроз лечење Јеховиних сведока? Он сада схвата да лечење пацијента укључује не само део тела који је погођен болешћу, већ целу особу. Зар пацијенту не треба дозволити да тражи најбољу негу за његово или њено физичко, духовно и емоционално добро?

За петнаестогодишњу Кумико, трансфузија крви у лечењу њене смртоносне леукемије била је најгори могући избор. Покушај да се на овај начин продужи њен живот за неколико недеља, месеци или чак година није био вредан онога што би је то дугорочно гледано коштало. Пошто је предала свој садашњи живот Јехови Богу као његов Сведок, она је поштовала светост живота и крви. Иако су се њен отац и други рођаци снажно противили њеном ставу, Кумико се држала чврсто. Једном приликом њен доктор ју је упитао: „Ако твој Бог опрашта пропусте, зар ти он не би опростио ако чак и прихватиш трансфузију крви?“ Кумико је одбила да учини компромис и да се тако одрекне своје вере темељене на Библији. „Чврсто држећи реч живота“, она је одржала свој став (Филипљанима 2:16, Ча). Као што је рекла њена бака која не верује: „Кумико се никада не би одрекла своје вере“. Ускоро се став њеног оца и њене баке као и присутних доктора променио.

Њена снажна вера у Јехову Бога, који је може ускрснути из смрти, дирнула је многа срца. Док је још била жива, она је замолила свог оца: „Чак и ако умрем, бићу ускрснута у Рају. Али ако ти будеш уништен у Хармагедону, ја те нећу видети. Зато, молим те, проучавај Библију.“ Њен отац је увек говорио: „Хоћу, кад оздравиш“. Али када је Кумико умрла од немилосрдне болести, њен отац је у ковчег ставио поруку која је гласила: „Видећемо се у Рају, Кумико“. Након сахране, он је разговарао са онима који су дошли на сахрану и рекао: „Обећао сам Кумико да ћу је видети у Рају. Иако још увек не могу да верујем у то јер нисам довољно проучавао, одлучио сам да то пажљиво испитам. Молим вас помозите ми.“ И други у њеној породици такође су почели да проучавају Библију.

Кумико је имала право поштовање према животу и желела је да живи. Она је ценила све што су њени лекари учинили да спасу њен садашњи живот. Међутим, покоривши се инструкцијама у Створитељевом приручнику, она је доказала да високо вреднује прави живот. За милионе, то ће бити вечни живот на рајској земљи. Да ли ћеш и ти бити међу њима?