Контролисати социјалне фобије

„Најважнија ствар коју људи с фобијама треба да упамте јесте да се ови поремећаји успешно лече. То није нешто од чега они треба и даље да пате“ (др Крис Слетен).

СРЕЋОМ, многим социјалним фобичарима се помогло да смање своју узнемиреност, па чак и да се суоче са ситуацијама у друштву којих су се пуно година плашили. Уколико и ви патите од социјалне фобије, будите уверени да ви исто можете научити како да на конструктивне начине поступате с овим поремећајем. Да бисте то урадили, биће потребно да се усредсредите на (1) своје физичке симптоме, (2) убеђења која имате о ситуацијама којих се плашите и (3) понашање које ваши страхови изазивају.

Библијска начела могу помоћи. Јесте да Божја Реч није неки медицински приручник, нити спомиње израз „социјална фобија“. Међутим, Библија вам може помоћи да ’чувате мудрост и разборитост‘ кад се бавите својим страховима (Пословице 3:21; Исаија 48:17).

Управљајте својим  симптомима

Физички симптоми социјалне фобије варирају од особе до особе. Како ваше тело реагује док се приближавате ситуацији које се плашите? Да ли вам се тресу руке? Да ли вам срце брзо лупа? Да ли имате нервозу у желуцу? Да ли се знојите или црвените, или вам се суше уста?

Додуше, није пријатно размишљати о знојењу, муцању или дрхтању пред другима. Али узнемиреност због онога што би се могло десити неће помоћи. Било је на месту Исусово питање: „Ко од вас, узнемирујући се, може додати лакат један дужини свог живота?“ (Матеј 6:27; упоредите с Пословицама 12:25). Заиста, ако се задржавате на симптомима и на томе шта би други могли да помисле о њима, то ће само погоршати ствари. „Због тога што умишљају како људи примећују њихову нервозу, социјални фобичари се још више узнемире“, примећује The Harvard Mental Health Letter. „Они почну да слуте како ће сада бити неспретни и како ће лоше урадити ствар — очекивање које покреће даљње узбуне када се приближе ситуацијама којих се плаше.“

Можда ћете моћи да смањите јачину својих симптома ако вежбате полагано дисање из дијафрагме. (Видите оквир „Пазите како дишете!“) Корисни су и редовно физичко вежбање и опуштање мишића (1. Тимотеју 4:8). Можда је потребно и да извршите неке промене у начину живота. На пример, Библија саветује: „Више вреди једна грст у миру него обе руке пуне с трудом и трчањем за ветром“ (Проповедник 4:6). Зато се потрудите да се довољно одмарате. Поред тога, пазите на своју исхрану. Немојте да прескачете оброке или да пропуштате да једете у устаљено време. Можда је неопходно да се смањи кофеин, који може бити кривац број један у подстицању узнемирености.

Изнад свега, будите стрпљиви (Проповедник 7:8). Један тим доктора филозофије је известио: „С временом, запазићете да, иако сте склони да помало будете узнемирени у извесним ситуацијама у друштву, интензитет телесних симптома ће се знатно смањити. А што је најважније, са вежбањем ће порасти ваше самопоуздање, и бићете боље припремљени да се упустите у ситуације у друштву којих се бојите.“

Испитајте своја фобична убеђења

Каже се да не можете доживети осећање ако најпре не доживите мисао. То изгледа да је случај и са социјалном фобијом. Према томе, да бисте смањили физичке симптоме, можда треба да испитате „бриге“ које их стимулишу (Псалам 94:19).

Неки стручњаци кажу да је социјална фобија, у суштини, страх од неприхватања. На пример, док је на неком друштвеном скупу, социјални фобичар би могао рећи себи: ’Глупо изгледам. Мора да људи примећују да се једноставно не уклапам. Сигуран сам да се сви шале на мој рачун.‘ Социјална фобичарка по имену Трејси имала је таква осећања. Међутим, с временом је испитала своја убеђења. Схватила је да људи имају паметнија посла него да њу анализирају и просуђују. „Чак и да кажем нешто досадно“, закључила је Трејси, „зар је то неком толико важно да ме због тога не би прихватио као особу?“

Попут Трејси, можда и ви треба да испитате искривљено гледиште о вероватноћи — и озбиљности — неприхватања од стране других у ситуацијама у друштву. Да ли стварно постоји оправдан разлог да верујете како би се људи разочарали у вас уколико би се испунили ваши најгори страхови? Чак и кад би се неко разочарао, има ли разлога да закључите како не бисте преживели ту кушњу? Да ли мишљење неке друге особе стварно мења вашу вредност као особе? Библија мудро саветује: „Не обазири се на сваку реч која се говори“ (Проповедник 7:21).

Један тим доктора филозофије који је писао о социјалној фобији, навео је: „Проблеми се јављају кад људи приписују превише значења и значаја одбацивањима које живот неизбежно доноси. Одбацивање може јако разочарати. Стварно може да заболи. Али оно вас не мора уништити. Оно стварно није катастрофа, осим ако га ви не учините таквим.“

Библија нам помаже да реално гледамо на себе. Она признаје: „Сви се спотичемо много пута“ (Јаков 3:2, NW). Да, нико није имун на несавршеност и на понекад збуњујуће начине на које се она испољава. Ако ово схватимо, то ће нам помоћи да оставимо места за слабости других, и то ће охрабрити друге да исто тако буду пуни разумевања за наше слабости. У сваком случају, хришћани знају да онај чије је прихватање стварно вредно јесте Јехова Бог — а он се не усредсређује на наше грешке (Псалам 103:13, 14; 130:3).

Суочите се са својим страховима

Да бисте добили битку са социјалном фобијом, пре или касније мораћете да се суочите са својим страховима. У почетку вас је можда хватао страх и при самој помисли на ово. До сада сте вероватно избегавали ситуације у друштву које би покренуле ваше страхове. Међутим, то је вероватно само поткопавало ваше поуздање и још више утврдило ваше страхове. Библија с добрим разлогом наводи: „Самовољан [„Онај ко се изолује“, NW] тражи што је њему драго, и љути се на све што је год разумно“ (Пословице 18:1).

Насупрот томе, суочавање са страховима могло би умањити вашу узнемиреност.a Др Џон Р. Маршал каже: „Често охрабрујемо наше пацијенте са социјалном фобијом — нарочито оне чији су страхови релативно ограничени, као што је говор пред публиком — да терају себе да постану активни у ситуацијама и организацијама које захтевају контакт с друштвом.“

Суочавање са ситуацијама којих се бојите увериће вас (1) да збуњујуће грешке најчешће неће довести до неприхватања од стране других и (2) да чак и ако стварно доведу до неког неприхватања, то није катастрофа. Међутим, не заборавите да будете стрпљиви са својим напретком. До опоравка се не долази преко ноћи, нити је реално очекивати да ће нестати сви показатељи социјалне фобије. Према др Сали Винстон, циљ лечења није да се отарасимо симптома, већ да нам они не буду важни. А ако нам нису важни, каже она, они нестају или се бар поправљају.

Хришћани имају снажан мотив да савладају социјалне страхове. Заиста, њима се каже да ’пазе један на другога, да се такмиче у љубави и добрим делима; да не остављају своје саборе‘ (Јеврејима 10:24, 25). Пошто у хришћанску активност често спада контактирање с другима, то што напорно радите на томе да контролишете своје социјалне страхове увелико може допринети вашем духовном напретку (Матеј 28:19, 20; Дела апостолска 2:42; 1. Солуњанима 5:14). Наставите молити Јехову Бога за ту ствар, јер вам он може дати ’снагу која је изнад обичне‘ (2. Коринћанима 4:7, NW; 1. Јованова 5:14). Молите Јехову да вам помогне да стекнете уравнотежен поглед на прихватање од стране других и да негујете неопходне вештине да бисте радили оно што он захтева.

Додуше, проблеми сваке особе која пати од социјалне фобије су јединствени, и свака ће имати различите препреке с којима ће се суочавати и различите јаче стране на које ће се ослањати. Неки су прилично напредовали тако што су користили осматране предлоге. Има случајева где је можда неопходна додатна помоћ. Некима су, рецимо, помогли лекови.b Други су потражили помоћ неког стручњака за ментално здравље. Пробудите се! не препоручује нити прихвата било коју врсту лечења. Да ли ће хришћанин тражити такво лечење лична је одлука. Међутим, он треба да пази да се ниједна метода лечења коју користи не сукоби с библијским начелима.

Људи „исти као и ми“

Библија може бити велико охрабрење, јер се у њој налазе стварни примери људи који су победили личне препреке како би извршили оно што је Бог захтевао од њих. Узмите у обзир Илију. Као један од најистакнутијих израелских пророка, он је показао оно што можда изгледа као надљудска храброст. Међутим, Библија нас уверава да „Илија беше човек исти као и ми“ (Јаков 5:17, Ча). Није био имун на периоде великог страха и велике узнемирености (1. Краљевима 19:1-4).

Хришћански апостол Павле је отишао у Коринт „у слабости и у страху и у великом дрхтању“, очигледно зато што је пуно сумњао у властите способности. А и наишао је на извесну меру неприхватања. Заиста, неки противници су рекли о Павлу: „Кад је он телом пред нама неугледан је, и реч је његова неспретна.“ Међутим, нигде се не указује да је Павле дозволио да искривљено мишљење других утиче на његово гледиште о себи или својим способностима (1. Коринћанима 2:3-5; 2. Коринћанима 10:10).

Мојсије није био сигуран да ће моћи да приђе фараону, и тврдио је да је „спорих уста и спора језика“ (Излазак 4:10). Чак и кад је Јехова Бог обећао да ће му помоћи, Мојсије је молио: „Не, Господе, молим те пошаљи неког другог“ (Излазак 4:13, Today’s English Version). Мојсије није могао видети своје способности, али могао је Јехова. Он је на Мојсија гледао као на ментално и физички компетентног да изврши тај задатак. Па ипак, Јехова је с љубављу дао Мојсију једног помоћника. Није терао Мојсија да се сам суочи с фараоном (Излазак 4:14, 15).

И Јеремија је изузетан пример у погледу овога. Кад је био постављен за Божјег пророка, тај младић је одговорио: „Ах, Господе, Вечити! Гле, ја не знам говорити, јер сам дете.“ Јеремија није имао усађену снагу за извршење те доделе. Међутим, Јехова је био с њим. Он је помогао Јеремији да постане ’тврд град и стуб гвозден и зид бакрен свој земљи‘ (Јеремија 1:6, 18, 19).

Према томе, ако страхови и брига проузрокују да патите, немојте закључити како вам недостаје вере или да вас је Јехова одбацио. Насупрот томе, „Господ је близу онијех који су скрушена срца, и помаже онима који су смјерна [’сломљена‘, NW] духа“ (Псалам 34:18, ДК).

Заиста, горе споменути библијски примери показују да су се чак и снажни људи вере хватали у коштац са осећајима недораслости. Иако није захтевао више од онога што је свако од њих могао разумно дати, Јехова је помогао Илији, Павлу, Мојсију и Јеремији да постигну више него што су могли и очекивати. Пошто Јехова „зна за грађу нашу, памти да смо прах“, будите уверени да и за вас може учинити исто то (Псалам 103:14).

[Фусноте]

[Оквир на 8. страни]

Пазите како дишете!

НЕКИ социјални фобичари могу смањити интензитет својих физичких симптома уколико поклоне пажњу томе како дишу. На први поглед, можда то чудно звучи. Па, сви знају да дишу! Али стручњаци кажу да многи људи с проблемима узнемирености не дишу исправно. Често је њихово дисање превише плитко, пребрзо или предубоко из плућа.

Вежбајте да полако удишете и издишете. То ће бити лакше ако дишете кроз нос уместо кроз уста. Такође, научите да дишете из дијафрагме, пошто дисање из горњег дела плућа повећава ризик од убрзаног дисања. Да бисте тестирали себе у овоме, ставите, кад стојите усправно, једну руку изнад струка, а другу на средину груди. Док дишете, запазите која се рука више помера. Ако је то рука на грудима, треба да вежбате дисање из дијафрагме.

Наравно, не треба свако дисање да долази из дијафрагме. (Нормалан однос дисања дијафрагма-груди износи око 4 према 1, али то ће понекад варирати.) А на месту је и реч опреза: они који имају хронична обољења дисајних органа — као што су емфизем или астма — треба да оду код доктора пре него што усвоје нову технику дисања.

[Оквир на 9. страни]

Када страх води до панике

КОД неких социјалних фобичара, узнемиреност је толико снажна да води до напада панике. Због тог изненадног, поразног страха, жртве често убрзано дишу, хвата их несвестица и мисле да имају срчани напад.

Стручњаци кажу да је најбоље не борити се с тим нападом. Уместо тога, они саветују да особа ’истрпи‘ док не прође узнемиреност. „Кад почне, не можете га зауставити“, каже Џерилин Рос. „Он једноставно мора ићи својим током. Само наставите да говорите себи да је то застрашујуће, али да није опасно. Проћи ће.“

Мелвин Грин, директор једне агенције која лечи агорафобију, упоређује тај напад с малим таласом који се може видети како се приближава плажи. „Он представља ваше почетне осећаје узнемирености“, каже он. „Док се приближава копну, талас постаје све већи и већи. То представља ваша растућа осећања узнемирености. Ускоро је талас јако велик и достиже свој максимум. Затим се слива у све мањи и мањи талас, све док се не распрши на плажи. Ова слика показује почетак и крај напада узнемирености.“ Грин каже да особе које пате од социјалне фобије не треба да се боре са осећањима већ треба да плове с њима док не прођу.

[Слике на станама 8, 9]

Да бисте лакше ублажили узнемиреност, пазите на своју исхрану, редовно вежбајте и довољно се одмарајте

[Слика на 10. страни]

Јехова је помогао људима као што је Мојсије, да у служби постигну више него што су могли и очекивати