Образовање у библијска времена
„У[ч]ите синове своје... о њима“ (ДЕУТЕРОНОМ 11:19).
1. Шта показује да је Јехова заинтересован за образовање својих слугу?
ЈЕХОВА је Велики Васпитач. Он своје слуге никад не оставља у стању незнања. Увек је спреман да им пренесе спознање. Поучава их својој вољи и својим путевима. Током безбројних миленијума његов јединорођени Син био је поред њега, непрестано учећи као Божји „мајстор“ (Пословице 8:30, NW). Кад је био на Земљи, Исус је рекао: „Како ме научи Отац, онако говорим“ (Јован 8:28). Указујући на Бога као на Неупоредивог Васпитача, Елиху је запитао: „Ко је учитељ као он?“ (Јов 36:22, Даничић-Караџић). Пророк Исаија говорио је о Јехови као о ’Величанственом Инструктору‘ свог народа па је прорекао: „Синови ће твоји сви бити научени од [Јехове], и обилан мир имаће синови твоји“ (Исаија 30:20, NW; 54:13). Јехова без сумње жели да његова разумна створења буду просветљена и добро образована.
Патријархално образовање
2, 3. (а) Како су верни патријарси гледали на образовање своје деце, и које је упутство Јехова дао Аврахаму? (б) Каква је величанствена намера била иза упутства да се Аврахомово потомство образује?
2 Једна од темељних повластица главе породице у патријархално доба било је поучавање своје деце и свог домаћинства. Образовање своје деце била је за Божје слуге религиозна дужност. Јехова је о свом слузи Аврахаму рекао: „Јер сам га изабрао да заповеда синовима својим и дому своме након себе, да се држе путева [Јеховиних] и да чине што је праведно и добро, да би [Јехова] испунио на Абрахаму обећања која му је дао“ (Постање 18:19).
3 Ова божанска изјава показује да је Јехова образовање сматрао веома важним. Бог је од Аврахама, Исака и Јакова захтевао да своја домаћинства образују Његовим путевима праведности и суда како би будући нараштаји могли држати Јеховин пут. Тако би Јехова испунио своја обећања с обзиром на Аврахамово семе и благослов ’свих народа на земљи‘ (Постање 18:18; 22:17, 18).
Образовни систем у Израелу
4, 5. (а) Шта је разликовало израелски образовни систем од система других нација? (б) Која је друга важна разлика изложена у Encyclopaedii Judaici, и шта је несумњиво допринело тој разлици?
4 Encyclopaedia Judaica наводи: „Библија је основни извор за разумевање процеса образовања у древном Израелу.“ Јехова је употребио Мојсија као првог људског учитеља Израела (Деутероном 1:3, 5; 4:5). Мојсије је преносио речи које му је дао Јехова (Излазак 24:3). Дакле, главни Васпитач Израела био је у ствари Бог. То је само по себи разликовало израелски образовни систем од система других нација.
5 Исти приручник објављује: „Високо образовање или ученост у Месопотамији и Египту била је формална и ограничена на класу писара, што, чини се, није био случај у Израелу. Разлика је несумњиво била захваљујући једноставнијем алфабетском систему писања који су користили Хебреји... У историји образовања не сме се превидети важност алфабетског писања. Оно је најавило раскид с традиционалним писарским културама Египта, Месопотамије и Канаана другог миленијума. Писменост више није била препознатљиво и искључиво обележје класе професионалних писара и свештеника, вештих у тешко разумљивим клинастим и хијероглифским словима.“
6. Који библијски докази постоје да су Израелци од самог почетка своје историје били писмен народ?
6 Библија пружа доказе да су Израелци били писмен народ. Чак и пре уласка у Обећану земљу, њима је било речено да на својим доврацима и вратима напишу Јеховине законе (Деутероном 6:1, 9; 11:20; 27:1-3). Иако је ова заповест без сумње била симболична, она просечном Израелцу сигурно не би ништа значила да није знао да чита и пише. Библијски стихови као што су Јошуа 18:9 и Судије 8:14 показују да су и други, осим вођа попут Мојсија и Јошуе, знали да пишу дуго времена пре него што је у Израелу успостављена монархија (Постање 34:27; Јошуа 24:26).
Методе поучавања
7. (а) Ко је, према Писмима, израелској деци пружао основно образовање? (б) Коју је информацију пружио француски библичар?
7 У Израелу су и отац и мајка поучавали децу од веома раног узраста (Деутероном 11:18, 19; Пословице 1:8; 31:26). У француском делу Dictionnaire de la Bible, библичар Е. Манжено (E. Mangenot) је писао: „Чим је проговорило, дете је учило неколико одломака из Закона. Његова мајка понављала би стих; кад га је упамтило, казала би му други. Касније би се деци у руке дао написани текст стихова које су већ знала да понове по памћењу. Тако су се упознавала с читањем, а кад су одрасла могла су наставити да се верски поучавају читајући и медитирајући о Господовом закону.“
8. (а) Која је темељна метода поучавања коришћена у Израелу, али с којим важним обележјем? (б) Која помоћна средства за памћење су коришћена?
8 То указује да је темељна метода поучавања која се користила било учење по памћењу. Оно што се учило о Јеховиним законима и његовим поступцима са својим народом требало је да се уреже у срце (Деутероном 6:6, 7). О томе је требало медитирати (Псалам 77:12, 13). Како би се младима и старима помогло да памте, коришћена су разна помоћна средства за памћење. Она су укључивала алфабетске акростихове, узастопне стихове у псалмима, у којима је свака реченица почињала различитим словом, по алфабетском реду (као што су Пословице 31:10-31); алитерацију (речи које почињу истим словом или гласом); и употребу бројева, попут оних који су употребљени у другој половини 30. поглавља Пословица. Занимљиво је да неки научници сматрају да је Гезерски календар, један од најстаријих примерака древног хебрејског писања, вежба памћења неког ученика.
Наставни план
9. (а) Шта је био важан део програма учења израелске деце? (б) Шта једна библијска енциклопедија наводи с обзиром на поучавање обављено у повезаности с годишњим празницима?
9 Образовање у Израелу није било ограничено на учење читања и писања. Један важан предмет поучавања била је историја. Учење о Јеховиним чудесним делима у корист свог народа био је темељан део програма поучавања. Те историјске чињенице требало је да се уче из нараштаја у нараштај (Деутероном 4:9, 10; Псалам 78:1-7). Прослава годишњих празника пружала је дивну прилику глави породице да поучи своју децу (Излазак 13:14; Левитик 23:37-43). У вези с тим, The International Standard Bible Encyclopedia наводи: „Преко очеве поуке у дому и његових објашњења значења празника̂, хебрејска деца су поучавана како им се Бог манифестовао у прошлости, како треба да живе сада и која су била Божја обећања с обзиром на будућност Његова народа.“
10. Које је практично васпитање пружено девојчицама? дечацима?
10 Образовање од стране родитеља укључивало је практично вежбање. Девојчице су биле поучаване вештинама у домаћинству. Завршно поглавље Пословица показује да је тих вештина било много; укључивале су предење, ткање, кување, трговање и уопште управљање домаћинством. Дечаци су обично били поучавани световном звању својих очева, било у пољопривреди или неком занату. У каснијим временима јеврејски рабини знали су рећи: „Онај ко свог сина не учи корисном занату васпитава га да буде лопов.“
11. Шта показује истакнуту сврху образовања у Израелу, и која је поука тиме пружена младима данас?
11 Духовна дубина метода поучавања коришћених у Израелу очигледна је кроз целу књигу Пословица. Она показује да је циљ био научити ’неискусне‘ узвишеним стварима као што су мудрост, дисциплина, разумевање, увид, просуђивање, оштроумност, спознање и способност размишљања — а све то у ’страху Јеховином‘ (Пословице 1:1-7, NW; 2:1-14). Она наглашава мотиве којим треба да се подстакну данашње Божје слуге да побољшају своје образовање.
Свештеници, Левити и пророци
12. Ко је осим родитеља учествовао у образовању народа Израела, и које је темељно значење хебрејске речи преведене са „закон“?
12 Иако су основно образовање пружали родитељи, Јехова је поред тога образовао свој народ посредством свештеника, несвештеничких Левита и пророка. У свом закључном благосиљању Левијевог племена, Мојсије је изјавио: „Они уче наредбама твојима Јакова и закону твоме Израела“ (Деутероном 33:8, 10). Значајно је што је реч „закон“ (тохра́х) у хебрејском језику изведена из корена који у свом глаголском облику значи „показати“, „научити“, „подучити“. Encyclopaedia Judaica наводи: „Према томе, значење речи [тора] је ’учење‘, ’доктрина‘ или ’инструкција‘.“
13. Зашто се израелски Закон разликовао од правних система других нација?
13 И то је одвајало Израел од других нација, чак и од данашњих нација. Данашње политичке нације имају законике од којих обично становништво зна само неки део. Кад људи дођу у сукоб са законом, морају адвокатима платити високе хонораре да их бране. Правне школе су за стручњаке. Ипак, у Израелу је Закон био Божје средство помоћу ког је он свом народу говорио како је желео да га обожавају и живе у складу с његовом вољом. Насупрот другим кодексима закона, он је укључивао љубав према Богу и ближњем (Левитик 19:18; Деутероном 6:5). Закон је био далеко од сувопарне збирке правила. Пружао је доктрину, учење и инструкцију о начину живота који је морао да се научи.
14. Који је био један разлог због чега је Јехова одбацио левитско свештенство? (Малахија 2:7, 8).
14 Све док су били верни, свештеници и Левити су удовољавали својој одговорности да поучавају народ. Али, свештеници су понајчешће занемаривали своју дужност да школују нацију. Тај недостатак образовања о Божјем Закону требало је да има страшне последице и за свештенике и за народ. У осмом веку пре н. е., Јехова је прорекао: „Изгибе мој народ, јер нема познања. Што ти одбаци познање, одбацићу ја тебе, и скинуће се са тебе свештенство моје; а што си ти закон Бога свога заборавио и ја ћу синове твоје заборавити“ (Осеа 4:6).
15. (а) Осим свештеника, кога је Јехова подигао као учитеље у Израелу, и шта један библичар пише о њиховој улози као васпитача? (б) Шта се коначно догодило Израелу и Јуди зато што су одбацили спознање о Јехови и његовим путевима?
15 Осим свештеника, Јехова је подигао и пророке као васпитаче. Читамо: „[Јехова] опомену Израела и Јуду преко свих пророка и свих виделаца говорећи: Вратите се са злих путева својих и држите заповести моје и наредбе моје, вршећи потпуно закон који сам ја прописо оцима вашим и који сам вам послао по слугама својим пророцима“ (2. Краљевима 17:13). С обзиром на улогу пророка̂ као васпитача, француски библичар Ролан де Во (Roland de Vauh) је писао: „И пророци су имали мисију да подуче народ; то је био једнако важан део њиховог задатка као прорицање будућности. А пророчанско надахнуће пружило је њиховом проповедању ауторитет речи Божје. Сасвим је сигурно да су под монархијом пророци били верски и морални учитељи народа; и, можемо додати, најбољи од свих њихових учитеља, иако се није увек обазирало на њих.“ Услед недостатка исправног образовања од стране свештеника и Левита, заједно с пропустом да следе Јеховине пророке, Израелци су напустили Јеховине путеве. Асирци су 740. пре н. е. освојили Самарију, а Вавилонци су 607. пре н. е. уништили Јерусалим и његов храм.
Образовање током и након заробљеништва
16, 17. (а) На који су образовни програм били присиљени Данијел и тројица његових другова? (б) Шта им је омогућило да остану верни Јехови иако су били подвргнути том вавилонском образовању?
16 Око десет година пре уништења Јерусалима, краљ Набукодоносор одвео је у Вавилон краља Јојакима и групу кнежева и племића (2. Краљевима 24:15). Међу њима су били Данијел и тројица других младих племића (Данијел 1:3, 6). Набукодоносор је наредио да се њих четворица подвргну посебном трогодишњем течају учења „књизи и језику Калдеја“. Осим тога, добили су „оброк на дан од јела краљевског и од вина“ (Данијел 1:4, 5). То је могло бити опасно из више разлога. Програм подучавања вероватно се није састојао само од трогодишњег течаја језика. Неки сматрају да израз „Калдеја“ у овом одломку означава, „не Вавилонце као народ, већ као учену класу“ (The Soncino Books of the Bible). У свом коментару о Данијелу, К. Ф. Кил (K. F. Keil) наводи: „Данијела и његове другове требало је образовати у мудрости халдејских свештеника и учених људи, која се научавала у школама Вавилона.“ Краљевска храна их је такође изложила кршењу ограничења у вези с исхраном која је наметнуо Мојсијев закон. Како су поступили?
17 Као говорник четворице младих јеврејских племића, Данијел је од самог почетка темељно објаснио да они неће јести или пити, повређујући тиме своју савест (Данијел 1:8, 11-13). Јехова је благословио тај чврсти став и омекшао срце вавилонског службеника који је за њих био задужен (Данијел 1:9, 14-16). Што се њиховог учења тиче, каснији догађаји у животу све четворице младих Хебреја несумњиво доказују да их присилни трогодишњи програм поучавања вавилонској култури није навео да одступе од своје дубоке оданости према Јехови и његовом правом обожавању (Данијел, поглавља 3 и 6). Јехова их је оспособио како им то наметнуто трогодишње удубљивање у вавилонско више образовање не би нанело никакву штету. „Бог даде свој четворици младића знања и ума у свим знаностима и мудрости; и Данијел је тумачио сва виђења и све снове. И у свим стварима за које треба имати мудрости и разума, а за које би их краљ упитао, они бејаху десет пута јачи од свих мудраца и звездара целог краљевства његова“ (Данијел 1:17, 20).
18. Који је образовни програм извршен у Јуди након вавилонског заробљеништва?
18 Након вавилонског заробљеништва, велико образовно дело обавио је Езра, свештеник који је „управио срце своје да истражује закон Господов и да га извршује и да учи Израела уредбама и законима“ (Езра 7:10). У томе су му помагали верни Левити, који „тумачаху закон народа“ (Нехемија 8:7). Езра је био библичар и „вешт преписивач“ или писар (Езра 7:6, NW). У његово време писари су као класа дошли на истакнуто место.
Рабинске школе
19. Која се класа васпитача појавила у Израелу у време Исусовог доласка на Земљу, и из којих се важних разлога он и његови ученици нису подвргавали јеврејском вишем образовању?
19 У време кад се Исус појавио на Земљи, писари су постали елитна класа учитеља, више везана уз традиције него уз права учења Божје речи. Волели су да их зову „Раби“, што је постала титула која изражава поштовање и која значи „Мој Велики (Врсни)“ (Матеј 23:6, 7, NW, фуснота). У Хришћанским грчким писмима, писари се често доводе у везу с фарисејима, од којих су неки и сами били учитељи Закона (Дела апостола 5:34). Исус је оптужио обе групе да су обезвредили реч Божју због своје традиције и да су учили „прописе људских заповести“ (Матеј 15:1, 6, 9). Зато не изненађује што се ни Исус ни већина његових ученика нису образовали у рабинским школама (Јован 7:14, 15; Дела апостола 4:13; 22:3).
20. Шта нам је показао овај преглед образовања у библијска времена, и шта показује да је Јеховиним слугама потребно образовање?
20 Овај преглед образовања у библијска времена показао је да је Јехова Величанствени Васпитач свог народа. Бог је преко Мојсија организовао ефикасан образовни систем у Израелу. Али, након дугог времена, развио се јеврејски виши образовни систем који је започео научавати ствари супротне Речи Божјој. Иако Исус није посећивао такве јеврејске школе, ипак је био неупоредиви Учитељ (Матеј 7:28, 29; 23:8; Јован 13:13). Он је и своје ученике опуномоћио да поучавају, све до свршетка система ствари (Матеј 28:19, 20). Да би то чинили, они ће морати да буду добри учитељи па ће им стога требати образовање. Како, дакле, прави хришћани данас треба да гледају на образовање? То ће питање бити размотрено у следећем чланку.
Испит памћења
◻ Зашто можемо бити сигурни да је Јехова заинтересован за образовање својих слугу?
◻ У којим се погледима израелски образовни систем разликовао од система других нација?
◻ Које су образовање примила израелска деца?
◻ Које су методе поучавања коришћене у Израелу?
◻ Зашто Исус и његови ученици нису похађали јеврејске школе вишег образовања?
[Слика на 14. страни]
Принудно образовање у Вавилону није одвратило Данијела и његове другове од Јехове