Ослобађање од организованог криминала — „Био сам Јакуза“
„ТАТА, када дођеш кући, хајде да идемо заједно на састанке. Обећај ми, је л’ хоћеш?“ Ово сам писмо добио од своје друге кћерке док сам трећи пут био у затвору. Она је редовно посећивала састанке Јеховиних сведока с мојом женом. Пошто су ми писма од породице била једини извор утехе, обећао сам јој да ћу урадити оно што тражи.
’Зашто водим живот криминалца који ме одваја од породице?‘ питао сам се. Присећао сам се дана кад сам био врло млад. Отац је умро кад сам имао свега 18 месеци, тако да не памтим чак ни његов лик. Мајка се након тога два пута преудала. Такве породичне околности дубоко су утицале на мене, те сам у средњој школи почео да се дружим с младим разбојницима. Постао сам насилан и често сам упадао у туче ван школе. Кад сам био у другој години средње школе, организовао сам једну групу ђака да се тучемо с другом групом. Због тога сам био ухапшен и послат на неко време у поправни дом.
Био сам као лопта која се котрља низбрдо ка животу насиља. Ускоро сам основао једну групу делинквената и висили бисмо пред канцеларијом једне групе јакуза. Са 18 година, примљен сам као члан те групе. Кад ми је било 20 година, био сам ухапшен због разноразних насилних дела и осуђен на три године затвора. Прво сам био на одслужењу у Нарском затвору за млађе пунолетнике, али се моје понашање није поправило. Стога сам био послат у други затвор, за одрасле. Али постао сам још гори и на крају сам завршио у Кјоту у затвору за тешке криминалце.
’Зашто и даље чиним такве злочине?‘ питао сам се. Сад кад се осврнем, схватам да је то било услед мог лудог резоновања. У то време, мислио сам да је такво понашање мужевно, доказ моје мушкости. Кад сам био пуштен из затвора у старости од 25 година, за чланове банде био сам неко и нешто. Сада ми је био отворен пут да напредујем у свету криминала.
Реакција моје породице
Некако у то време сам се оженио, и ускоро смо моја жена и ја имали две кћерке. Међутим, мој живот се није променио. Наставио сам да идем тамо-амо између куће и полиције — пребијао сам људе и вршио изнуђивање. Сваки инцидент ми је помагао да придобијем поштовање сугангстера̂ и поверење боса. На крају, мој старији „брат“ јакуза дошао је на чело банде и постао бос. Био сам усхићен кад сам постао човек број два.
’Шта моја жена и кћерке мисле о мом начину живота?‘ мислио сам се. Мора да су збуњене што имају криминалца за мужа и оца. Поново сам био затворен у старости од 30 година и затим опет кад ми је било 32 године. Овог пута, трогодишња казна затвора стварно ми је тешко пала. Мојим кћеркама није било дозвољено да долазе и да ме посећују. Недостајало ми је да разговарам с њима и да их загрлим.
Отприлике у време кад сам почео да одслужујем ову последњу затворску казну, моја жена је почела да проучава Библију с Јеховиним сведоцима. Дан за даном ми је писала о истини коју је учила. ’Каква је ово истина о којој ми моја жена прича?‘ питао сам се. Прочитао сам целу Библију док сам био у затвору. Размишљао сам о ономе што ми је моја жена говорила у својим писмима о нади за будућност и о Божјој намери.
Нада да људи заувек живе у Рају на земљи била је привлачна јер ме је смрт стварно плашила. Увек сам размишљао: ’Ако умреш, ти си губитник.‘ Сад кад се осврнем, схватам да је страх од смрти био оно што ме је терало да повредим друге пре него што би они могли повредити мене. Писма моје жене такође су учинила да видим испразност свог циља да напредујем у свету банде.
Па ипак, нисам био покренут да проучавам истину. Моја жена се предала Јехови и постала његов крштени Сведок. Иако сам се у свом писму сложио да идем на њихове састанке, нисам размишљао да постанем Јеховин сведок. Осећао сам се као да су моја жена и кћерке отишле далеко од мене, оставивши ме позади.
Излазак из затвора
Коначно је дошао дан да будем пуштен. Код капије Нагојског затвора, многи гангстери су се постројили да ме дочекају. Међутим, ја сам у великој гомили људи тражио само своју жену и своје кћерке. Када сам угледао своје кћерке, које су знатно порасле за три године и шест месеци, био сам ганут до суза.
Два дана након доласка кући, одржао сам обећање својој другој кћерци и посетио један састанак Јеховиних сведока. Био сам изненађен да видим весео став свих у публици. Сведоци су ме срдачно дочекали, али ја се нисам осећао да ту припадам. Када сам касније сазнао да они који су ме поздравили знају о мојој криминалној прошлости, био сам збуњен. Међутим, осетио сам њихову срдачност и привукло ме је на Библији темељено предавање које је било одржано. Оно је било о људима који заувек живе у Рају на земљи.
Помисао да ће моја жена и кћерке преживети за Рај а да ћу ја бити уништен врло много ме је узнемиравала. Озбиљно сам медитирао о томе шта би требало да радим да бих заувек живео са својом породицом. Почео сам да размишљам о томе да се ослободим свог живота гангстера, и почео сам да проучавам Библију.
Ослобађање од мог живота као криминалца
Престао сам да посећујем састанке банде и прекинуо сам дружење с јакузом. Није било лако да променим свој начин размишљања. Возикао сам се у великим увезеним колима из чисте забаве — то је била нека его вожња. Требало ми је три године да заменим свој ауто за један скроман модел. Такође сам имао склоност да тражим најлакше решење. Међутим, док сам учио истину, могао сам видети да морам да се мењам. Али као што Јеремија 17:9 каже, „срце је изнад свега превртљиво и опако“. Могао сам рећи шта је исправно али ми је било тешко да применим оно што сам учио. Проблеми с којима сам се суочавао били су ми налик једној великој планини. Постао сам узнемирен, и много пута сам помишљао да прекинем студиј и да напустим идеју да постанем Јеховин сведок.
А онда, мој водитељ библијског студија је позвао једног путујућег надгледника који је имао прошлост сличну мојој да одржи јавно предавање у нашој скупштини. Он је из Аките, удаљене 650 километара, превалио сав тај пут до Сазуке да би ме охрабрио. Након тога, кад год сам постао уморан и помишљао на прекидање, добио бих писмо од њега, у којем ме пита да ли постојано ходам Господовим путем.
Наставио сам да се молим Јехови да ми помогне да се ослободим свих својих веза с јакузом. Био сам уверен да ће Јехова одговорити на моју молитву. Априла 1987, коначно сам могао да се повучем из организације јакуза. Пошто ме је мој властити посао сваког месеца одводио преко мора, далеко од моје породице, променио сам свој посао на настојнички посао. Тако сам имао слободна послеподнева за духовне активности. Први пут сам добио коверту с платом. Била је лагана, али ме је учинила и те како срећним.
Кад сам био човек број два у организацији јакуза, материјално сам добро стајао, али сада имам духовно богатство које не ишчезава. Познајем Јехову. Знам његове намере. Имам начела по којима да живим. Имам праве пријатеље који брину. У свету јакузе, гангстери јесу били површно брижни, али ниједан јакуза ког сам познавао, нити један, не би се жртвовао за другог.
Августа 1988, симболизовао сам своје предање Јехови крштењем у води, и следећег сам месеца почео да проводим најмање 60 сати месечно говорећи другима о доброј вести која је променила мој живот. Служим као пуновремени слуга од марта 1989. и сада ми је дата предност да служим као слуга помоћник у скупштини.
Био сам у стању да се отарасим већине трагова на мој живот јакузе. Међутим, има један који остаје. То је тетоважа на мом телу која ме подсећа, као и моју породицу и друге, на моју прошлост јакузе. Једном је моја старија кћерка дошла кући из школе плачући, и рекла ми да више неће да иде у школу јер су јој њене другарице рекле да сам јакуза и да сам тетовиран. Могао сам да претресем ту ствар са својим кћеркама, и оне су разумеле ситуацију. Жељно ишчекујем дан када ће земља бити рај и када ће моје тело постати ’свеже као у младости‘. Тада ће моје тетоваже и сећања на 20 година живота јакузе бити ствар прошлости (Јов 33:25; Откривење 21:4). — Испричао Јасуо Катаока.
[Слика на 11. страни]
Жудим за даном када ће моје тетоваже бити избрисане
[Слика на 13. страни]
У Дворани Краљевства с мојом породицом