Одговарајућа јачина гласа

АКО говорник не говори довољно гласно, неки у публици могу почети да дремају. Ако објавитељ у служби на терену говори претихо, можда неће задржати пажњу станара. Када на састанцима присутни не коментаришу довољно гласно, други неће добити потребно охрабрење (Јевр. 10:24, 25). С друге стране, ако говорник повиси глас у погрешном тренутку, присутни се могу осећати нелагодно — и чак им може засметати (Посл. 27:14).

Узми у обзир публику. Коме говориш? појединцу? целој породици? мањој групи на састанку за службу на терену? читавој скупштини? или великом броју присутних на конгресу? Очигледно је да јачина гласа која је исправна у једној ситуацији можда неће бити одговарајућа у другој.

Божје слуге су у разним приликама говориле великом броју слушалаца. Приликом посвећења храма у Јерусалиму у време Соломона, није било озвучења. Зато је Соломон стао на један подијум и „гласно“ благословио народ (1. Краљ. 8:55; 2. Лет. 6:13). Вековима касније, када је на Пентекост 33. н. е. био изливен свети дух, око мале групе хришћана у Јерусалиму окупило се мноштво људи — неки су се занимали шта се догађа док су се други ругали. Показавши практичну мудрост, Петар је ’устао и подигао свој глас‘ (Дела 2:14). Том приликом дато је снажно сведочанство.

Како можеш одредити да ли у датој ситуацији говориш довољно гласно? Један од најбољих показатеља је реакција публике. Ако приметиш да се неки у публици напрежу да би те чули, треба да се потрудиш да прилагодиш јачину свог гласа.

Било да говоримо појединцу или групи људи, мудро је да узмемо у обзир састав публике. Ако неко слабо чује, можда треба да повисиш глас. Али ако вичеш, то баш и неће пријати онима који због старости једноставно мало спорије реагују. То би чак могли да протумаче као знак грубости. У неким културама, када неко говори прегласно то значи да је он љутит или нестрпљив.

Узми у обзир буку која одвраћа пажњу. Када си у служби на терену, околности на које наилазиш дефинитивно утичу на то колико гласно треба да говориш да би дао сведочанство. Можда мораш да надјачаш буку од саобраћаја, немирну децу, лавеж паса, гласну музику или телевизор који трешти. С друге стране, тамо где су станови доста близу, станару може бити неугодно ако говориш толико гласно да привлачиш пажњу комшија.

Браћа која држе говоре у скупштини или на конгресу такође морају да се сналазе у разноразним ситуацијама. Говорити публици на отвореном сасвим је другачије него држати говор у некој дворани с добром акустиком. У Латинској Америци двојица мисионара су држала јавно предавање у дворишту куће једне заинтересоване особе, док је на оближњем тргу био ватромет, а у близини је упорно кукурикао један петао!

Усред говора се може десити нешто што би изискивало да говорник направи паузу док се бука не стиша или да говори гласније. На пример, ако се састанак одржава у просторији која има лимени кров и ако изненада почне пљусак, тада је готово немогуће да публика чује говорника. Дете које плаче или ометање од стране оних који закасне на састанак, сигурно ће представљати проблем. Научи да неутралишеш такве сметње тако да твоја публика има максималну корист од информација које износиш.

Ако постоји озвучење, оно може да помогне, али то не значи да говорник не треба да појача глас када то изискује ситуација. На неким местима где често нестаје струја, говорници морају да наставе свој говор и без микрофона.

Узми у обзир материјал који се осматра. Природа материјала у твом говору такође утиче на потребну јачину гласа. Ако тема захтева да се говори снажно, немој умањивати вредност излагања тиме што говориш и сувише тихо. На пример, када из Писма читаш осуде, треба да говориш гласније него када читаш савет о показивању љубави. Прилагоди јачину гласа свом материјалу, али пази да то урадиш тако да не скрећеш пажњу на себе.

Узми у обзир свој циљ. Ако желиш да подстакнеш своју публику на ревну активност, можда треба да говориш мало гласније. Ако желиш да промене своје размишљање, немој да их својим прегласним говором одвраћаш од тога. Ако настојиш да утешиш некога, обично је боље да говориш тише.

Ефикасна употреба јачег гласа. Када настојиш да привучеш пажњу некога ко нешто ради, често помаже да говориш гласније. То знају родитељи, и зато повисе глас да би позвали децу када је време да престану са игром. Јачи глас такође може бити потребан када председавајући на скупштинском састанку или већем скупу позива присутне да заузму своја места. Када објавитељи учествују у служби на терену и желе да разговарају с људима који раде на отвореном, можда морају да вичу како би их поздравили.

Чак и када привучеш нечију пажњу, важно је да наставиш да говориш довољно гласно. Пригушен глас може оставити утисак да је говорник слабо припремљен или да није уверљив.

Када се приликом издавања неке заповести глас повиси, тиме се људи могу навести да нешто ураде (Дела 14:9, 10). Слично томе, када некоме викнемо да нешто уради, тиме можемо спречити несрећу. У Филипима је један тамничар хтео да се убије зато што је мислио да су затвореници побегли. „Павле повика из свег гласа, говорећи: ’Не чини себи никакво зло, јер сви смо овде!‘“ Тако је спречено једно самоубиство. Затим су Павле и Сила сведочили том тамничару и његовим укућанима, и сви су прихватили истину (Дела 16:27-33).

Како побољшати јачину гласа. Неки морају више да се напрежу да би научили како да користе исправну јачину гласа. Неко не говори довољно гласно због тога што има слабији глас. Међутим, ако се труди он се може побољшати, иако ће можда и даље говорити благо. Обрати пажњу на дисање и држање тела. Вежбај да седиш и стојиш усправно. Забаци рамена и диши дубоко. Води рачуна да ваздухом напуниш доњи део плућа. Када исправно регулишеш тај ваздух, то ти омогућује да контролишеш јачину гласа док говориш.

Другима је пак проблем што прегласно говоре. Можда су ту навику стекли радећи на отвореном или у бучној средини. С друге стране, можда су одгајани у средини где сви вичу и где није ништа необично да једни другима упадају у реч. Због тога сматрају да с другима могу разговарати само ако говоре гласније од њих. Док прогресивно следе библијски савет да се обуку у „самилосну нежну наклоност, љубазност, понизност, благост и дуготрпљивост“, правиће и промене у јачини гласа када разговарају с другима (Кол. 3:12).

Добра припрема, искуство које се стиче редовним учествовањем у служби на терену и молитва Јехови, све ће ти то помоћи да говориш са исправном јачином гласа. Било да говориш с подијума или разговараш с неким у служби на терену, настој да се концентришеш на то како другој особи може користити ако слуша оно што говориш (Посл. 18:21).