Јерусалим достојан свог имена
„Радујте [се] и једнако веселите ономе што ћу сада ја створити; јер ћу ја Јерусалим за весеље створити“ (ИСАИЈА 65:18).
1. Какав је био Јездрин став у вези с Божјим изабраним градом?
КАО горљиви истраживач Божје Речи, јеврејски свештеник Јездра је високо ценио везу коју је Јерусалим некада имао с чистим обожавањем Јехове (Поновљени закони 12:5; Јездра 7:27). Његова љубав према Божјем граду открива се у делу Библије који је он био надахнут да запише — у Првој и Другој Летописа и у Јездри. Од преко 800 пута колико се име Јерусалим налази у целој Библији, скоро четвртина је у овим историјским књигама.
2. Какво пророчанско значење можемо видети у значењу имена Јерусалим?
2 На библијском хебрејском, „Јерусалим“ се може разумети као да је у једном облику хебрејског језика који се назива двојина. Двојина се најчешће користи за ствари које се налазе у паровима, као што су очи, уши, руке и ноге. У овом облику двојине, име Јерусалим може се гледати као пророчанство о миру који ће Божји народ доживети у двоструком смислу — духовно и физички. Писмо не открива да ли је Јездра то потпуно разумео. Међутим, он је као свештеник урадио све што је могао да помогне Јеврејима да имају мир с Богом. И сигурно се јако трудио да Јерусалим испуни значење свог имена, наиме: „Посед [то јест, темељ] двоструког мира“ (Јездра 7:6).
3. Колико је година прошло док поново не видимо Јездрине активности, и под којим га околностима налазимо?
3 Библија не каже где је Јездра био током 12 година које су прошле од његове посете Јерусалиму до Немијиног доласка у тај град. Слабо духовно стање нације у том времену указује да Јездра није био ту. Ипак, Јездру налазимо како опет служи као верни свештеник у Јерусалиму одмах након што је градски зид био президан.
Диван збор
4. Шта је било значајно у вези с првим даном израелског седмог месеца?
4 Јерусалимски зид је био завршен у идеално време, пред важан празнични месец тишри, седми месец израелског религиозног календара. Првог дана тишрија је био један посебан празник младог месеца назван Трубни дан. Тог дана су свештеници трубили у трубе док су се Јехови приносиле жртве (Бројеви 10:10; 29:1). Тај дан је Израелце припремао за годишњи Дан помирења 10. тишрија и радосни Празник жетве од 15. до 21. истог месеца.
5. (а) Како су Јездра и Немија добро употребили ’први дан седмога месеца‘? (б) Зашто су Израелци плакали?
5 „Првога дана седмога месеца“ окупио се „сав народ“, на шта су их вероватно охрабрили Немија и Јездра. Ту су били мушкарци, жене и „сви који могаху разумети“. Тако су била присутна и мала деца која су пазила док је Јездра стајао на једном дрвеном подножју и читао Закон „од јутра до подне“ (Немија 8:1-4). У редовним интервалима, Левити су помагали народу да разуме оно што се читало. То је Израелце дирнуло до суза пошто су схватили колико су они и њихови праочеви подбацили што се тиче послушности Божјем Закону (Немија 8:5-9).
6, 7. Шта хришћани могу научити из онога што је Немија урадио да Јевреји више не плачу?
6 Али то није било време за жалостиво плакање. Био је празник, и народ је управо завршио рад на поновној изградњи јерусалимског зида. Зато им је Немија помогао да имају исправан став рекавши: „Идите, једите меса дебелога и слатких пића, и шаљите онима који немају ништа зготовљено, јер је овај дан посвећен Господу нашему. Не будите жалосни, јер ће радост Господња бити ваша сила.“ Послушавши га, „сав народ отиде да једе и да пије и да и другима шаље, и да се проведе у највећем весељу. Јер разумеше речи које им се тумачаше“ (Немија 8:10-12).
7 Данашњи Божји народ може доста тога научити из овог извештаја. Они који имају предност да воде тачке на састанцима и већим скуповима треба да задрже на уму горе поменуто. Поред тога што је понекад потребно дати савет за исправљање, те прилике истичу користи и благослове који произлазе из удовољавања Божјим захтевима. Присутне треба похвалити за добра дела и охрабрити на устрајност. Божји народ с таквих скупова треба да оде радосног срца због изграђујуће поуке коју је добио из Божје Речи (Јеврејима 10:24, 25).
Још један радосни скуп
8, 9. Који је посебни састанак одржан другог дана седмог месеца, и до чега је то довело међу Божјим народом?
8 Другог дана тог посебног месеца, „скупише се поглавице домова свега народа, свештеници и Левити к Јездри, књижевнику, да чују тумачење речи закона“ (Немија 8:13). Јездра је био добро оспособљен да води овај састанак, јер је он „управио срце своје да научи и да извршује закон Господњи и да учи Израиља уредбама и законима“ (Јездра 7:10). Овај састанак је несумњиво истакао подручја на којима је било потребно да се Божји народ тесније држи савеза Закона. Одмах је требало поклонити пажњу одговарајућим припремама за прославу долазећег празника сеница.
9 Тај празник у трајању од недељу дана одржао се на исправан начин, тако да је сав народ живео у привременим склоништима начињеним од грана и лишћа разног дрвећа. Народ је те сенице подигао на својим равним крововима, у двориштима, у предворјима храма и на трговима Јерусалима (Немија 8:15, 16). Каква је то дивна прилика била да се народ окупи и да му се чита Божји Закон! (Упореди с Поновљеним законима 31:10-13.) То се радило сваког дана, „од првога до последњега дана“ празника, што је довело до ’врло великог весеља‘ међу Божјим народом (Немија 8:17, 18).
Не смемо остављати Божји дом
10. Зашто је за 24. дан седмог месеца био организован један посебан збор?
10 Постоји право време и место да се исправе озбиљни пропусти међу Божјим народом. Очигледно свесни да је ово једна таква прилика, Јездра и Немија су организовали да 24. тишрија буде дан поста. Опет се читао Божји Закон, а народ је признавао своје грехе. Онда су Левити поновили како је Бог био милосрдан према свом својевољном народу, на диван су начин изразили хвалу Јехови и склопили су „савез“ који је био оверен печатима главара, Левита и свештеника (Немија 9:1-38).
11. На који су се „савез“ Јевреји обавезали?
11 Народ у целини се заклео да ће испунити тај писмени „савез“. Они ће „ходити по закону Божјему“. И сложили су се да неће улазити у брачне завете с „народима те земље“ (Немија 10:28-30). Надаље, Јевреји су се обавезали да ће држати Сабат, да ће давати годишњи новчани прилог за право обожавање, да ће набављати дрва за жртве на олтару, да ће првине својих стада давати за жртве и да ће првине своје земље доносити у собе за обедовање у храму. Јасно је да су били решени да ’не остављају дом свога Бога‘ (Немија 10:32-39).
12. Шта је укључено у то да данас не остављамо Божји дом?
12 Данас Јеховин народ мора пазити да не занемарује своју предност да ’приноси свету службу‘ у предворјима Јеховиног великог духовног храма (Откривење 7:15, NW). Ту спадају редовне искрене молитве за унапређивање обожавања Јехове. Да бисмо живели у складу с таквим молитвама, треба да се припремамо за хришћанске састанке и да учествујемо на њима, да имамо удела у организованом проповедању добре вести, и да помажемо заинтересованима тако што ћемо опет доћи код њих и, ако је могуће, водити с њима библијски студиј. Многи који не желе да остављају Божји дом дају новчане прилоге за дело проповедања и за одржавање места за право обожавање. Такође можда можемо подупирати изградњу хитно потребних места састајања и одржавати их у чистом и уредном стању. Један важан начин да покажемо да волимо Божји духовни дом јесте да радимо на миру међу суверницима и да помажемо свакоме коме је потребна материјална или духовна помоћ (Матеј 24:14; 28:19, 20; Јеврејима 13:15, 16).
Радосно посвећење
13. Којој је хитној ствари требало поклонити пажњу пре посвећења јерусалимског зида, и који су одличан пример многи пружили?
13 Печатом оверени „савез“ из Немијиног времена припремио је Божји древни народ за дан посвећења јерусалимског зида. Али требало је поклонити пажњу још једној хитној ствари. Пошто је сада био окружен великим зидом с 12 врата, Јерусалиму је било потребно још становника. Премда су неки Израелци живели ту, „град бејаше широк и велик, али народ беше мали“ (Немија 7:4). Да би се решио тај проблем, народ „баци коцку да би један од десет дошао да седи у Јерусалиму, у граду светоме“. Спремна реакција на овај договор навела је народ да благослови „све оне који сами од своје воље присташе да седе у Јерусалиму“ (Немија 11:1, 2). Какав диван пример за данашње праве обожаваоце чије прилике допуштају да се преселе тамо где је потребнија помоћ зрелих хришћана!
14. Шта се десило на дан посвећења јерусалимског зида?
14 Ускоро су почеле важне припреме за велики дан посвећења јерусалимског зида. Из околних Јудиних градова били су позвани музичари и певачи. Они су формирани у два велика хора за захваљивање, а за сваким је ишла једна поворка (Немија 12:27-31, 36, 38). Хорови и поворке су пошли с места на зиду које је најудаљеније од храма, вероватно од врата од долине, и ишли су супротним правцима док се нису срели код Божјег дома. „Тог се дана принесоше многе жртве, и народ се пода весељу, јер Бог беше дао народу велики повод весељу. И жене и деца се веселише и покличи радости Јерусалима чујаху се далеко“ (Немија 12:43).
15. Зашто посвећење јерусалимског зида није било повод за трајну радост?
15 Библија не каже ког је дана била ова радосна прослава. То је без сумње био један изузетно важан догађај ако не и врхунац обнове Јерусалима. Наравно, требало је још доста да се гради у самом граду. С временом су грађани Јерусалима изгубили свој одличан духовни став. На пример, кад је Немија други пут посетио град, видео је да је Божји дом опет остављен и да су се Израелци опет женили паганкама (Немија 13:6-11, 15, 23). То исто лоше стање је потврђено и у списима пророка Малахије (Малахија 1:6-8; 2:11; 3:8). Зато посвећење јерусалимског зида није било повод за трајну радост.
Повод за вечну радост
16. Које изузетне догађаје Божји народ жељно очекује?
16 Данас Јеховин народ жељно очекује време када ће Бог тријумфовати над свим својим непријатељима. То ће почети уништењем ’Вавилона великог‘ — фигуративног града који обухвата све облике криве религије (Откривење 18:2, 8). Уништење криве религије означиће прву фазу долазеће велике невоље (Матеј 24:21, 22). Пред нама је и један стварно изузетан догађај — небеска свадба Господа Исуса Христа и његове невесте од 144 000 грађана ’новог Јерусалима‘ (Откривење 19:7; 21:2). Не можемо тачно рећи када ће се та величанствена свадба довршити, али то ће свакако бити радостан догађај. (Види Кулу стражару од 15. августа 1990, стране 30-1, енгл.)
17. Шта знамо о употпуњењу Новог Јерусалима?
17 Ми знамо да је употпуњење Новог Јерусалима веома близу (Матеј 24:3, 7-14; Откривење 12:12). За разлику од земаљског града Јерусалима, он никада неће бити повод за разочарање. То је због тога што су сви његови грађани духом помазани, искушани и прочишћени следбеници Исуса Христа. Када буду верни све до саме смрти, сваки ће доказати да је заувек лојалан Универзалном Суверену, Јехови Богу. То има велики значај за читаво човечанство — и за живе и за мртве!
18. Зашто треба да се ’радујемо и веселимо‘?
18 Осмотримо шта ће се десити кад Нови Јерусалим обрати пажњу људима који исказују веру у Исусову откупну жртву. Апостол Јован је написао: „Ево шатора Божјег међу људима! Он ће пребивати с њима, и они ће бити народ његов, и сам Бог биће с њима. Он ће отрти сваку сузу од очију њихових и смрти неће више бити, ни жалости ни вике, ни болести неће више бити, јер првих ствари нестаде“ (Откривење 21:1-4). Надаље, Бог ће употребити ово граду слично уређење да човечанство доведе до људског савршенства (Откривење 22:1, 2). Какви су то дивни разлози да се ’радујемо и веселимо ономе што Бог сада ствара‘! (Исаија 65:18).
19. Шта је духовни рај у који су сакупљени хришћани?
19 Међутим, покајнички људи не морају чекати све до тада да им Бог помогне. Године 1919, Јехова је почео да сакупља последње чланове од 144 000 у духовни рај, у коме плодова Божјег духа — као што су љубав, радост и мир — има у изобиљу (Галатима 5:22, 23). Једно изванредно обележје тог духовног раја јесте вера његових помазаних становника, који су задивљујуће продуктивни док предводе у проповедању добре вести о Божјем Краљевству по целој настањеној земљи (Матеј 21:43; 24:24). Као резултат, ’другим овцама‘, које имају земаљску наду и којих има скоро шест милиона, дозвољено је да уђу у тај духовни рај и да уживају у плодном раду (Јован 10:16). Они су испунили услове за то тако што су се предали Јехови Богу на темељу вере у откупну жртву његовог Сина, Исуса Христа. Њихово дружење с будућим члановима Новог Јерусалима заиста је благослов. Тако је Јехова, својим поступањем с помазаним хришћанима, поставио чврст темељ за „нову земљу“ — једно друштво богобојазних људи који ће наследити земаљско подручје небеског Краљевства (Исаија 65:17; 2. Петрова 3:13).
20. Како ће Нови Јерусалим живети према значењу свог имена?
20 Мирољубиво стање коме се данас радује Јеховин народ у свом духовном рају ускоро ће моћи да се осети и у дословном рају на земљи. То ће се десити кад Нови Јерусалим сиђе с неба да благослови човечанство. Божји народ ће на двоструки начин уживати у мирољубивом стању које је обећано у Исаији 65:21-25. Као Јеховини уједињени обожаваоци у духовном рају, помазаници тек треба да заузму своје место у небеском Новом Јерусалиму а припадници ’других оваца‘ данас доживљавају од Бога дати мир. А тај мир ће се проширити и на дословни Рај, кад ’Божја воља буде на земљи као што је на небу‘ (Матеј 6:10). Да, Божји славни небески град ће се показати достојним имена Јерусалим као чврсти ’Темељ двоструког мира‘. У сву вечност, он ће на хвале вредан начин служити на част свом Величанственом Творцу, Јехови Богу, и свом Краљу Младожењи, Исусу Христу.
Да ли се сећаш?
◻ Шта се постигло кад је Немија окупио народ у Јерусалиму?
◻ Шта је требало да древни Јевреји ураде како не би оставили Божји дом, и на шта смо ми позвани?
◻ Како је „Јерусалим“ укључен у остваривање трајне радости и трајног мира?
[Карта на 23. страни]
(За потпуно форматизован текст, погледај публикацију)
ВРАТА ЈЕРУСАЛИМА
Бројеви представљају данашњу надморску висину
РИБЉА ВРАТА
ВРАТА СТАРОГ ГРАДА
ЈЕФРЕМОВА ВРАТА
ВРАТА НА УГЛУ
Широки зид
Трг
ВРАТА ОД ДОЛИНЕ
ДРУГИ КРАЈ ГРАДА
Први северни зид
ДАВИДОВ ГРАД
ВРАТА ОД СМЕТЛИШТА
Долина
Хином
Двор
ОВЧИЈА ВРАТА
ТАМНИЧКА ВРАТА
Храм
НАДГЛЕДНИЧКА ВРАТА
КОЊСКА ВРАТА
БРЕГ
Трг
ВОДЕНА ВРАТА
Поток Гихон
ВРАТА ОД ИЗВОРА
Краљев врт
Ен-Рогил
Тиропеонска
(централна)
долина
Бујична
долина
Кедрон
740
730
730
750
770
770
750
730
710
690
670
620
640
660
680
700
720
740
730
710
690
670
Вероватни обим јерусалимског зида у време кад је град био уништен и кад је Немија предводио у поновној изградњи зида