Живети дуже и боље се осећати?

ЗАМИСЛИТЕ да је људски живот налик дугој трци с препрекама — трци у којој тркачи прескачу препреке. Сви стартују истовремено, међутим док прескачу препреке и закаче по коју, трче све спорије и све више њих прекида трку.

Слично томе, и људски живот на свом путу има почетну тачку и високе препреке. Током живота човек наилази на препреке, једну за другом. Сваки скок га чини све слабијим, и с временом, он прекида своју трку. Што су препреке више, то ће пре прекинути трку, то јест, умрети. Ако човек живи у развијеној земљи, тачка где прекида трку је негде око 75. године живота. Овај временски период назива се просечни људски век — и може се упоредити с раздаљином коју пређе већина тркача.a (Упоредите с Псалмом 90:10.) Међутим, неки људи трче дуже, а неки од њих достижу чак и максималну дужину животног века, за коју се верује да износи од око 115 до 120 година — што представља довољно редак подвиг да би се нашли на насловним странама светских новина.

Идентификовати препреке

Сада људи могу скоро двапут дуже остати у трци него што су то могли почетком овог века. Зашто? У суштини зато што је човек у стању да спусти препреке. Шта су у ствари те препреке? И да ли се оне могу још више спустити?

Један стручњак при Светској здравственој организацији (СЗО), објаснио је да су неке од главних препрека, или чинилаца, који утичу на дужину очекиваног људског века: навике, средина и здравствена нега.b Дакле, што су вам боље навике, здравија средина, и боља здравствена нега, то су вам и препреке ниже и дуже живите. Иако се околности сваког човека веома разликују, практично свако — од директора банке у Сиднеју до уличног продавца у Сао Паулу — може учинити нешто да би у свом животу спустио препреке. Шта?

Навике које утичу на вашу такмичарску стазу

„Не ради се само о томе што ће особе с бољим животним навикама дуже живети већ што ће код таквих особа онемоћалост бити одложена у мање година, тек при крају живота“, извештава The New England Journal of Medicine. Заиста, прву препреку можете спустити променом навика једења, пијења, спавања, пушења и вежбања. Осмотрите на пример, навике вежбања.

Навике физичког вежбања. Умерене физичке вежбе могу бити веома корисне. (Видите оквир „Колико и каквог вежбања?“) Истраживања показују да чак и једноставне вежбе у кући и ван куће помажу остарелима, укључујући и оне ’најстарије‘, да поново постану снажни и витални. На пример, једна група старијих људи од 72 до 98 година, приметила је да могу брже ходати и лакше се пењати уз степенице након што су само десет недеља вежбали дизање тегова. Није ни чудо! Тестови након програма вежби показали су да се снага у мишићима учесника више него удвостручила. Једна друга група, већином старијих жена до 70 година, вежбала је двапут недељно. Након годину дана, повећале су мишићну масу, добиле на снази, равнотежи и чврстини костију. „Када смо почеле, плашиле смо се да ће се лигаменти поцепати, тетиве пући, мишићи покидати“, каже физиолог Мирјам Нелсон, која је водила студије. „Али, све што смо добили били су снажнији, здравији људи.“

Резимирајући резултате неколико научних студија о старењу и вежбању, један приручник бележи: „Вежбање успорава процес старења, продужава живот и скраћује период зависности од друге особе, што углавном долази пред смрт.“

Навике менталног вежбања. Изрека „користи га или ћеш га изгубити“, изгледа да се не примењује само на мишиће већ такође и на ум. Иако је старење пропраћено заборавношћу, студије које је водио Национални институт САД за старије особе, показују да је мозак старијих и даље довољно флексибилан да се ухвати у коштац с последицама старења. Стога, професор неурологије др Антонио Р. Дамазио закључује: „Старији људи могу и даље имати веома богат и здрав душевни живот.“ Како се објашњава то што је мозак старијих особа и даље флексибилан?

Мозак се састоји од 100 милијарди можданих ћелија, или неурона, и билиона њихових веза. Ове везе се понашају као телефонске линије које неуронима омогућавају да „разговарају“ један с другим како би, између осталог, омогућили и памћење. Док мозак стари, неурони изумиру. (Видите оквир „Нова сазнања о можданим ћелијама“.) Ипак, мозак старијих особа је у стању да надокнади губитак неурона. Кад год неки неурон изумре, његове комшије реагују тако што стварају нове везе с другим неуронима и преузимају посао изумрлог неурона. На тај начин, мозак у ствари пребацује одговорност за одређени задатак с једног подручја на друго. Тако, многи старији људи обављају исте менталне задатке као и млађи, само што за то можда користе друге делове мозга. У неким стварима, мозак старије особе се понаша попут старијег тенисера који своју смањену брзину надокнађује вештином која опет млађем играчу недостаје. Без обзира што се за разлику од својих млађих супарника служи другачијом техником, старији играч још увек добија поене.

Шта старије особе могу учинити да би и даље добијале поене? Након што је проучила више од 1 000 особа између 70 и 80 година старости, истраживач на подручју геронтологије др Мерилин Алберт, открила је да су менталне вежбе један од фактора који одређују који ће старији људи бити у стању да очувају своје интелектуалне вештине. (Видите оквир „Задржите ум флексибилним“.) Менталне вежбе одржавају ’телефонске линије‘ мозга у животу. С друге стране, кажу стручњаци, опадање менталних способности почиње онда „када људи оду у пензију, изаберу опуштање и кажу да више не могу ићи у корак са светом“ (Inside the Brain).

Дакле, охрабрујуће је што „могућност за успешну старост повећавају чиниоци које можемо контролисати или мењати“, објашњава геронтолог др Џек Роу. Штавише, никада није прекасно почети са стварањем добрих навика. „Чак и ако сте већим делом свог живота имали лоше навике и ако их током каснијих година промените, још увек ћете моћи пожњети макар неке награде здравог начина живота“, каже један истраживач.

Доста тога зависи од средине

Када би се девојчица која је сада рођена у Лондону пребацила у време средњовековног Лондона, њен очекивани животни век би у односу на садашњи био упола краћи. Та разлика би настала, не због изненадне промене у физичком стању девојчице, већ због изненадне промене у величини две додатне препреке — средине и здравствене неге. Осмотримо најпре средину.

Животна средина. У прошлости је човекова животна средина, на пример његов дом, била изузетно штетна по здравље. Међутим, током недавних деценија смањене су опасности средине. Бољом канализацијом, чистијом водом и уништавањем штеточина у кући човекова средина се побољшала, здравље учврстило и тиме се продужио живот. Као резултат тога, у многим деловима света човек је сада у стању да у животној трци превали већу раздаљину.c Ипак, спуштање ове препреке укључује више од увођења водовода у кућу. Ту је такође укључено и неговање здраве друштвене и религиозне средине.

Друштвена средина. Вашу друштвену средину чине људи — особе с којима живите, радите, једете, обожавате Бога и забављате се. Ваша животна средина ће се побољшати ако имате приступ безбедној води; слично томе и ваша друштвена средина ће се побољшати ако, да споменемо један од главних чинилаца, имате добре пријатеље. Могућност да поделите своје радости и жалости, снове и фрустрације с другима смањује препреку средине и омогућује вам да још дуже трчите.

Насупрот томе, недостатак друштва може довести до усамљености и социјалног умирања. Увенућете ако вам други не поклањају довољно пажње. Једна жена која живи у старачком дому написала је својој познаници: „Имам 82 године и у овом дому сам већ 16 дугих година. Они лепо поступају с нама, али је понекад тешко поднети усамљеност.“ Нажалост, стање ове жене је типично за многе старе особе, поготово на Западу. Они често живе у друштвеној средини која их подноси, али их не цени. Као последица тога, „усамљеност је једна од главних ствари која непрестано прети добробити старијих особа у развијеним земљама“, каже Џејмс Калеја с Међународног института за старије особе.

Истина, можда нисте у стању да одстраните околности које вас могу учинити рањивим на усамљеност — као што је на пример принудно пензионисање, отежано кретање, губитак старих пријатеља или смрт супружника — али још увек можете предузети неке кораке како бисте спустили ову препреку на ниво којим можете владати. За почетак, имајте на уму да није старост та која вас чини усамљеним; и неки млади се тако осећају. Уместо старости, узрок овог проблема је друштвена изолација. Шта можете учинити да не будете изоловани?

„Побрините се да људима буде пријатно у вашем друштву“, саветује једна старија удовица. „Нико не воли да се дружи с мрзовољном особом. Морате се потрудити да будете весели. Истина, то захтева напрезање, али труд који улажете доноси резултате. Љубазност ствара љубазност. Она додаје: „Да бих имала неке теме за необавезан разговор с људима које срећем, било с младима или старима, трудим се да будем у току с текућим стварима тако што читам информативне часописе и пратим вести.“

Ево још неких предлога: научите да се интересујете за оно што други људи воле. Постављајте питања. Будите дарежљиви, колико је то могуће. Ако немате материјалне ствари, дајте себе, јер радост је у давању. Пишите писма. Пронађите неки хоби. Прихватите позиве да посетите друге људе или да изађете негде с њима. Учините свој дом веселим и пријатним за посетиоце. Сами се понудите да помогнете људима којима је помоћ потребна.

Религиозна средина. Све је више доказа да религиозне активности помажу старијим људима да задрже „смисао и значај у животу“ и да доживе „срећу“, „осећај да су корисни“, „веће задовољство у животу“ и „осећај заједништва и добробити“. Зашто је то тако? Књига Later Life —The Realities of Aging објашњава: „Религиозно веровање пружа људима филозофију живота као и низ ставова, вредности и веровања која им помажу да тумаче и разумеју свет око себе.“ Осим тога, религиозне активности доводе старије људе у контакт с другим људима и на тај начин „смањују могућност друштвене изолације и усамљености“.

У случају Луиз и Евелин, удовица старих по 80 година и чланова скупштине Јеховиних сведока, ове студије само потврђују оно што су већ деценијама знале. „Уживам да у нашој Дворани Краљевстваd разговарам с другима, старима и младима подједнако“, каже Луиз. „Састанци су образовног карактера. Током дружења после састанака понекад се добро исмејемо. То су радосни тренуци.“ Евелин такође има користи од своје религиозне активности. Она каже: „Излазак на улицу и разговор о Библији с људима у мом комшилуку чува ме од изолованости. Штавише, то ме усрећује. Задовољство је помагати другима да упознају прави смисао живота.“

Очигледно Луиз и Евелин имају смисаон живот. То што се добро осећају спушта другу препреку — средину — и помаже им да остану у трци. (Упоредите с Псалмом 92: 14, 15.)

На располагању — јефтина здравствена нега с великом моћи излечења

Достигнућа медицинских наука у овом веку су у великој мери спустила трећу препреку, здравствену негу — али не и на светском нивоу. У неколико сиромашних земаља The World Health Report 1998, запажа да је „дужина животног века опала у периоду од 1975. до 1995“. Генерални директор СЗО, коментарисао је да „данас у најнеразвијенијим земљама умре три четвртине људи пре своје 50. године старости — што је пре пола века износило читав животни век“.

Па ипак, све већи број старијих и млађих људи у сиромашним земљама спуштају ову препреку тако што користе здравствену негу која им је на располагању и коју себи могу приуштити. Узмите на пример нов приступ у лечењу туберкулозе (ТБЦ).

Широм света, ТБЦ убија више људи него сида, маларија и тропске болести заједно — укупно 8 000 особа дневно. Деведесет пет посто пацијената оболелих од ТБЦ живи у земљама у развоју. Око 20 милиона људи сада болује од активне ТБЦ, а отприлике 30 милиона људи може умрети од ње током наредних десет година, што представља укупан број становника Боливије, Камбоџе и Малавија.

Није ни чудо што је СЗО било драго да објави да је 1997. развила стратегију у лечењу ТБЦ која омогућава лечење у трајању од шест месеци и то без потребе за болничком или високо-техничком здравственом негом. Публикација СЗО, The TB Treatment Observer, запазила је: „То је први пут да свет има проверена средства и стратегије за сузбијање епидемије ТБЦ, не само у богатим већ и у најсиромашнијим земљама.“ Ова стратегија — коју неки описују као „највеће здравствено достигнуће ове деценије“ — назива се DOTS.e

Иако су трошкови ове стратегије много нижи од уобичајеног лечења ТБЦ, резултати обећавају, поготово за оне који живе у земљама у развоју. „Ниједна друга стратегија у сузбијању ТБЦ није у толикој мери имала тако доследно велики постотак излечења“, каже др Арата Кочи, директорка Глобалног програма СЗО за ТБЦ. „Стопа излечења методом DOTS чак и у најсиромашнијим земљама износи и до 95 посто.“ До краја 1997, 89 земаља је прихватило DOTS стратегију. Данас је тај број порастао на 96. СЗО се нада да ће ова стратегија доћи до више милиона сиромашних људи у најнеразвијенијим земљама, омогућујући им да на тај начин спусте трећу препреку у трци живота.

Променом навика, побољшањем животне средине и здравствене неге, човек је заиста у стању да продужи свој просечни животни век и очекивани животни век. Поставља се питање: да ли ће једног дана бити могуће да човек достигне и максималну дужину живота — можда чак и без уласка у циљ?

[Фусноте]

[Оквир⁄Слика на 6. страни]

КОЛИКО И КАКВОГ ВЕЖБАЊА?

„Добро је имати циљ да се свакодневно умерено вежба тридесет минута“, каже Национални институт за старије особе (NIA). Али не морате вежбати 30 минута одједном. Каже се исто ако вежбате у три кратке етапе по 10 минута, то вам је као да сте вежбали у трајању од 30 минута. Какве вежбе да радите? Брошура од NIA, Don’t Take It Easy: Exercise! препоручује: „Активности у кратком временском периоду, као на пример, ићи степеницама уместо лифтом, или ходати уместо возити се, могу износити укупно до 30 минута дневно. Сакупљање лишћа, активно играње с децом, баштованство, па чак и обављање кућних послова може доћи у обзир да бисте испунили своју свакодневну норму.“ Наравно, мудро је да се посаветујете с лекаром пре него што започнете с неким програмом вежби.

[Слика]

Умерена физичка активност може помоћи остарелима да поврате снагу и виталност

[Оквир⁄Слика на 7. страни]

ЗАДРЖИТЕ УМ ФЛЕКСИБИЛНИМ

Научне студије које су укључивале хиљаде старијих људи откриле су неколико чинилаца који им могу помоћи у одржавању флексибилности ума. Међу њих спадају „активно залагање у: читању, путовању, културним збивањима, образовању, клубовима и професионалним друштвима“. „Обављајте што више различитих ствари.“ „Задржите свој посао. Немојте ићи у пензију.“ „Искључите ТВ.“ „Похађајте неки курс.“ Верује се да такве активности не само што подижу дух већ проузрокују и стварање нових синапси у мозгу.

[Слика]

Менталне вежбе помажу да ум остане флексибилан

[Оквир⁄Слика на 8. страни]

ЗДРАВСТВЕНИ САВЕТИ ЗА ОСТАРЕЛЕ

Национални институт за старије особе, одсек америчког министарства за здравље и хуманитарне службе, каже да „имате веће шансе да останете здрави и дуже живите“, ако следите следеће разумне савете:

● Једите разноврсну храну, укључујући и воће и поврће.

● Ако пијете алкохолна пића, будите умерени.

● Немојте пушити. Још увек није прекасно да престанете.

● Редовно вежбајте. Консултујте се с лекаром пре него што започнете с неким програмом вежби.

● Останите у контакту с породицом и пријатељима.

● Будите активни током рада, забављања и дружења.

● Задржите позитиван став према животу.

● Радите оно што вас усрећује.

● Идите редовно на лекарске прегледе.

[Оквир на 9. страни]

НОВА САЗНАЊА О МОЖДАНИМ ЋЕЛИЈАМА

„До сада смо мислили да свакодневно изумиру ћелије у било ком делу мозга“, каже др Мерилин Алберт, професорка психијатрије и неурологије. „То напросто није тачно — оне нормалним процесом старења донекле изумиру, али не тако драстично, и то само у специфичним деловима мозга.“ Штавише, недавна открића указују да је чак и некадашње уверење, да се код људи не обнављају мождане ћелије, у најмању руку „претеривање“, извештава часопис Scientific American од новембра 1998. Неуролози кажу да сада имају доказе да се чак и код остарелих особа „ствара на стотине неурона“.

[Оквир на 11. страни]

СТАРИЈИ И МУДРИЈИ?

„Зар није мудрост код стараца, и разумевање у дугом веку?“, пита Библија (Јов 12:12, NW). Какав је одговор? Истраживачи су проучавали старије особе како би проверили способности попут „увида у ствари, здравог просуђивања, изгледа и могућности за процену противречних вредности и поседовања добре стратегије за решавање проблема“. Према часопису U.S.News & World Report, та студија је показала да „старији људи увек надмаше младе у свим аспектима мудрости, и да пружају промишљеније, мудрије савете“. Студије такође показују да „иако је старијима често потребно више времена за доношење неке одлуке него младима, та је одлука обично боља“. Дакле, као што то библијска књига о Јову показује, заиста, уз старост иде и мудрост.

[Слика на 5. страни]

Људски живот је попут трке пуне препрека

[Слика на 9. страни]

„Учините да људима буде пријатно у вашем друштву“, саветује једна удовица

[Слике на 10. страни]

„Задовољство је помагати другима да упознају прави смисао живота“ (Евелин)

[Слике на 10. страни]

„Уживам да у нашој Дворани Краљевства разговарам с другима, са старима и младима подједнако“ (Луиз)