Извори материјала за Радну свеску

3—9. септембра

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ЈОВАН 1—2

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

nwtsty-Е белешке за Јв 1:1

Реч

Грчки: о логос. Овде се израз „Реч“ користи као титула, а спомиње се и у Јв 1:14 и От 19:13. Јован је открио коме припада ова титула, наиме Исусу. Исус је ову титулу имао током свог предљудског постојања као духовно створење, током своје службе на земљи као савршен човек и након узнесења на небо. Он је био Реч Божја у смислу да је служио као Говорник, то јест Заступник, и преносио је Божје поруке и смернице другим духовним створењима и људима. Зато је логично да закључимо да је, пре него што је Исус дошао на земљу, Јехова комуницирао с људима преко Речи, то јест преко анђеоског посредника (Пст 16:7-11; 22:11; 31:11; Из 3:2-5; Су 2:1-4; 6:11, 12; 13:3).

Код

Дословно „у близини“. У овом контексту, грчки предлог прос указује на близину и заједницу. Такође указује на различите особе, у овом случају на Реч и јединог правог Бога.

Реч је била бог

Или „Реч је била божанског порекла [или ’богу слична‘]“. Ова Јованова изјава указује на једну одлику „Речи“ (грчки: о логос; види белешку Реч за исти стих), то јест Исуса Христа. Због његовог узвишеног положаја као прворођеног Божјег Сина преко кога је Бог створио све друго, Исус је описан као „бог, богу сличан, божанског порекла, божанско биће“. Многи преводиоци дају предност изразу „Реч је била Бог“ и тако је изједначују са Свемоћним Богом. Међутим, постоје добри разлози због којих се може рећи да Јован није сматрао да је „Реч“ заправо Свемоћни Бог. Као прво, и у овом и у наредном стиху се јасно каже да је „Реч“ била „код Бога“. Такође, грчка реч теос појављује се три пута у 1. и 2. стиху. На првом и трећем месту, испред те речи је одређени члан, а на другом месту нема тог члана. Многи изучаваоци се слажу да је то важан детаљ. Када се у овом контексту користи одређени члан испред речи теос, онда она указује на Свемоћног Бога. С друге стране, када се одређени члан не користи у оваквој глаголској конструкцији, онда се значење речи теос мења и тада она означава неку одлику „Речи“. Према томе, бројни преводи Библије на енглеском, француском и немачком језику преводе овај стих на сличан начин као превод Нови свет, преносећи мисао да је „Реч“ била „бог, божанског порекла, божанско биће, божанске природе, богу слична“. У прилог овом гледишту, у древним преводима Јовановог јеванђеља на сахидски и бохаирски дијалект коптског језика, који су вероватно настали у III и IV веку н. е., реч теос се на првом месту у Јовану 1:1 преводи другачије него на другом појављивању. Ту се указује на одлику „Речи“, то јест да је била божанске природе, али да није била једнака свом Оцу, свемоћном Богу. У складу с тим, у Ко 2:9 се каже да је „у Христу утеловљена сва пунина божанске нарави“. А према 2Пе 1:4, чак ће и Христови сунаследници имати „удела у божанској природи“. Осим тога, у грчком преводу Септуагинти, реч теос је најчешћи превод хебрејских речи за „Бога“, ел и елохим. Сматра се да је њихово основно значење „Моћни, Снажни“. Ове хебрејске речи се користе да укажу на свемоћног Бога, друге богове и људе. Пророчанство из Ис 9:6 такође потврђује да је Реч „бог“ или „моћни бог“, јер се ту за Месију каже да ће бити „Моћни Бог“ (не „Свемоћни Бог“) и „Вечни Отац“ свих оних који ће имати част да живе као његови поданици. То ће учинити ревност његовог Оца, „Јехове над војскама“ (Ис 9:7).

nwtsty-Е белешка за Јв 1:29

Јагње Божје

Након што се Исус крстио и након што га је Ђаво искушавао, Јован Крститељ га је представио као „Јагње Божје“. Овај израз се појављује само у овом стиху и у Јв 1:36 (Видети брошурицу Истражујмо Божју Реч, 4. део). Овај назив је сасвим прикладан за Исуса. На многим местима у Библији помиње се да су се овце приносиле као жртва за грех и да би се људи помирили с Богом. То је предочавало жртву коју је Исус принео када је положио свој савршен људски живот у корист свих људи. Израз „Јагње Божје“ може се повезати с многим деловима надахнутог Светог писма. С обзиром да је Јован Крститељ познавао хебрејске списе, можда је овим речима указивао на следеће: Аврахам је принео овна уместо свог сина Исака (Пст 22:13); у Египту је заклано пасхално јагње приликом ослобођења израелских робова (Из 12:1-13); сваког јутра и сваке вечери на Божјем олтару у Јерусалиму приносио се млади ован (Из 29:38-42). Могуће је да је Јован имао у мислима Исаијино пророчанство, где се за оног кога Јехова зове „мој слуга“ каже да су га „одвели [...] као јагње на клање“ (Ис 52:13; 53:5, 7, 11). Када је апостол Павле написао своју прву посланицу Коринћанима, он је Исуса назвао „пасхална жртва“ (1Ко 5:7). Апостол Петар је говорио да смо избављени „драгоценом Христовом крвљу, која је попут крви невиног и чистог јагњета“ (1Пе 1:19). Преко 25 пута у Откривењу, на прослављеног Исуса се указује као на симболично „Јагње“ (От 5:7; 6:1; 7:9; 12:11; 13:8; 14:1; 15:3; 17:14; 19:7; 21:9; 22:1).

10—16. септембра

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ЈОВАН 3—4

„Исус је сведочио Самарићанки“

nwtsty-Е белешка за Јв 4:6

Уморан

Ово је једино место у Светом писму где се за Исуса каже да је био уморан. Било је око поднева и Исус је тог јутра највероватније прешао пут од Јорданске долине у Јуди до Сихара у Самарији, који се налазио на око 900 метара већој надморској висини (Јв 4:3-5; видети брошурицу Истражујмо Божју Реч, 4. део.)

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

nwtsty-Е белешка за Јв 3:29

Младожењин пријатељ

У библијска времена, младожењу је заступао његов близак пријатељ и он је имао кључну улогу приликом уговарања брака свог пријатеља. Његов задатак је био да изврши све што је неопходно како би се тај брак склопио. На дан венчања свадбена поворка би дошла на место где ће се одржавати свадбено весеље, што је обично било у младожењиној кући или у кући његовог оца. Током свадбене церемоније, младожењин пријатељ се радовао када би чуо младожењин глас док разговара са својом невестом, јер је то сматрао потврдом да је добро обавио свој посао. Јован Крститељ је себе упоредио с младожењиним пријатељем. Исус је предочавао младожењу, а његови ученици невесту. Припремајући пут Месији, Јован Крститељ је прве припаднике „невесте“ представио Исусу Христу (Јв 1:29, 35; 2Ко 11:2; Еф 5:22-27; От 21:2, 9). Уколико би приликом представљања све протекло како треба, „младожењин пријатељ“ би испунио свој задатак и повукао би се. Слично томе, говорећи о себи у односу на Исуса, Јован је рекао: „Он мора да расте, а ја морам да се умањујем“ (Јв 3:30).

nwtsty-Е белешка за Јв 4:10

Жива вода

На овом месту се налази грчки израз који се дословно односи на текућу, изворску воду или воду из бунара који се напаја с врела. То је нешто потпуно другачије од устајале воде ускладиштене у неком бунару. Хебрејски израз у Ле 14:5 за „воду са извора“ дословно значи „жива вода“. У Јер 2:13 и 17:13, Јехова је описан као „извор живе воде“, то јест као вода живота у симболичном смислу. Када је разговарао са Самарићанком на бунару, Исус је израз „жива вода“ користио у симболичном смислу, али изгледа да је она испрва мислила да он дословно говори о води (Јв 4:11).

17—23. септембра

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ЈОВАН 5—6

„Следимо Исуса из исправних мотива“

nwtsty-Е белешка за Јв 6:10

Људи су поседали, а међу њима је било око пет хиљада мушкараца

Једино је Матеј у свом јеванђељу забележио да су приликом овог Исусовог чуда били присутни и жене и деца (Мт 14:21). Могуће је да је том приликом Исус нахранио више од 15 000 људи.

nwtsty-Е белешка за Јв 6:14

Пророк

Многи Јудејци у првом веку н. е. очекивали су да ће пророк као што је Мојсије о коме се говори у Пз 18:15, 18 заправо бити Месија. Израз који треба да дође у свет у овом контексту по свему судећи указује на то да је народ очекивао долазак Месије. Једино је Јован забележио догађаје који се спомињу у овом библијском стиху.

nwtsty-Е белешке за Јв 6:27, 54

Храна која пропада [...] храна која остаје за вечни живот

Исус је био свестан да су неки људи следили њега и његове ученике само због материјалне користи. Физичка храна омогућава људима да из дана у дан буду живи, али храна из Божје Речи омогућава им да живе вечно. Исус је оне који су се окупили подстакао да раде за „храну која остаје за вечни живот“, то јест да се силно напрежу да задовоље своје духовне потребе и да исказују веру у његова учења (Мт 4:4; 5:3; Јв 6:28-39).

Ко се храни мојим телом и пије моју крв

Контекст ових речи показује да они који једу Исусово тело и пију његову крв чине то у симболичном смислу тако што исказују веру у њега (Јв 6:35, 40). Исус је ово изјавио 32. н. е., што значи да није говорио о Господовој вечери, коју је успоставио тек годину дана касније. Он је то рекао непосредно пред јудејски празник, Пасху (Јв 6:4), чиме је подсетио оне који су га слушали на предстојећи празник и на то колико је крв јагњета била важна за спасење живота у ноћи када су Израелци напустили Египат (Из 12:24-27). Исус је желео да истакне чињеницу да ће и његова крв имати пресудну улогу у томе да ли ће његови ученици добити вечни живот.

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

nwtsty-Е белешка за Јв 6:44

Ако га не привуче

Иако грчки глагол за „привући“ указује на извлачење рибарске мреже (Јв 21:6, 11), он не наводи на мисао да Бог вуче људе к себи против њихове воље. Овим речима Исус је можда алудирао на Јер 31:3, где Јехова каже свом народу: „Привлачим [те] својом добротом.“ (У Септуагинти се на овом месту користи исти грчки глагол.) Нешто слично стоји и у Јв 12:32 где се каже да ће Исус привући к себи све врсте људи. Свето писмо каже да је Јехова људима дао слободну вољу. Свако може са̂м да изабере да ли жели да му служи или не (Пз 30:19, 20). Бог привлачи к себи оне који имају исправан став срца (Пс 11:5; Псл 21:2; Дел 13:48). Јехова то чини путем своје Речи и свог светог духа. Пророчанство из Ис 54:13, цитирано у Јв 6:45, односи се на оне које је Отац привукао к себи (Упореди са Јв 6:65).

nwtsty-Е белешке за Јв 6:64

Исус је [...] знао [...] ко је онај који ће га издати

Исус је указивао на Јуду Искариотског. Пре него што је изабрао својих 12 апостола, Исус се целе ноћи молио свом Оцу (Лу 6:12-16). Јуда је испрва био веран Богу. Међутим, Исус је на основу пророчанстава из хебрејских списа знао да ће га издати његов близак сарадник (Пс 41:9; 109:8; Јв 13:18, 19). Када је Јуда почео да поступа лоше, Исус је приметио ту промену будући да је могао да чита туђа срца и мисли (Мт 9:4). Пошто Бог има способност да види будућност, он је знао да ће Исуса издати неко коме он верује. Међутим, било би погрешно закључити да је Јуда морао бити онај који ће издати Исуса, као да је то предодређено, јер то није у складу с Божјим особинама и начином на који поступа.

Од почетка

Овај израз се не односи на Јудино рођење, нити на време када је изабран за једног од апостола, будући да се Исус целе ноћи молио пре доношења те одлуке (Лу 6:12-16). Тај израз се заправо односи на време када је Јуда почео неверно да поступа, а Исус је то могао одмах да уочи (Јв 2:24, 25; От 1:1; 2:23; Јв 6:70; 13:11). То такође показује да се Јуда није променио преко ноћи, већ да је све унапред осмислио и планирао. Израз „почетак“ (на грчком, арке) у грчком делу Светог писма може имати различито значење у зависности од контекста. На пример, израз „почетак“ у 2Пе 3:4 односи се на тренутак када је Бог почео са стварањем. Али у већини случајева се користи у нешто ужем смислу. На пример, Петар је рекао да је свети дух сишао на незнабошце „баш као и на нас у почетку“ (Дел 11:15). Петар није желео да каже да је то било у време када се родио нити у време када је био изабран за апостола. Он је заправо говорио о Педесетници 33. н. е., то јест о догађају када је свети дух први пут изливен са једном посебном сврхом (Дел 2:1-4). Још неки примери тога како контекст утиче на значење израза „почетак“ могу се наћи у Лу 1:2; Јв 15:27; 1Јв 2:7.

24—30. септембра

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ЈОВАН 7—8

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

nwtsty-Е белешка за Јв 8:58

Ја сам постојао

Јевреји који су се противили Исусу желели су да га каменују зато што је тврдио да је видео Аврахама, премда, како су рекли, тада није имао „још ни педесет година“ (Јован 8:57). Исус им је указао на своје предљудско постојање, то јест на време када је живео на небу као моћно духовно створење, пре него што се Аврахам родио. Неки тврде да овај библијски стих потврђује да су Исус и Бог иста особа. Они грчки израз егоеими (у неким Библијама преведен као „ја јесам“) доводе у везу са Из 3:14 у Септуагинти и сматрају да оба та стиха треба превести на исти начин, у садашњем времену. Међутим, радња коју у овом контексту грчки глагол еими означава започела је „пре него што се Аврахам родио“ и трајала је и даље. Зато на том месту не стоји „ја јесам“ већ „ја сам постојао“, а слична формулација се користи и у многим древним и савременим преводима. Заправо, исти облик грчког глагола еими користи се и у Јв 14:9, где Исус каже: „Већ сам толико времена с вама, а ти ме, Филипе, још ниси упознао?“ У већини превода се та мисао преноси на сличан начин, што показује да не постоји оправдан граматички разлог да се у зависности од контекста реч еими не преводи у прошлом времену. Поред тога, Исусове речи записане у Јв 8:54, 55 показују да он није желео себе да прикаже једнаким Богу.