Букурешт — град са два лица
ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ РУМУНИЈЕ
ХОРИЗОНТОМ Букурешта на први поглед доминира једна једина грађевина — Палата парламента (1), у време комунизма позната као Дом народа. Та грађевина једноставних линија, међу највећима на свету, једна је од главних туристичких атракција овог града.
Ова палата у неком погледу представља савремено лице Букурешта. Међутим, становништву града су осећања према овој импозантној грађевини помешана. Они се надају да ће посетиоци такође запазити друго лице града — привлачну архитектуру његове прошлости.
Престоница минулих времена
Године 1862, Букурешт је проглашен главним градом Румуније. Током друге половине XIX века, град се брзо развијао. Импресивна а истовремено и грациозна јавна здања, која су пројектовали француски архитекти, ницала су једно за другим дуж булевара оивичених дрворедима. Због својих бројних паркова, вртова и тргова, Букурешт је постао познат као град вртова. Букурешт је такође један од првих градова у свету који су осветљавале уљане уличне лампе. Године 1935, на прелепом Булевару Киселеф подигнута је Тријумфална капија (2), инспирисана Тријумфалном капијом на Јелисејским пољима у Паризу. Због живописног изгледа града, Французи су се у њему могли осећати као код куће. Штавише, Букурешт је прозван малим Паризом истока.
Након Другог светског рата, Букурешт је под комунистичким режимом доживео огромну промену. Готово трећина његовог центра, у ком су се налазили многи историјски споменици архитектуре, порушена је како би се направило места за стамбене блокове. Само током 1960. и 1961, изграђено је 23 000 станова. Године 1980. почели су планови за изградњу Дома народа. Та зграда је на крају украшена стотинама лустера, а такође је на 90 метара испод земље имала склониште у случају бомбардовања. С више од 360 000 квадратних метара површине, 11 спратова и 1 100 просторија, ово здање је три пута веће од Версајске палате у Француској. У старом делу града порушено је огромно подручје како би се добило место за изградњу палате и огромног булевара — ширег од Јелисејских поља — који води до предњег дела зграде. За оне који су од раније познавали Букурешт, град је постао готово непрепознатљив.
За многе мештане ова импозантна палата представља суморан подсетник на њеног градитеља — покојног диктатора Николаја Чаушескуа. У жељи да себи подигне споменик, упослио је скоро 700 архитеката и десетине хиљада радника који су у три смене даноноћно радили на овом пројекту. Када је 1989. његов режим пао, грађевина још увек није била довршена, премда је на њу до тада већ потрошено више од милијарду долара.
Друго лице
У делу старог града који још увек постоји, може се видети једно сасвим другачије лице града. Тамо се и дан-данас можете дивити грациозној архитектури старог Букурешта. С друге стране, етно село (3) — што је један од његових многобројних музеја — омогућава вам да осетите разноликост сеоског начина живота Румуније. У миран парк с погледом на језеро, из целе земље је пресељено више од 50 сеоских кућа и помоћних зграда како би се сачинила ова фасцинантна колекција. Свака кућа је музеј за себе, пошто је у њима изложен алат и приказани су занати и кућни амбијент Румуније, што се веома разликује од онога што видимо у данашњем Букурешту.
Не постоји оштра граница између историјских и савремених делова града. Није неуобичајено видети грађевине из различитих епоха у непосредној близини (4). Тако, два лица Букурешта стоје једно уз друго у овом граду у ком се укрштају садашњост и прошлост.
[Слике на 10. страни]
1 Палата парламента
2 Тријумфална капија
3 Етно село
4 Грађевине из различитих епоха у непосредној близини
[Извор]
© Sari Gustafsson/hehkuva/age fotostock