1. Korinćanima

15 Podsećam vas, braćo, na dobru vest koju sam vam objavio,+ koju ste prihvatili i koju zastupate. 2 Takođe se i spasavate po toj dobroj vesti koju ste čuli od mene, ako se čvrsto držite nje. Inače ste uzalud postali vernici.

3 A preneo sam vam najvažnije pouke, koje sam i sam primio, naime da je Hrist umro za naše grehe, kao što piše u Pismu,+ 4 da je bio sahranjen+ i da je uskrsnuo+ trećeg dana,+ kao što piše u Pismu,+ 5 i da se pojavio Kifi*,+ a zatim dvanaestorici apostola.+ 6 Zatim se pojavio pred više od 500 braće istovremeno.+ Većina njih je još živa, a neki su pomrli*. 7 Zatim se pojavio Jakovu,+ a onda svim apostolima.+ 8 A poslednjem od svih pojavio se i meni,+ zbog čega sam kao dete koje se pre vremena rodilo.

9 Jer ja sam najmanji među apostolima i nisam dostojan da se nazovem apostolom, jer sam progonio Božju skupštinu.+ 10 Ali zahvaljujući Božjoj nezasluženoj dobroti, ja sam to što jesam. I nezaslužena dobrota koju mi je pokazao nije bila uzaludna, jer sam se trudio više od svih njih. Ipak, za to nisam zaslužan ja, nego Božja nezaslužena dobrota koju sam primio. 11 Dakle, o tome propovedamo – bio to ja ili oni – i tako ste poverovali.

12 A ako se propoveda da je Hrist uskrsnuo iz mrtvih,+ kako to da neki među vama kažu da nema uskrsenja mrtvih? 13 Jer ako nema uskrsenja mrtvih, onda ni Hrist nije uskrsnuo. 14 A ako Hrist nije uskrsnuo, naše propovedanje je zaista uzaludno i naša vera je uzaludna. 15 A onda i lažno svedočimo o Bogu+ govoreći da je uskrsnuo Hrista,+ koga nije uskrsnuo ako mrtvi ne uskrsavaju. 16 Jer ako mrtvi ne uskrsavaju, ni Hrist nije uskrsnuo. 17 A ako Hrist nije uskrsnuo, vaša vera je uzaludna – još ste u svojim gresima.+ 18 Onda su zauvek izgubljeni i oni koji su umrli u Hristu.+ 19 Ako se samo u ovom životu uzdamo* u Hrista, od svih ljudi nas treba najviše žaliti.

20 Ali činjenica je da je Hrist uskrsnuo iz mrtvih, on je prvi uskrsnuo* od onih koji su umrli.+ 21 Pošto je smrt došla posredstvom čoveka,+ i uskrsenje mrtvih dolazi posredstvom čoveka.+ 22 Jer kao što u Adamu svi umiru,+ tako će i u Hristu svi oživeti.+ 23 Ali svako po redu: prvo* Hrist,+ a zatim, za vreme njegove prisutnosti, oni koji su Hristovi.+ 24 Na kraju će on, kad uništi svaku upravu i svaku vlast i silu, predati Kraljevstvo svom Bogu i Ocu.+ 25 Jer on treba da vlada kao kralj sve dok Bog ne položi sve neprijatelje pod njegove noge.+ 26 A poslednji neprijatelj koji će biti uništen jeste smrt.+ 27 Jer Bog je „sve podložio pod njegove noge“.+ A kad kaže da je sve podloženo,+ jasno je da se to ne odnosi na onoga koji mu je sve podložio.+ 28 A nakon što mu sve bude podloženo, tada će se i sam Sin podložiti onome koji mu je sve podložio,+ da Bog bude sve svima.+

29 Ako nije tako, čemu se mogu nadati oni koji se krštavaju da budu mrtvi?+ Ako mrtvi ne uskrsavaju, zašto se onda oni krštavaju da budu mrtvi? 30 I zašto se mi stalno izlažemo opasnosti?+ 31 Istinu govorim pred vama, braćo, vama koji mi donosite radost u Hristu Isusu, našem Gospodu – svakog dana se suočavam sa smrću. 32 Ako sam se, kao i drugi ljudi*, borio sa zverima u Efesu,+ kakva mi je korist od toga? Ako mrtvi ne uskrsavaju, „jedimo i pijmo, jer ćemo sutra umreti“.+ 33 Ne zavaravajte se! Loše društvo kvari dobre navike*.+ 34 Urazumite se, činite ono što je ispravno i ne grešite, jer neki ne poznaju Boga. Govorim vam to da biste se postideli.

35 Ali neko će reći: „Kako će mrtvi uskrsnuti? I kakvo će telo imati?“+ 36 Bezumniče! Ono što seješ neće oživeti ako najpre ne umre. 37 I kad seješ, ne seješ biljku* koja je već izrasla, nego golo zrno, na primer, pšenice ili nečeg drugog. 38 A Bog daje da ono raste kako on želi i svako seme je drugačije kad izraste. 39 Nije svako telo isto: drugačije je ljudsko telo, drugačije je telo stoke, drugačije je telo ptica, a drugačije riba. 40 I duhovna* bića imaju telo+ i zemaljska bića imaju telo,+ ali drugačija je slava duhovnih, a drugačija slava zemaljskih. 41 Drugačija je slava sunca, drugačija slava meseca,+ a drugačija slava zvezda. A i zvezda se od zvezde razlikuje po slavi.

42 Tako je i sa uskrsenjem mrtvih. Seje se raspadljivo telo, a uskrsava neraspadljivo.+ 43 Seje se u sramoti, a uskrsava u slavi.+ Seje se u slabosti, a uskrsava u sili.+ 44 Seje se ljudsko* telo, a uskrsava duhovno telo. Ako postoji ljudsko telo, postoji i duhovno. 45 Tako je i napisano: „Prvi čovek, Adam, postao je živo biće*.“+ Poslednji Adam postao je duh koji daje život.+ 46 Ali duhovno nije bilo prvo. Prvo je bilo telesno, pa tek onda duhovno. 47 Prvi čovek potiče sa zemlje i načinjen je od praha,+ a drugi čovek potiče s neba.+ 48 Kakav je onaj koji je načinjen od praha, takvi su i drugi koji su načinjeni od praha, a kakav je onaj koji je došao s neba, takvi su i drugi koji su nebeski.+ 49 I kao što smo slični onome koji je načinjen od praha,+ tako ćemo biti slični onome koji je došao s neba.+

50 Ali kažem vam, braćo, da telo i krv ne mogu naslediti Božje Kraljevstvo, niti ono što je raspadljivo nasleđuje ono što je neraspadljivo. 51 Evo, govorim vam svetu tajnu: nećemo svi spavati smrtnim snom, ali svi ćemo se preobraziti,+ 52 u jednom trenutku, u tren oka, na zvuk poslednje trube. Jer truba će se oglasiti+ i mrtvi će uskrsnuti neraspadljivi, i mi ćemo se preobraziti. 53 Jer ovo raspadljivo mora da postane neraspadljivo+ i ovo smrtno mora da postane besmrtno.+ 54 A kad ovo raspadljivo postane neraspadljivo i ovo smrtno postane besmrtno, tada će se obistiniti ono što je napisano: „Smrt je uništena* zauvek.“+ 55 „Smrti, gde je tvoja pobeda? Smrti, gde je tvoja žaoka?“+ 56 Žaoka koja uzrokuje smrt je greh,+ a sila greha leži u Zakonu*.+ 57 Ali hvala Bogu jer nam daje pobedu posredstvom našeg Gospoda Isusa Hrista!+

58 Zato, moja voljena braćo, budite postojani,+ nepokolebljivi, uvek zaokupljeni+ Gospodovim delom*, znajući da vaš trud u Gospodu nije uzaludan.+