Jevrejima
12 Dakle, pošto smo okruženi tako velikim oblakom svedoka, odbacimo i mi svaki teret i greh koji nas lako može sputati+ i istrajno trčimo trku koja je pred nama.+ 2 Pritom usmerimo pogled na Isusa+ – Vođu* i Usavršitelja naše vere. Zbog radosti koja je stajala pred njim podneo je smrt na mučeničkom stubu* ne mareći za sramotu i seo je s desne strane Božjeg prestola.+ 3 Dakle, duboko razmišljajte o onome koji je podnosio takvo ruganje grešnika,+ koji su time naudili sami sebi, da se ne biste umorili i predali.+
4 U borbi protiv tog greha još niste morali da prolijete svoju krv. 5 A zaboravili ste savet koji vam je kao sinovima upućen: „Sine moj, ne potcenjuj Jehovine* opomene* i nemoj klonuti kad te on opominje, 6 jer koga Jehova* voli, njega ukorava*, kažnjava* svakoga koga prihvata za sina.“+
7 Sve što podnosite deo je vašeg poučavanja*. Bog s vama postupa kao sa sinovima.+ A kog sina otac ne ukorava?+ 8 Ali ako ne dobijate ukor, koji svi moramo da dobijemo, onda ste nezakonita deca, a ne njegovi sinovi. 9 Osim toga, naši telesni očevi su nas ukoravali i mi smo ih poštovali. Zar se onda nećemo još spremnije podložiti Ocu našeg duhovnog života kako bismo živeli?+ 10 Naime, oni su nas neko vreme ukoravali, onako kako su mislili da treba, a on to čini za naše dobro, da bismo bili sveti poput njega.+ 11 Doduše, nikakvo ukoravanje* isprva ne pričinjava radost, nego žalost, ali oni koji su njime poučeni posle ubiru plod koji donosi mir, a to je pravednost.
12 Zato ojačajte klonule ruke i oslabljena kolena,+ 13 i poravnajte staze kojima koračate,+ da se ono što je hromo ne iščaši, nego da ozdravi. 14 Trudite se da živite u miru sa svima+ i u svetosti*,+ bez koje niko neće videti Gospoda. 15 Pazite da niko ne ostane bez Božje nezaslužene dobrote i da se ne pojavi neki otrovni koren koji bi stvorio nevolje i otrovao* mnoge.+ 16 Pazite i da među vama ne bude nikoga ko čini blud* ili ko ne ceni ono što je sveto, poput Isava, koji se za jedan obrok odrekao prava koja je imao kao prvenac.+ 17 A znate i da je posle tražio da dobije blagoslov, ali bio je odbijen. Iako je sa suzama molio oca da promeni odluku,+ nije uspeo u tome.
18 Jer niste prišli gori koja se može dotaći+ i koja plamti u vatri,+ ni tamnom oblaku, gustoj tami i oluji,+ 19 ni mestu gde se čuo zvuk trube+ i glas+ koji je govorio s neba. Kad je narod to čuo, preklinjao je Mojsija da im taj glas više ništa ne govori.+ 20 Naime, uplašila ih je zapovest: „Ako čak i neka životinja kroči na goru, biće kamenovana.“+ 21 A prizor je bio toliko strašan da je Mojsije rekao: „Drhtim od straha.“+ 22 Ali vi ste prišli gori Sion+ i gradu živog Boga, nebeskom Jerusalimu,+ i desetinama hiljada anđela 23 okupljenih zajedno,+ i skupštini prvenaca čija su imena zapisana na nebesima, i Bogu, koji je svima Sudija,+ i duhovnom životu+ pravednika koji su učinjeni savršenima,+ 24 i Isusu, posredniku+ novog saveza,+ i krvi kojom nas je poškropio*, koja govori bolje od Aveljeve krvi.+
25 Pazite da ne budete neposlušni* onome koji govori. Jer ako kaznu nisu izbegli ljudi koji su bili neposlušni onome koji je na zemlji prenosio Božja upozorenja, još manje ćemo mi ako budemo neposlušni onome koji govori s neba.+ 26 U to vreme je njegov glas potresao zemlju,+ a sada on obećava: „Još jednom ću potresti ne samo zemlju nego i nebo.“+ 27 To što je rečeno „još jednom“ znači da će biti uklonjeno ono što se može uzdrmati, to jest ono što nije stvorio Bog, kako bi ostalo ono što se ne može uzdrmati. 28 Zato, pošto treba da primimo Kraljevstvo koje se ne može uzdrmati, ostanimo dostojni Božje nezaslužene dobrote, zahvaljujući kojoj možemo služiti Bogu u skladu s njegovom voljom, sa strahom i strahopoštovanjem. 29 Jer naš Bog je kao vatra koja guta sve pred sobom.+