Septembar

Bog je Isusu dao moć da reši sve ljudske probleme. Čuda koja je Isus činio pokazala su da on ima moć da reši sve probleme koje mi ljudi nikada ne bismo mogli sami da rešimo. Primera radi, on ima moć da nas oslobodi korena naših problema – nasleđenog greha – i njegovih posledica, bolesti i smrti (Mat. 9:1-6; Rimlj. 5:12, 18, 19). Njegova čuda su dokazala da on može da izleči „svaku bolest“ i čak da uskrsava mrtve (Mat. 4:23; Jov. 11:43, 44). Isus ima moć i da umiri jake oluje i pobedi zle duhove (Mar. 4:37-39; Luka 8:2). Mnogo nas hrabri to što je Jehova takvu moć dao svom Sinu! Možemo biti potpuno sigurni da će se pod vlašću Božjeg Kraljevstva ostvariti sve što je Jehova obećao. Čuda koja je Isus činio dok je bio na zemlji pokazuju šta će on u još većoj meri učiniti kada bude vladao kao Kralj u Božjem Kraljevstvu (w23.04 3 ¶5-7).

Ako si u velikoj skupštini i brat koji vodi tačku retko te prozove, možda si bio u iskušenju da digneš ruke od komentarisanja. Ali nemoj prestati da se javljaš. Za svaki sastanak pripremi nekoliko komentara. U tom slučaju, ako te ne prozovu na početku sastanka, imaćeš kasnije priliku da nešto kažeš. Na primer, kad se pripremaš za članak iz Stražarske kule, razmisli kako je svaki odlomak povezan s temom članka. Ako tako radiš, verovatno ćeš imati neki dobar komentar. Osim toga, mogao bi da se pripremiš da komentarišeš odlomke u kojima se razmatraju biblijska učenja koja je malo teže objasniti. Zbog čega? Zato što se tada manje prisutnih javlja da komentariše. Međutim, šta ako nisi dobio priliku da komentarišeš? Pre sastanka kaži voditelju na koje pitanje bi želeo da odgovoriš (w23.04 21-22 ¶9-10).

Josif je uvek primenjivao Jehovine smernice i zato je bio dobar muž. Jehova mu je u najmanje tri prilike rekao kako da postupi da bi sačuvao svoju porodicu. Josif je svaki put odmah poslušao, čak i kada to nije bilo lako (Mat. 1:20; 2:13-15, 19-21). Time što je bio poslušan Bogu štitio je Mariju i brinuo o njoj. Zbog svega toga, ona ga je još više volela i cenila. Muževi, ugledajte se na Josifa tako što ćete tražiti Jehovinu pomoć dok brinete o svojoj porodici. Kada se vodite biblijskim načelima, čak i ako to podrazumeva određene promene, pokazujete da volite svoju ženu i ujedno jačate svoj brak. Jedna sestra sa ostrva Vanuatu, koja je u braku preko 20 godina, kaže: „Kada moj muž traži Jehovino vođstvo i postupa po tome, još više ga poštujem. Osećam se sigurno i verujem da su njegove odluke dobre“ (w23.05 21 ¶5).

Judejci koji će se vratiti iz Vavilona postaće „svet narod“ svom Bogu (Pon. zak. 7:6). Međutim, to nije značilo da nisu morali ništa da menjaju kako bi ugodili Jehovi. Većina Judejaca rođena u Vavilonu verovatno je poprimila način razmišljanja i sistem vrednosti Vavilonaca. Decenijama nakon njihovog povratka u Izrael, namesnik Nemija je bio zapanjen kada je otkrio da deca rođena u Izraelu ne govore hebrejski (Pon. zak. 6:6, 7; Nem. 13:23, 24). Kako bi ona mogla da zavole Jehovu i da mu služe ako ne znaju jezik kojim je napisan veći deo Božje Reči? (Jezd. 10:3, 44). Jasno je da su ti Judejci morali da načine velike promene, ali bilo im je mnogo lakše da to urade jer su živeli u zemlji gde je postepeno obnovljena prava religija (Nem. 8:8, 9; w23.05 15 ¶6-7).

Nažalost, bez obzira na to koliko smo motivisani ili disciplinovani, možemo naići na neke prepreke. Primera radi, „nepredviđeni događaji“ nam mogu oduzeti vreme koje nam je neophodno da bismo radili na svom cilju (Prop. 9:11). Možda doživimo neku poteškoću koja nas obeshrabri i oduzme nam snagu (Posl. 24:10). Nesavršeni smo i moglo bi se desiti da napravimo neke greške koje nas mogu udaljiti od našeg cilja (Rimlj. 7:23). A možda smo samo umorni (Mat. 26:43). Šta nam može pomoći da savladamo prepreke i nastavimo dalje kad imamo loš dan? Imaj na umu da prepreka ne mora da znači neuspeh. Biblija otvoreno govori da ćemo doživljavati probleme i teškoće. Međutim, kaže nam i da možemo nastaviti dalje. Kada uprkos preprekama nastaviš da radiš na ostvarenju svog cilja, dokazuješ Jehovi da želiš da mu ugodiš. On je sigurno veoma srećan kada vidi koliko se trudiš (w23.05 30 ¶14-15).

Pionirska služba pomaže mladom bratu da nauči da sarađuje s različitim ljudima. Pomaže mu i da mudro raspolaže novcem i da ne troši više nego što ima (Fil. 4:11-13). Pomoćna pionirska služba može biti odskočna daska za punovremenu službu, što je dobra priprema za stalnu pionirsku službu. Ta vrsta službe otvara vrata za druge vidove punovremene službe, kao što su gradnja naših objekata i betelska služba. Hrišćani treba da imaju cilj da ispune uslove da služe svojoj braći i sestrama kao skupštinske starešine. Biblija kaže da muškarci koji žele da služe kao nadglednici žele „hvale vrednu službu“ (1. Tim. 3:1). Brat mora najpre ispuniti uslove za slugu pomoćnika. Sluge pomoćnici pomažu starešinama na razne načine. I starešine i sluge pomoćnici ponizno služe svojoj braći i sestrama i revno propovedaju (w23.12 28 ¶14-16).

Kralj Josija se već sa 16 godina trudio da ugodi Jehovi. Želeo je da sazna što više o njemu i da postupa po njegovoj volji. Međutim, život tog mladog kralja nije bio lak. U to vreme, većina ljudi je služila lažnim bogovima i bila mu je potrebna hrabrost da bi stao na put tome. Ali on je to ipak uradio. Pre nego što je napunio 20 godina, počeo je da iz svog kraljevstva uklanja sve što je imalo veze s lažnom religijom (2. Let. 34:1-2). Čak i ako si veoma mlad, možeš postupati po uzoru na Josiju tako što ćeš učiti o Jehovi i njegovim divnim osobinama. To će te pokrenuti da mu se predaš. Kako će predanje uticati na tvoj svakodnevni život? Luka, koji se krstio sa 14 godina, na dan svog predanja je rekao: „Od sada pa nadalje, služenje Jehovi će mi biti na prvom mestu u životu i trudiću se da ga usrećim“ (Mar. 12:30). Ako i ti želiš da činiš isto, doživećeš mnogo lepih stvari! (w23.09 11 ¶12-13).

Kada je apostol Pavle napisao poslanicu Solunjanima, ta skupština je postojala manje od godinu dana. Tamošnje starešine verovatno nisu imale puno iskustva i možda su grešile. Pa ipak, trebalo je da ih skupština poštuje. Kako se velika nevolja približava, možda ćemo morati da se oslanjamo na vođstvo naših starešina još više nego danas. Mogli bismo izgubiti kontakt s glavnim sedištem i podružnicom i zato je važno da već sada poštujemo i volimo naše starešine. Bez obzira na to šta će se desiti, budimo budni i nemojmo se usredsrediti na njihove mane već na činjenicu da Jehova preko Hrista vodi tu vernu braću. Kao što kaciga štiti vojnikovu glavu, tako nada u spasenje štiti naš um. Svesni smo toga da je sve što nudi ovaj svet bezvredno (Fil. 3:8). Nada nam pomaže da sačuvamo mir i budemo staloženi (w23.06 11-12 ¶11-12).

Oni koji čuju poziv „bezumne žene“ moraju odlučiti da li će ga prihvatiti ili odbaciti. Zašto treba da se klonimo polnog nemorala? Postoje veoma dobri razlozi za to. „Bezumna žena“ iz Poslovica kaže: „Ukradene vode su slatke“ (Posl. 9:17). Šta predstavljaju te „vode“? U Bibliji se intimni odnosi između muža i žene upoređuju sa svežom vodom (Posl. 5:15-18). Muškarac i žena koji su zakonski venčani mogu uživati u takvim odnosima. Sasvim je drugačije sa „ukradenim vodama“. Taj izraz može ukazivati na nedozvoljene polne odnose. Baš kao što lopov krade u tajnosti, tako i ljudi koji čine nemoral kriju to od drugih. „Ukradene vode“ mogu izgledati naročito slatke onima koji misle da niko neće saznati za ono što rade. U kakvoj su samo zabludi! Jehova vidi sve. Ne postoji ništa gore od gubitka njegovog odobravanja i u tome sigurno nema ničeg slatkog (1. Kor. 6:9, 10; w23.06 22 ¶7-9).

Šta ako primetiš da se više ne moliš od srca ili da ne uživaš u službi kao ranije? Nemoj zaključiti da si izgubio Jehovin duh. Pošto smo nesavršeni, naša osećanja se s vremena na vreme mogu promeniti. Ako primetiš da tvoja revnost slabi, razmišljaj o apostolu Pavlu. Iako se trudio da ide Isusovim stopama, bio je svestan toga da ponekad neće imati želju da radi ono što treba. Pavle je bio rešen da izvrši svoju službu kako god da se oseća. Po uzoru na njega, nemoj dozvoliti da tvoja nesavršena osećanja utiču na odluke koje donosiš. Budi rešen da radiš ono što je ispravno čak i onda kada nemaš želju da to činiš. Tvoji postupci će s vremenom pozitivno uticati na tvoja osećanja (1. Kor. 9:16; w24.03 11-12 ¶12-13).

Možemo da pokažemo ljubav prema braći i sestrama tako što se družimo s njima (2. Kor. 6:11-13). Mnogi od nas pripadaju skupštinama u kojima ima braće i sestara različitog porekla i koji se mnogo razlikuju jedni od drugih. Mi možemo jačati svoju ljubav prema svima njima tako što smo usredsređeni na njihove dobre osobine. Kada na druge gledamo onako kako Jehova gleda, pokazujemo da ih volimo. Ljubav će biti od presudne važnosti tokom velike nevolje. Kako će nas Jehova zaštititi kada ona počne? Osmotrimo šta je on rekao svom narodu u Vavilonu kada je taj grad napadnut: „Hajde, narode moj, uđi u svoje sobe gde ćeš biti na sigurnom i zatvori vrata za sobom. Sakrij se načas dok ne prođe gnev“ (Is. 26:20). Izgleda da ćemo i mi morati da primenimo takva uputstva tokom velike nevolje (w23.07 6-7 ¶14-16).

Budi na glasu kao razumna osoba. Pitaj se: „Da li me drugi vide kao nekog ko je razuman, spreman da popusti i tolerantan ili smatraju da sam krut, grub i tvrdoglav? Da li slušam predloge drugih i uvažavam njihove želje kada je to moguće?“ Što smo razumniji, sličniji smo Jehovi i Isusu. Moramo biti razumni kada nam se okolnosti promene. Takve promene mogu sa sobom nositi neočekivane probleme. Na primer, mogli bismo se iznenada ozbiljno razboleti ili nam se život može preokrenuti zbog ekonomske krize ili neke političke promene (Prop. 9:11). Mogla bi nam teško pasti i neka promena zaduženja u organizaciji. Možemo se uspešno prilagoditi novim okolnostima ako preduzmemo sledeća četiri koraka: (1) prihvatimo realnost, (2) fokusirajmo se na budućnost, (3) budimo pozitivni i (4) činimo dobro za druge (w23.07 21-22 ¶7-8).

Prorok Danilo je bio mlad kada je kao zarobljenik odveden u Vavilon, daleko od svoje domovine. Iako je bio mlad, ostavio je snažan utisak na ljude na vavilonskom dvoru. Bio je „bez mane, lepog izgleda“ i poticao je iz ugledne porodice (1. Sam. 16:7). Zbog toga je obučavan da jednog dana obavlja važnu službu na dvoru (Dan. 1:3, 4, 6). Jehova ga je voleo zbog njegovih osobina. Danilo je verovatno imao oko 20 godina kada je Jehova za njega rekao da je pravedan poput Noja i Jova, koji su mu decenijama verno služili (Post. 5:32; 6:9, 10; Jov 42:16, 17; Jezek. 14:14). Tokom čitavog svog dugog i zanimljivog života, Danilo se mnogo puta uverio u to da ga Jehova voli (Dan. 10:11, 19; w23.08 2 ¶1-2).

Kada bi kupovao kuću, voleo bi da što detaljnije upoznaš svoj budući dom. Nešto slično možemo da radimo dok čitamo i proučavamo Bibliju. Ako je brzo čitaš, verovatno ćeš saznati neke osnovne stvari, koje se nazivaju „osnovama Božjih svetih objava“ (Jevr. 5:12). Ali baš kao što bi ušao u kuću da bi saznao više o njoj, moraš „ući“ u Bibliju kako bi je bolje razumeo. Odlična metoda za proučavanje Biblije jeste da zapažaš kako su neki njeni delovi međusobno povezani. Razmišljaj o tome u šta veruješ, ali i zašto u to veruješ. Da bismo dobro razumeli Božju Reč, moramo proučavati dublja učenja. Apostol Pavle je podstakao braću i sestre da marljivo proučavaju Božju Reč kako bi „u potpunosti mogli razumeti šta je širina, dužina, visina i dubina istine“. To će im pomoći da budu „ukorenjeni i utemeljeni u veri“ (Ef. 3:14-19). I mi treba da radimo isto (w23.10 18 ¶1-3).

U Svetom pismu se govori o mnogim ljudima koji su bili strpljivi. Možda bi tokom ličnog proučavanja mogao da istražiš više o njima. Primera radi, David je bio veoma mlad kad je bio pomazan za budućeg kralja Izraela, ali morao je da čeka godinama pre nego što je počeo da vlada. Simeon i Ana su verno služili Jehovi dok su čekali obećanog Mesiju (Luka 2:25, 36-38). Dok proučavaš ono što u Bibliji piše o takvim ljudima, razmisli o sledećim pitanjima: Šta im je pomoglo da budu strpljivi? Kako im je strpljenje koristilo? Kako i ja mogu biti strpljiv po uzoru na njih? Tokom proučavanja, dobro je da istražiš nešto i o onima koji nisu bili strpljivi (1. Sam. 13:8-14). Mogao bi da se pitaš: „Zbog čega su izgubili strpljenje? Do kakvih je posledica to dovelo?“ (w23.08 25 ¶15).

Apostol Petar je bio odan Bogu. Ničemu nije dozvolio da ga navede da prestane da sledi Isusa. To je pokazao kada je Isus jednom prilikom rekao nešto što njegovi učenici nisu razumeli (Jov. 6:68). Mnogi nisu sačekali objašnjenje već su odmah napustili Isusa. Ali ne i Petar. Ostao je uz Isusa i rekao je da samo on ima „reči večnog života“. Isus je znao da će ga Petar i ostali apostoli ostaviti. Uprkos tome, rekao je Petru da je siguran da će se on vratiti i da će verno služiti Bogu (Luka 22:31, 32). Isus je razumeo da je „duh [...] srčan, ali je telo slabo“ (Mar. 14:38). Zbog toga nije napustio Petra čak ni nakon što je on porekao da ga poznaje. Nakon svog uskrsenja, Isus se pojavio Petru i razgovarao je s njim – po svemu sudeći nasamo (Mar. 16:7; Luka 24:34; 1. Kor. 15:5). To je sigurno mnogo ohrabrilo tog utučenog apostola! (w23.09 22 ¶9-10).

Bog oprašta, to jest pokriva grehe onih koji pokazuju veru u njega (Ps. 32:1, 2). Potpuno im oprašta grehe i ne pamti ih. Za njega su oni bez krivice i pravedni na osnovu njihove vere. Avraham, David i druge Božje verne sluge proglašeni su pravednima, ali to ne znači da su bili savršeni i da nisu grešili. Pa ipak, zbog toga što su imali veru, Bogu su oni bili bez krivice, posebno u poređenju sa onima koji nisu imali vere (Ef. 2:12). Apostol Pavle je u Poslanici Rimljanima jasno istakao da je vera od suštinske važnosti da bi čovek bio blizak s Bogom. To je važilo za Avrahama i Davida, a važi i za nas danas (w23.12 3 ¶6-7).

Danas svi hrišćani imaju čast da, simbolično govoreći, prinose žrtve Jehovi tako što koriste svoje vreme, snagu i sredstva da bi mu služili. Zahvalnost za čast koja nam je ukazana možemo pokazati tako što se trudimo da svoju službu obavljamo najbolje što možemo. Apostol Pavle je govorio o raznim vidovima naše svete službe koje nikad ne treba da zapostavimo (Jevr. 10:22-25). Treba da se molimo Jehovi, propovedamo ljudima, sastajemo se sa skupštinom i „hrabrimo jedni druge, tim više što vidimo da se približava [Jehovin] dan“. Da bi naglasio koliko je to važno, Jehovin anđeo je pred kraj Otkrivenja dva puta rekao: „Boga obožavaj!“ (Otkr. 19:10, fusn.; 22:9, fusn.). Nemojmo nikada zaboraviti ove snažne pouke o Jehovinom velikom duhovnom hramu i nemojmo izgubiti iz vida kolika je čast služiti našem veličanstvenom Bogu! (w23.10 29 ¶17-18).

Svi mi želimo da „volimo jedni druge“. Međutim, važno je da ne zaboravimo Isusovo upozorenje da će „kod većine ohladneti ljubav“ (Mat. 24:12). Isus nije rekao da će se to dogoditi kod većine njegovih učenika. Pa ipak, treba da pazimo da na nas ne utiče nedostatak ljubavi u ovom svetu. S tim na umu, hajde da razmotrimo jedno važno pitanje: Postoji li način da proverimo da li je naša ljubav prema braći jaka? Jedan od načina da utvrdimo koliko je naša ljubav jaka jeste da ispitamo kako reagujemo u određenim situacijama u životu (2. Kor. 8:8). Apostol Petar je spomenuo jednu od takvih situacija kada je rekao: „Pre svega, žarko volite jedni druge, jer ljubav pokriva mnoštvo greha“ (1. Petr. 4:8). Dakle, iz naše reakcije na nesavršenost drugih i njihove mane možemo videti koliko je naša ljubav prema njima jaka (w23.11 10-11 ¶12-13).

Ne možemo reći da smo poslušni Isusovoj zapovesti o ljubavi ako volimo samo neku braću u skupštini. Doduše, kao Isusu, neki su nam možda bliži od drugih (Jov. 13:23; 20:2). Ali apostol Petar nas podseća da treba da volimo svu braću i sestre jer smo deo jedne ujedinjene porodice (1. Petr. 2:17). Petar nas podstiče: „Volite jedni druge žarko, od sveg srca“ (1. Petr. 1:22). Izraz „žarko voleti“ u ovom kontekstu podrazumeva da volimo druge i kada to nije lako. Šta ako nas brat uvredi ili na neki drugi način povredi naša osećanja? Možda bismo radije uzvratili istom merom nego pokazali ljubav. Međutim, Petar je od Isusa naučio da Bog ne odobrava takvo ponašanje (Jov. 18:10, 11). Zato je napisao: „Nemojte vraćati zlo za zlo niti uvredu za uvredu. Naprotiv, uzvratite blagoslovom“ (1. Petr. 3:9). Kada volimo druge, bićemo dobri i obzirni (w23.09 28-29 ¶9-11).

Neverovatno je kako deca brzo rastu i ulaze u svet odraslih. Može delovati da se to dešava bez nekog velikog truda, takoreći automatski. Međutim, to ne važi i za hrišćansku zrelost. Ona ne dolazi automatski (1. Kor. 13:11; Jevr. 6:1). Takvu zrelost možemo imati samo ako smo bliski s Jehovom. Treba nam i njegov sveti duh da bismo razvili hrišćanske osobine, stekli razne veštine i pripremili se za buduće odgovornosti (Posl. 1:5). Jehova je stvorio muškarca i ženu (Post. 1:27). Među njima postoje očigledne razlike u fizičkom smislu, ali tu su i neke druge razlike. Na primer, Jehova je muškarcima i ženama dao različite uloge, za koje su im potrebne neke osobine i veštine (Post. 2:18; w23.12 18 ¶1-2).

Isus je želeo da ljudi izgovaraju ime njegovog Oca. Neke tadašnje verske vođe smatrale su da je Božje ime i suviše sveto da bi se izgovaralo. Ali Isus nikada nije dozvoljavao da ga takva nebiblijska gledišta spreče da slavi ime svog Oca. Razmotrimo šta se desilo nakon što je u gerasinskom kraju iz jednog čoveka isterao demona. Ljudi su se uplašili i molili su ga da ode odatle, tako da on nije ostao u njihovom kraju (Mar. 5:16, 17). Pa ipak, Isus je želeo da se i tamo obznani Jehovino ime. Zato je rekao onom čoveku da ne govori šta je on učinio za njega, već šta je Jehova učinio za njega (Mar. 5:19). Isus želi to isto i danas – da obznanjujemo ime njegovog Oca širom sveta (Mat. 24:14; 28:20). Kada to radimo, mi radujemo svog Kralja Isusa (w24.02 10 ¶10).

Mnogo nam znači što smo u ovim haotičnim poslednjim danima deo Jehovine organizacije. Usred razjedinjenog sveta, Jehova nam je dao jedno složno međunarodno bratstvo (Ps. 133:1). Pomaže nam da imamo stabilne porodice (Ef. 5:33–6:1). Daje nam i mudrost koja nam je preko potrebna da bismo sačuvali unutrašnji mir uprkos problemima. Pa ipak, neophodan je veliki trud da bismo i dalje verno služili Jehovi. Zbog čega je tako? Dešava se da neko kaže ili uradi nešto što nas povredi. Osim toga, ponekad nam je teško da izađemo na kraj sa svojim manama, naročito ako uvek iznova pravimo iste greške. Važno je da istrajemo u služenju Jehovi (1) kada nas brat ili sestra povredi, (2) kada nas bračni drug razočara i (3) kada sami sebe razočaramo (w24.03 14 ¶1-2).

S vremena na vreme, čućeš zanimljive priče braće i sestara koji su nešto preduzeli da bi više služili Jehovi. Možda su pohađali Školu za objavitelje Kraljevstva ili su otišli negde gde je potrebna pomoć u propovedanju. Ako i ti možeš da postaviš takav cilj, nemoj oklevati. Jehovine sluge su radosne kada mogu da pruže više u službi (Dela 16:9). Ali šta ako ne možeš? Nemoj se osećati manje vrednim u odnosu na one koji mogu. U hrišćanskoj trci važna je istrajnost (Mat. 10:22). Nemoj potceniti ono što možeš uraditi u skladu sa svojim mogućnostima. Ne zaboravi da je Jehova radostan kad vidi da činiš sve što možeš za njega (Ps. 26:1; w24.03 10 ¶11).

Naš nebeski Otac je obećao da će nam oprostiti grehe ako se kajemo (Ps. 86:5). Dakle, ako smo se iskreno pokajali za grehe koje smo počinili, možemo biti sigurni da nam je Jehova oprostio. Seti se da Jehova nije krut i zahtevan. On nikada ne traži od nas previše i ceni sve što radimo za njega. Važno je samo da to bude od srca. To potvrđuju i mnogi biblijski primeri. Jedan od njih je apostol Pavle. On je godinama davao sve od sebe, putovao je hiljadama kilometara i osnovao mnoge skupštine. Ali onda su mu se okolnosti promenile i više nije mogao toliko da propoveda. Da li je zbog toga izgubio Božju naklonost? Nikako. Nastavio je da radi sve što je mogao i Jehova ga je blagoslovio (Dela 28:30, 31). Slično je i sa nama. Možda nećemo uvek biti u mogućnosti da dajemo Jehovi isto. Ali njemu je najvažniji naš motiv (w24.03 27 ¶7, 9).

Isus je svojim učenicima pružio dobar primer u pogledu molitve. Tokom čitave svoje službe, on se često molio. Morao je da izdvaja vreme za molitvu zato što je često bio zauzet i okružen mnoštvom ljudi (Mar. 6:31, 45, 46). Ustajao je rano kako bi bio sam i imao vremena da se moli. Najmanje jednom se molio celu noć pre nego što je doneo važnu odluku (Luka 6:12, 13). A u noći pre svoje smrti, više puta se molio pre nego što je ispunio najteži deo svog zadatka ovde na zemlji (Mat. 26:39, 42, 44). Iz Isusovog primera učimo da treba da odvajamo vreme za molitvu, ma koliko da smo zauzeti. Po uzoru na njega, mogli bismo da planiramo vreme kada ćemo se moliti. Možda ćemo zbog toga morati da malo ranije ustajemo ili da malo kasnije idemo na spavanje. Time pokazujemo da smo zahvalni za taj poseban dar (w23.05 3 ¶4-5).

Razmislimo o izrazu „ispuniti“ iz današnjeg dnevnog citata. Na izvornom jeziku ovaj izraz prenosi sliku o tome da je Jehovina ljubav toliko jaka da je poput potoka koji teče i ispunjava srce pomazanika. Zaista upečatljiva slika koja ističe koliko Jehova voli pomazanike! Pomazanici su uvereni da ih Bog voli (Jud. 1). Apostol Jovan, koji je i sam bio pomazanik, napisao je: „Vidite kakvu nam je ljubav pokazao Otac! Nazvao nas je svojom decom“ (1. Jov. 3:1). Da li to znači da Jehova voli samo pomazanike? Ne. On je dokazao da voli sve nas. Koji je najveći dokaz Jehovine ljubavi? Otkupnina. To je najveći izraz ljubavi u čitavom svemiru! (Jov. 3:16; Rimlj. 5:8; w24.01 28 ¶9-10).

Iz gornjeg stiha se vidi šta je pomoglo Davidu da se izbori sa svojim strahovima. Iako mu je život bio u opasnosti, razmišljao je o onome što će Jehova uraditi za njega u budućnosti. Znao je da će ga Jehova spasti u pravo vreme. Uostalom, rekao mu je da će on biti sledeći izraelski kralj (1. Sam. 16:1, 13). David je na svako Jehovino obećanje gledao kao da se već ispunilo. Šta je Jehova obećao da će učiniti za tebe? Ne možemo očekivati da će nas zaštititi od svih problema. Ipak, kakva god kušnja da te zadesi, Jehova će je otkloniti u novom svetu (Is. 25:7-9). Nema sumnje da naš Stvoritelj ima moć da uskrsne mrtve, izleči sve naše bolesti i ukloni sve neprijatelje (1. Jov. 4:4; w24.01 6 ¶12-13).

Razmišljaj o svom predanju i krštenju. Te korake si preduzeo jer si želeo da staneš na Jehovinu stranu. Seti se šta te je uverilo da si pronašao istinu. Upoznao si Jehovu i počeo si da ga ceniš i voliš kao svog nebeskog Oca. Razvio si veru u njega, što te je podstaklo da se pokaješ za greške iz prošlosti. Srce te je navelo da više ne grešiš i da živiš u skladu s Božjom voljom. Osećao si se mnogo bolje kada si shvatio da ti je Bog oprostio grehe (Ps. 32:2). Počeo si da ideš na sastanke Jehovinih svedoka i da razgovaraš s drugima o onome što si naučio. Kao predani i kršteni Božji sluga, sada ideš putem života i daješ sve od sebe da ostaneš na njemu (Mat. 7:13, 14). Ostani čvrst u veri, postojan u svojoj odanosti Jehovi i uvek poslušan njegovim zapovestima (w23.07 17 ¶14; 19 ¶19).

Razmišljanje o zavetu koji si dao Jehovi daće ti snagu da se odupreš svakom iskušenju. Primera radi, da li bi počeo da flertuješ s nečijim bračnim drugom? Sigurno da ne bi! Ti si već čvrsto rešio da nećeš uraditi tako nešto. Na taj način ćeš poštedeti sebe borbe sa neprimerenim osećanjima nakon što ona uzmu maha. Nećeš ni kročiti „na stazu pokvarenih ljudi“ (Posl. 4:14, 15). Pomisao na Isusovu odlučnost da ugodi svom Ocu daće ti snagu da i ti brzo i odlučno odbiješ sve što se ne bi dopalo Bogu, kome si predao život (Mat. 4:10; Jov. 8:29). Problemi i iskušenja na koja nailaziš pružaju ti priliku da pokažeš da si rešen da i dalje slediš Isusa. Dok to činiš, možeš biti siguran da će ti Jehova pomagati (w24.03 9-10 ¶8-10).