Avgust

Zapazi dva važna detalja iz ovog psalma: (1) Pravednici imaju probleme. (2) Jehova nas izbavlja iz kušnji. Kako on to radi? Između ostalog, tako što nam pomaže da realno gledamo na život u ovom svetu. Iako nam Jehova obećava da ćemo biti radosni dok mu služimo, on nam ne garantuje da ćemo imati bezbrižan život (Is. 66:14). Podstiče nas da se koncentrišemo na budućnost kada ćemo zauvek uživati u životu koji nam je on namenio (2. Kor. 4:16-18). U međuvremenu, pomaže nam da mu verno služimo svakog dana (Tužb. 3:22-24). Šta možemo naučiti iz biblijskih i savremenih primera vernih Jehovinih slugu? Mogli bi nas zadesiti neočekivani problemi. Ali ukoliko se oslonimo na Jehovu, on će uvek biti tu za nas (Ps. 55:22; w23.04 14-15 ¶3-4).

Mnogo možemo naučiti od Josifa i Marije, koji su bili poslušni vlasti čak i kada je bilo teško (Luka 2:1-6). Marija je bila otprilike u devetom mesecu trudnoće kada su ona i Josif naišli na ispit poslušnosti. Rimski car Avgust je naredio da se popiše sve stanovništvo. Zbog toga su Josif i Marija morali da putuju u Vitlejem, što je bilo putovanje od skoro 150 kilometara kroz brdovito područje. To sigurno nije bilo nimalo jednostavno, posebno za Mariju. Njih dvoje su možda brinuli za njeno zdravlje, kao i za zdravlje nerođenog deteta. Šta da rade ako porođaj počne dok su još na putu? Ona je nosila budućeg Mesiju. Da li bi to bilo opravdanje da ne budu poslušni naredbi vlasti? Iako su imali mnogo razloga za brigu, Josif i Marija su poslušali carevu naredbu. Jehova ih je blagoslovio zbog toga. Marija je bezbedno stigla u Vitlejem, rodila je zdravu bebu i čak je doprinela tome da se ispuni jedno biblijsko proročanstvo (Mih. 5:2; w23.10 8 ¶9; 9 ¶11-12).

Šta ako ti i sama pomisao na komentar na sastanku stvara tremu? Možda će ti koristiti ako se dobro pripremiš (Posl. 21:5). Što se bolje upoznaš s materijalom, biće ti lakše da komentarišeš. Takođe, neka tvoji komentari budu sažeti (Posl. 15:23; 17:27). Imaćeš manju tremu ako pripremiš kratak komentar. Ako izneseš sažet komentar svojim rečima, videće se da si se dobro pripremio i da dobro razumeš materijal koji se razmatra. Šta ako si primenio neke od ovih predloga, a i dalje ti je teško da komentarišeš više od jednom ili dvaput? Budi siguran da Jehova ceni što činiš sve što možeš (Luka 21:1-4). On ne traži od nas da idemo preko svojih mogućnosti (Fil. 4:5). Utvrdi šta bi još mogao da uradiš, a zatim se potrudi da to i ostvariš i moli se za mir. Neki od nas bi u početku mogli da postave cilj da daju jedan kratak komentar (w23.04 21 ¶6-8).

Apostol Pavle nas upoređuje s vojnicima koji su spremni za borbu i na sebi imaju ratnu opremu. Tokom rata, od vojnika se u svakom trenutku očekuje da bude spreman za bitku. Slično je i s nama. Da bismo bili spremni za Jehovin dan, moramo nositi oklop vere i ljubavi, kao i kacigu spasenja. Oklop je vojniku štitio srce. Vera i ljubav štite naše simbolično srce. Ove osobine će nam pomoći da nastavimo da služimo Jehovi i sledimo Isusa. Zahvaljujući veri, sigurni smo da će nas Jehova nagraditi jer ga tražimo celim srcem (Jevr. 11:6). Ona će nas pokrenuti da ostanemo verni našem Vođi Isusu čak i u teškim okolnostima. Da bismo izgradili veru koja će nam pomoći da izdržimo životne teškoće, dobro je da učimo od braće i sestara koji su ostali verni Jehovi uprkos progonstvu ili oskudici. Možemo izbeći i zamku materijalizma ako se trudimo da postupamo poput onih koji su pojednostavili svoj život da bi više učinili u službi za Jehovu (w23.06 10 ¶8-9).

Samosavladavanje je osobina koja nam pomaže da kontrolišemo svoja osećanja i postupke. Potrebna nam je da bismo ostvarili ciljeve, naročito ako je pred nama neki težak zadatak ili nemamo dovoljno motivacije. Imaj na umu da je samosavladavanje plod duha i zato moli Jehovu da ti putem svetog duha pomogne da razviješ tu važnu osobinu (Luka 11:13; Gal. 5:22, 23). Ne čekaj savršene okolnosti. Teško da ćemo u ovom svetu imati idealne okolnosti. Ako čekamo na to, verovatno nikada nećemo ostvariti svoj cilj. Možda nam nedostaje motivacija zato nam se čini da smo postavili pretežak cilj. Ako je tako i kod tebe, da li bi mogao da ga podeliš na manje ciljeve? Recimo, ako želiš da izgradiš neku osobinu, zašto ne bi počeo od malih stvari? Ako imaš cilj da pročitaš celu Bibliju, za početak bi mogao da odrediš kraće vreme za čitanje (w23.05 29 ¶11-13).

Tokom poslednjih dana, Jehova nam preko svoje organizacije neprestano pruža duhovnu hranu kako bi nam pomogao da ostanemo na „Putu svetosti“ (Is. 35:8; 48:17; 60:17). Kad god neko počne da proučava Bibliju, može se reći da je kročio na „Put svetosti“. Neki idu tim putem veoma kratko, a zatim ga napuste. Drugi su rešeni da idu njime sve dok ne stignu na svoje odredište. Koje je to odredište? Za one koji se nadaju životu na nebu, „Put svetosti“ vodi do Božjeg raja koji je na nebu (Otkr. 2:7). Za one koji se nadaju životu na zemlji taj put vodi do savršenstva, koje će dobiti na kraju Hristove hiljadugodišnje vladavine. Ako se i ti nalaziš na tom putu, ne okreći se i ne silazi s njega sve dok ne stigneš na svoje odredište (w23.05 17 ¶15; 19 ¶16-18).

Želja da predaš život Jehovi dolazi sama po sebi kad shvatiš šta je sve učinio za tebe (Ps. 116:12-14). Biblija s pravom kaže da „svaki dobar dar i svaki savršen poklon“ dolazi od Jehove (Jak. 1:17). Njegov najveći dar je žrtva njegovog Sina Isusa. Pomisli samo! Otkupnina ti je omogućila da budeš Jehovin prijatelj. On ti je dao nadu da živiš večno (1. Jov. 4:9, 10). Predanje Jehovi je način da mu pokažeš zahvalnost za najveći izraz ljubavi, kao i za sve drugo što ti daje (Pon. zak. 16:17; 2. Kor. 5:15; w24.03 5 ¶8).

Kada vidimo koliko je svet oko nas iskvaren, osećamo se isto kao i pravedni Lot. U Bibliji se kaže da je on „patio zbog besramnih dela“ koja su činili bezakonici, jer je znao da naš nebeski Otac mrzi loše postupke (2. Petr. 2:7, 8). Lot je duboko poštovao i voleo Boga i zato mu je nemoralno ponašanje ljudi u njegovoj sredini bilo krajnje odbojno. I mi smo okruženi ljudima koji se uglavnom ne obaziru na Jehovina moralna merila. Uprkos tome, možemo ostati moralno čisti ako volimo Boga i duboko ga poštujemo. Jehova želi da nam pomogne i zato nam pruža dobre savete i podsticaj. Primer za to nalazimo u knjizi Poslovice. Svim hrišćanima, muškarcima i ženama, mladima i starima, mnogo će značiti osmatranje mudrih saveta iz te knjige. Kad imamo strahopoštovanje prema Jehovi, mi pazimo da se ne družimo sa onima koji čine loše stvari (w23.06 20 ¶1-2; 21 ¶5).

Možda se suočavaš s protivljenjem porodice ili si se odrekao nekih materijalnih udobnosti da bi ti Kraljevstvo bilo na prvom mestu u životu (Mat. 6:33). Ako je tako, možeš biti siguran da Jehova vidi sve što činiš za njega (Jevr. 6:10). Verovatno si se već uverio u to koliko su istinite Isusove reči: „Nema nikoga ko je ostavio kuću ili braću ili sestre ili majku ili oca ili decu ili njive radi mene i radi dobre vesti, a da neće sada, u ovom vremenu, dobiti stostruko: i kuće i braću i sestre i majke i decu i njive, s progonstvima, a u poretku koji dolazi večni život“ (Mar. 10:29, 30). Blagoslovi koje dobijaš neuporedivo su veći od svega čega si se odrekao (Ps. 37:4; w24.03 9 ¶5).

Kada je u Judeji zavladala velika glad, braća i sestre iz skupštine u Antiohiji su, „svako prema svojim mogućnostima, odlučili da pošalju pomoć braći koja žive u Judeji“ (Dela 11:27-30). Iako su oni koje je zadesila glad živeli daleko, hrišćani iz Antiohije su želeli da im pomognu (1. Jov. 3:17, 18). I mi danas imamo priliku da pokažemo saosećanje kada čujemo da su naši suvernici pogođeni nekom katastrofom. Brzo priskačemo u pomoć, možda tako što pitamo starešine da li možemo da pomognemo u nekom projektu, tako što dajemo priloge za međunarodne aktivnosti i molimo se za one koji su pogođeni katastrofom. Naša braća i sestre možda neće imati najosnovnije stvari. Dajmo sve od sebe da im saosećajno pomažemo. Tada će nas naš Kralj, Hrist Isus, kada dođe da izvrši presudu pozvati da nasledimo Kraljevstvo (Mat. 25:34-40; w23.07 4 ¶9-10; 6 ¶12).

Poput Jehove, i Isus je bio razuman. On je poslat na zemlju da propoveda „izgubljenim ovcama izraelskog naroda“. Ali bio je razuman dok je propovedao. U jednoj prilici, žena koja nije bila izraelskog porekla preklinjala ga je da joj izleči ćerku, koja se mnogo mučila jer je bila „opsednuta demonom“. Isus se nije oglušio o njene molbe već je pokazao saosećanje i izlečio je njenu ćerku (Mat. 15:21-28). Razmotrimo još jedan primer. U jednoj ranijoj prilici, Isus je rekao: „Ko god se odrekne mene [...] i ja ću se odreći njega“ (Mat. 10:33). Ali nije odbacio Petra iako ga se on triput odrekao (Luka 24:33, 34). Isus je znao da se Petar kaje zbog toga i da nije izgubio veru. Nakon što je uskrsnut, pojavio se Petru i tada ga je najverovatnije uverio da mu oprašta i da ga voli. Jehova Bog i Isus Hrist su razumni. A kako je s nama? Jehova očekuje da i mi budemo razumni (w23.07 21 ¶6-7).

Zašto možemo biti sigurni da će zemlja postati raj? Šta bismo mogli reći nekome da bismo ga uverili da će tako i biti? Kao prvo, sam Jehova je dao to obećanje. U knjizi Otkrivenje piše: „Onaj koji sedi na prestolu rekao je: ’Evo, sve činim novo!‘ “ Jehova ima mudrost, moć i želju da ispuni to obećanje. Kao drugo, ispunjenje tog obećanja je toliko sigurno da Jehova o njemu govori kao da se već desilo. On s pravom kaže: „Ove reči [su] verodostojne i istinite [...] Ispunile su se!“ Kao treće, ništa ga ne može sprečiti da završi ono što je započeo. Zato je i rekao: „Ja sam Alfa i Omega“ (Otkr. 21:6). Jehova će dokazati da je Satana lažov i da ga on ne može sprečiti da ispuni svoju nameru. Kad ti neko kaže: „Bilo bi lepo, ali to je nemoguće“, pročitaj mu i objasni Otkrivenje 21:5, 6. Pokaži mu da Jehova svojim „potpisom“ garantuje da će se njegovo obećanje o raju ispuniti (Is. 65:16; w23.11 7 ¶18-19).

Avraham je imao 75 godina i bio je bez dece kada mu je Jehova obećao ono što stoji u današnjem dnevnom citatu. Da li je Avraham doživeo ispunjenje tog obećanja? Ne u potpunosti. Nakon što je prešao reku Eufrat, prošlo je još 25 godina do rođenja njegovog sina Isaka. Zatim je prošlo još 60 godina dok mu se nisu rodili unuci Isav i Jakov (Jevr. 6:15). Avraham nije doživeo da vidi kako njegovi potomci postaju veliki narod i naseljavaju se u Obećanoj zemlji. Ali ostao je veran svom Stvoritelju i bio je blizak s njim (Jak. 2:23). Nakon što uskrsne, biće srećan kad sazna da su zbog njegove vere i strpljenja blagoslovljeni svi narodi na zemlji! (Post. 22:18). Šta učimo iz toga? Možda još ne vidimo ispunjenje svih Jehovinih obećanja. Međutim, ako smo strpljivi poput Avrahama, možemo biti sigurni da će nas Jehova nagraditi već sada, a još više u novom svetu koji je obećao (Mar. 10:29, 30; w23.08 24 ¶14).

Kralj Ozija je u mladosti bio ponizan. Naučio je „da se boji pravog Boga“. Živeo je 68 godina i Jehova ga je blagosiljao veći deo njegovog života (2. Let. 26:1-4). Ozija je porazio mnoge izraelske neprijatelje i ojačao je odbranu Jerusalima (2. Let. 26:6-15). Sigurno je bio veoma srećan zbog svega što je uspeo da postigne uz Božju pomoć (Prop. 3:12, 13). Kralj Ozija je navikao da naređuje drugima. Da li je zbog toga mislio da može da radi šta mu se prohte? Jednog dana je ušao u Jehovin hram i drznuo se da pali kâd na kadionom oltaru, što nije bilo dozvoljeno kraljevima (2. Let. 26:16-18). Kada je prvosveštenik Azarija pokušao da ga spreči, Ozija se razbesneo. Nažalost, odbacio je Jehovu i on ga je kaznio gubom (2. Let. 26:19-21). Njegov život je mogao da bude mnogo drugačiji da je ostao ponizan (w23.09 10 ¶9-10).

Čak i nakon što je pomazan svetim duhom, apostol Petar je morao da se bori sa svojim manama. Bog ga je 36. godine poslao kod Kornelija, koji nije bio Jevrejin. Tada je Kornelije pomazan svetim duhom, što je bio jasan dokaz da „Bog nije pristrastan“ i da ljudi iz drugih naroda mogu pripadati hrišćanskoj skupštini (Dela 10:34, 44, 45). Nakon toga, Petar je jeo s braćom iz drugih naroda, što ranije nikada ne bi učinio. Međutim, neki hrišćani jevrejskog porekla smatrali su da Jevreji i nejevreji ne treba da jedu zajedno. Kada su neki koji su imali takvo gledište došli u Antiohiju, Petar je prestao da jede s braćom iz drugih naroda, verovatno iz straha da će uvrediti svoje sunarodnike. To je bilo licemerno i apostol Pavle ga je pred svima prekorio zbog toga (Gal. 2:13, 14). Iako je napravio grešku, Petar se nije obeshrabrio i odustao od služenja Jehovi (w23.09 22 ¶8).

Kada se iskreno preispitaš, možda ćeš zapaziti da negde treba da se poboljšaš, ali nemoj se obeshrabriti zbog toga. „Gospod je dobar“ i on će ti pomoći (1. Petr. 2:3). Apostol Petar nas uverava: „Bog [će dovršiti] vaše obučavanje. On će vas učvrstiti.“ Petar je nekada mislio da nije dostojan da bude sledbenik Božjeg Sina (Luka 5:8). Ali uz Jehovinu i Isusovu ljubav i podršku, on je istrajao u hrišćanskoj službi. Zahvaljujući tome, Jehova mu je dozvolio da uđe „u večno Kraljevstvo našeg Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista“ (2. Petr. 1:11). To je izuzetna nagrada. Ako poput Petra istraješ i primenjuješ Jehovine pouke, i ti ćeš dobiti nagradu večnog života. Postići ćeš „svrhu svoje vere – svoje spasenje“ (1. Petr. 1:9; w23.09 31 ¶16-17).

Sveti šator je imao veliko ograđeno dvorište, u kom su sveštenici obavljali svoju službu. U tom dvorištu se nalazio veliki bakarni oltar za žrtve paljenice, kao i umivaonik od bakra, koji su sveštenici koristili da bi se očistili pre svete službe (Izl. 30:17-20; 40:6-8). Danas pomazanici na zemlji verno služe Jehovi u unutrašnjem dvorištu duhovnog hrama. Veliki umivaonik s vodom, koji se nekad nalazio kod svetog šatora, podseća i njih i ostale hrišćane da moraju ostati moralno i duhovno čisti. Gde onda „veliko mnoštvo“ služi Jehovi? Apostol Jovan ih je video kako stoje „pred prestolom“ i služe Bogu „dan i noć u njegovom hramu“. Veliko mnoštvo to čini na zemlji, u spoljašnjem dvorištu duhovnog hrama (Otkr. 7:9, 13-15). Veoma smo zahvalni Jehovi što nam je ukazao čast da mu služimo u njegovom velikom duhovnom hramu! (w23.10 28 ¶15-16).

Jehova nam daje snagu i preko starešina (Is. 32:1, 2). Kada ti je teško, ispričaj nekom od njih kako se osećaš. Nemoj se ustručavati da prihvatiš njihovu pomoć. Jehova ti preko njih može uliti snagu. Obećanja koja se nalaze u Bibliji daju nam nadu da ćemo živeti zauvek – bilo u raju na zemlji, bilo u nebeskom Kraljevstvu (Rimlj. 4:3, 18, 19). Nada nam daje snagu da izdržimo sve nevolje, da propovedamo dobru vest i da obavljamo razna zaduženja u skupštini (1. Sol. 1:3). Ista ta nada je jačala i apostola Pavla. Pritiskale su ga nevolje, bio je u neizvesnosti, progonjen i obaran. Ponekad mu je život visio o koncu (2. Kor. 4:8-10). Pavle je sve to izdržao zato što je bio usredsređen na svoju nadu (2. Kor. 4:16-18.). Pavle je razmišljao o svojoj nadi u večni život na nebu. Često je razmišljao o njoj i zahvaljujući tome je osećao da mu se snaga „obnavlja iz dana u dan“ (w23.10 15-16 ¶14-17).

Kad se moliš, razmisli o tome da li je sada vreme da Jehova usliši tvoju molitvu? Ponekad želimo da Jehova odmah odgovori na naše molitve. Međutim, on zna kada je pravo vreme da nam pomogne (1. Petr. 5:6, 7). Ako ne dobijemo ono za šta se molimo, možda mislimo da je njegov odgovor „ne“. Ali odgovor je možda „još nije vreme“. Na primer, mladi brat se molio da bude izlečen, ali to se nije dogodilo. Da ga je Jehova čudotvorno izlečio, Satana bi mogao da kaže da taj brat služi Jehovi samo zato što je izlečen (Jov 1:9-11; 2:4). Osim toga, Jehova je već odredio vreme kada će otkloniti sve bolesti (Is. 33:24; Otkr. 21:3, 4). Do tada se ne možemo nadati čudotvornim izlečenjima. Zato bi brat mogao da se moli Jehovi za snagu i unutrašnji mir kako bi uprkos svojoj bolesti nastavio da mu služi (w23.11 24 ¶13).

Samson je napravio ozbiljnu grešku, ali nije prestao da služi Jehovi. Tražio je priliku da ispuni zadatak koji mu je Jehova poverio i da se bori s Filistejima (Sud. 16:28-30). Preklinjao je Jehovu: „Daj mi da se osvetim Filistejima.“ Pravi Bog je uslišio Samsonovu molitvu i vratio mu nadljudsku snagu. Zahvaljujući tome, Samson je tada pobio više Filisteja nego ikada ranije. Premda je Samson morao da iskusi gorke posledice svoje greške, on nije prestao da služi Jehovi. Čak i ako zbog neke greške dobijemo ozbiljan savet ili izgubimo neko zaduženje, važno je da ne odustanemo. Ne zaboravi da Jehova nikad ne diže ruke od nas (Ps. 103:8, 9). Uprkos greškama koje činimo, on će nam kao i Samsonu dati snagu da mu služimo (w23.09 6 ¶15-16).

Pavle kaže da istrajnost vodi do „Božjeg priznanja“. To ne znači da je Jehovi drago što te snalaze nevolje i problemi, već da je srećan što si istrajan i verno mu služiš. Veoma je ohrabrujuće znati da svojom istrajnošću činimo Jehovu srećnim! (Ps. 5:12). Priseti se Avrahamove istrajnosti i da je Jehova bio zadovoljan njim. Jehova ga je nazvao prijateljem i smatrao ga je pravednim (Post. 15:6; Rimlj. 4:13, 22). Isto može biti i u našem slučaju. Bog nije zadovoljan nama zbog količine posla koji obavljamo u njegovoj službi ili zbog zaduženja koja imamo. On je zadovoljan nama zbog naše vere i istrajnosti. Svi mi možemo ostati verni Bogu, bez obzira na to koliko imamo godina, kakve su nam okolnosti ili šta sve možemo da uradimo. Da li upravo sada prolaziš kroz neku nevolju? Ne zaboravi da Jehovu činiš srećnim time što mu ostaješ veran. Mnogo nam znači kada znamo da je Bog zadovoljan nama. To nam može ojačati nadu (w23.12 11 ¶13-14).

Hrišćanin mora znati dobro da komunicira s drugima. To znači da treba da ih sluša i da se trudi da razume kako se osećaju (Posl. 20:5). Treba da nauči da prepozna šta stoji iza nečijeg tona glasa i izraza lica, i da zna da čita govor tela. To nije lako ako se ne provodi vreme s ljudima. Ako stalno koristiš elektronske uređaje za komunikaciju s drugima, na primer putem imejla i poruka, biće ti teže da razgovaraš s njima. Zato se trudi da pronađeš načine da razgovaraš s drugima licem u lice (2. Jov. 12). Zreo hrišćanin takođe mora brinuti o sebi i svojoj porodici (1. Tim. 5:8). Dobro je da stekneš veštinu koja će ti pomoći da nađeš posao (Dela 18:2, 3; 20:34; Ef. 4:28). Budi poznat po tome što vredno radiš i ne ostavljaš posao napola završen. Tako ćeš imati veće šanse da nađeš i zadržiš posao (w23.12 27 ¶12-13).

Izrazom „Jehovin dan“ u Bibliji se ukazuje na vreme kada Jehova uništava svoje neprijatelje i izbavlja svoj narod. Jehova je u prošlosti nekoliko puta izvršio takve presude (Is. 13:1, 6; Jezek. 13:5; Sof. 1:8). U naše vreme, „Jehovin dan“ će početi napadom na Vavilon Veliki, a završiće se Armagedonom. Da bismo preživeli taj „dan“, važno je da se već sada pripremamo za njega. Ne smemo to izgubiti iz vida, jer Isus je rekao da moramo biti spremni za „veliku nevolju“ bez obzira na to kada će ona doći (Mat. 24:21; Luka 12:40). U svojoj prvoj poslanici Solunjanima, apostol Pavle je koristio nekoliko poređenja kako bi pomogao prvim hrišćanima da budu spremni za Jehovin veliki dan suda. Pavle je znao da taj dan neće doći u to vreme (2. Sol. 2:1-3). Ipak, podstakao je svoju braću da se pripreme za njega kao da on dolazi sutra. Dobro je da i mi poslušamo taj savet (w23.06 8 ¶1-2).

Krajem 1970-ih, u Tokiju je počeo da niče ogroman soliter od 60 spratova. Ljudi su se pitali da li će moći da izdrži česte zemljotrese u tom gradu. Šta su graditelji preduzeli da bi taj soliter bio stabilan? Projektovali su ga tako da bude dovoljno čvrst, ali i fleksibilan, kako bi mogao da izdrži podrhtavanje tla tokom potresa. Hrišćani su poput tog solitera. U kom smislu? Hrišćanin mora zadržati ravnotežu između postojanosti i fleksibilnosti. On mora biti čvrst i nepokolebljiv kada je u pitanju poštovanje Jehovinih zakona i merila. Poslušan je Bogu i ne krši biblijska načela. Ujedno treba da bude razuman, to jest prilagodljiv kada okolnosti to dopuštaju ili čak nalažu (Jak. 3:17). Čovek koji ima takvo uravnoteženo gledište neće biti isuviše krut niti previše popustljiv (w23.07 14 ¶1-2).

Isus je morao da se odupre Satani Đavolu, koji je pokušavao da ga navede da bude neveran Bogu (Mat. 4:1-11). Satana je po svaku cenu želeo da navede Isusa da zgreši kako ne bi mogao da plati otkupninu. Kada je započeo sa svojom službom, Isusa su čekali dodatni ispiti vere. Njegovi neprijatelji su ga progonili i pokušavali su da ga ubiju (Luka 4:28, 29; 13:31). Osim toga, njegovi sledbenici su imali mane, zbog čega mu je bilo potrebno mnogo strpljenja (Mar. 9:33, 34). Kada je bio nepravedno optužen i dok mu se sudilo, mučili su ga i ismevali. Zatim je na surov način bio pogubljen kao zločinac (Jevr. 12:1-3). Te završne trenutke svog života na zemlji morao je da podnese sam, bez Jehovine zaštite (Mat. 27:46). Očigledno je da je Isus mnogo propatio kako bi platio otkupninu. Kada razmišljamo o svim žrtvama koje je bio spreman da učini zbog nas, osećamo snažnu ljubav prema njemu (w24.01 10-11 ¶7-9).

Strpljenje doprinosi tome da budemo u dobrim odnosima s drugima. Ono nam pomaže da ih pažljivo slušamo kad nešto pričaju (Jak. 1:19). Nadalje, strpljenje čuva mir. Sprečava nas da impulsivno reagujemo i budemo grubi prema drugima kad smo pod stresom. Ako smo strpljivi, nećemo se brzo naljutiti kad nas neko povredi. Nećemo vraćati drugima milo za drago nego ćemo postupati u skladu sa savetom: „Podnosite jedni druge i od srca opraštajte jedni drugima“ (Kol. 3:12, 13). Strpljenje nam pomaže i da donosimo bolje odluke. Kada smo strpljivi, ne postupamo brzopleto i nepromišljeno već izdvajamo vreme da ispitamo i procenimo mogućnosti koje su nam na raspolaganju. Na primer, kad tražimo posao, mogli bismo upasti u zamku da prihvatimo prvi koji nam se ponudi. Međutim, ako smo strpljivi, uzećemo dovoljno vremena da razmislimo o uticaju tog posla na naš porodični život i služenje Jehovi. Tako će nam strpljenje pomoći da izbegnemo lošu odluku (w23.08 22 ¶8-9).

Ako si obeshrabren što su loše želje još uvek tu, razmišljanje o obećanju koje si dao Jehovi kada si mu predao život uliće ti snagu u borbi protiv iskušenja. U kom smislu? Kada si predao život Jehovi, odrekao si se sebe. To znači da si odbacio sve želje i ciljeve koji su u suprotnosti s Jehovinom voljom (Mat. 16:24). Prema tome, kada ti vera bude na ispitu, nećeš biti u nedoumici šta da uradiš. Već si odlučio da za tebe ne postoji nijedna druga opcija osim da budeš veran Jehovi. Čvrsto si rešio da radiš ono što njega raduje. U tom pogledu ćeš biti poput Jova. Čak i u neopisivo teškim okolnostima, on je odlučno rekao: „Neću se odreći svoje odanosti Bogu!“ (Jov 27:5; w24.03 9 ¶6-7).

Sve ovo što su naša braća i sestre doživeli dokazuje da je Jehova, „Bog ljubavi“, uz nas (2. Kor. 13:11). Svako od nas mu je važan. Mi smo uvereni da nas „štiti njegova verna ljubav“ (Ps. 32:10). Ako razmišljamo o tome kako pokazuje svoju ljubav prema nama, jasno ćemo videti koliko mu je stalo do nas i to će nas još više približiti njemu. Slobodno mu se možemo obratiti u molitvi i reći koliko nam je potrebno da osetimo njegovu ljubav. Sve svoje brige možemo podeliti s njim, potpuno sigurni da nas on razume i da žarko želi da nam pomogne (Ps. 145:19). Kao što nas toplina vatre privlači u hladnoj noći, tako nas privlači i ljubav koju nam Jehova pokazuje. Zaista smo srećni što u svom životu možemo osetiti koliko nas on voli! Zato mu uzvratimo ljubav rečima: „Volim Jehovu“ (Ps. 116:1; w24.01 31 ¶19-20).

Isus nije samo rekao ljudima da je Božje ime Jehova. On je propovedao Judejcima, koji su već znali Božje ime. Šta je onda uradio? Obznanio je ljudima svog Oca, to jest pomogao im je da bolje razumeju kakav je (Jov. 1:17, 18). Na primer, iz hebrejskog dela Svetog pisma saznajemo da je Jehova milosrdan i samilostan (Izl. 34:5-7). Isus je to još više pojasnio u priči o izgubljenom sinu i njegovom ocu. Dok čitamo o tome kako je otac ugledao sina dok je još bio daleko, kako mu je potrčao u susret, zagrlio ga i od srca mu oprostio, vidimo posebno upečatljivu sliku Jehovinog milosrđa i samilosti (Luka 15:11-32). Isus je tako pomogao ljudima da još bolje upoznaju njegovog Oca (w24.02 10 ¶8-9).

Jehova krepi i teši one koji su u nekoj nevolji. Kako i mi možemo biti saosećajni i tešiti druge po uzoru na Jehovu? Jedan način je da razvijamo osobine koje će nam pomoći da budemo takvi. Koje su neke od njih? Šta će nam pomoći da iz dana u dan volimo i tešimo svoju braću? (1. Sol. 4:18). Moramo razvijati osobine poput samilosti, bratske ljubavi i dobrote (Kol. 3:12; 1. Petr. 3:8). Kako će nam te osobine pomoći? Kada one postanu deo naše ličnosti, imaćemo snažnu želju da tešimo one koji pate. Kao što je Isus rekao, „usta govore ono čega je srce puno. Dobar čovek iz riznice svog srca iznosi dobro“ (Mat. 12:34, 35). Pružanje utehe našoj braći i sestrama zaista je veoma važan način da im pokažemo da ih volimo (w23.11 10 ¶10-11).

Potrebna nam je pomoć da bismo razumeli ono što je prorečeno u Bibliji. Razmisli o sledećem primeru. Zamisli da se nalaziš u potpuno nepoznatom području. Ali nisi sam – s tobom je prijatelj koji dobro poznaje taj kraj. On ti govori gde se nalazite i kuda vodi svaka staza. Sigurno bi ti bilo drago što je pristao da pođe s tobom. Slično tome, Jehova zna gde se nalazimo u struji vremena i šta je pred nama. Prema tome, da bismo razumeli biblijska proročanstva, moramo ponizno moliti Jehovu za pomoć (Dan. 2:28; 2. Petr. 1:19, 20). Poput svakog dobrog roditelja, Jehova želi da njegova deca imaju srećnu budućnost (Jer. 29:11.) Ali za razliku od ljudi, on može nepogrešivo da prorekne budućnost. Nadahnuo je pisce Biblije da zapišu proročanstva da bismo znali koji nas važni događaji očekuju (Is. 46:10; w23.08 8 ¶3-4).