Mart

O nevo sveto pana na alo. Ama, razmislin ando buća kola tane trenutno akate sar soj tane o ćerenja, o kašta, o životinje, hem o manuša. Niko amendar našti te phenel so akala buća na postojinena. Iako hine vreme ked on na postojinđe, on tane akana akate samo sose o Jehova ćerđa len (Post. 1:1, 26, 27). Amaro Devel phenđa so ki phuv ka ovel raj hem ov ka ispunini odova obećanje. Ko nevo sveto, o manuša ka živinen večno hem ka ovel len savršeno sastipe. Amen šaj te ova sigurna so o nevo sveto ka avel ko vreme ked o Jehova odredinđa (Is. 65:17; Otkr. 21:3, 4). Đi na avela o nevo sveto, koristin svako prilika te zorjaćere ti vera. Uvek ov zahvalno asi otkupnina. Razmislin andi Jehovasi moć. Ov zaokupimo e duhovno bućencar. Ked ka ćere sa akala buća hem tu ka ove maškar „okola kola sebepi pi vera hem po strpljenje dobinena okova soj tano obećimo“ (Jevr. 6:11, 12; w23.04 31 ¶18-19).

O Isus vazdinđa pe jaćha premalo nebo hem anglo sarinende molinđa pe. Ov manglja sa i slava te del e Jehovase sebepi odova so ka ćerel. Ko sa o glaso phenđa: „Lazare, ikljov!“ (Jov. 11:43). Hem o Lazar ikljilo ando grobo. O Isus ćerđa odova so o manuša mislinđe so niked našti te ovel. Akava izveštaj zorjaćeri amari vera ko uskrsenje. Sar? Setin tut so o Isus phenđa e Martaće: „To phral ka uštel“ (Jov. 11:23). Sar po Dad, ov isi le hem želja hem moć te ispunini odova obećanje. Odova so o Isus runđa mothovi so isi le bari želja te vazdel okolen so mule hem te cidel i dukh okolendar so tugujinena. Ked uskrsninđa e Lazare, ov mothovđa so isi le moć te ćerel odova. Isto ađahar, razmislin ando lafija kola o Isus phenđa e Martaće ko avdisutno stih. Isi amen šukar razlog te verujina so o Jehova ka ispunini po obećanje hem so ka vazdel e mulen (w23.04 11-12 ¶15-16).

Ked hari pošukar haljovaja e Jehovasi volja, šaj ka valjani te menina odova aso so molinaja amen. Amen na valjani te bistra so o Jehova isi le tačno odredimo vreme ked ka ispunini pi namera. Olesi namera tani te cidel sa amare problemija, sar soj tane o prirodna katastrofe, o nabormipa hem o meribe. O Jehova ka ispunini pi namera prekalo po Kraljevstvo (Dan. 2:44; Otkr. 21:3, 4). Ama, đi odova vreme na avela, ov dozvolini e Bengese te vladini (Jov. 12:31; Otkr. 12:9). Ako bi o Jehova rešini sa e manušenge problemija akana, odova bi značini so o Beng šukar vladini. Ama, đi ađićeraja o Jehova te ispunini pe obećanja, amen na hijam kokri. Ov tano othe te pomožini amen (w23.05 8 ¶4; 9-10 ¶7-8).

Sar šaj te pomožina e manušenđe te ovel len korist andi Spomen-svečanost? Najangleder, ađahar so ka vićina len. Uzo odova, šaj ko jekh lil te pisina e manušen kolen penđaraja te šaj te vićina len. Odova šaj te ovel amari familija, amare amala ki škola, ki buti ja avera. Ako nane amen dovoljno štampime pozivnice, šaj te bićhala lenđe i pozivnica ko elektronsko oblik. Šaj te ova iznenadime kobor manuša ka aven (Prop. 11:6). O manuša kolen vićinaja te aven ki Spomen-svečanost šaj te ovel len disave pućiba, posebno okola kola niked na hine ko amare sastankija. Odolese tano šukar te razmislina ando odola pućiba hem te pripremina amen te odgovorina lenđe. Pali Spomen-svečanost o manuša šaj te ovel len pana disave pućiba. Amen mangaja te da sa amendar angleder, đi trajini i Spomen-svečanost hem palo odova te pomožina e manušenđe kola isi len „ispravno stav“ te haljon sar šaj te koristini lenđe odija svečanost (Dela 13:48; w24.01 12 ¶13, 15; 13 ¶16).

I Biblija vaćeri ando ofto manuša kola mulje hem uskrsninđe. Sose na bi proučineja svako odova izveštaj? Đi ćereja odova, dikh so šaj te sikljove odolestar. Razmislin sar svako odova izveštaj mothovi so o Jehova isi le želja hem moć te vazdel okolen so mulje. Uzo odova, razmislin ando najvažno uskrsenje – o uskrsenje ando Isus Hrist. Ked o Isus uskrsninđa, but manuša dikhlje le. Ked razmislinaja odolestar, odova šaj but te zorjaćeri amari vera (1. Kor. 15:3-6, 20-22). But hijam zahvalna e Jehovase so obećinđa so amare mule palem ka ušten. Sigurna hijam so ov ka ispunini odova obećanje sose ov isi le hem želja hem moć te ćerel odova so phenđa. Hajde sare te ova odlučna te zorjaćera amari vera ko uskrsenje. Ked ka ćera odova, ka ova pana popaše e Jehovaja kova sarinenđe dela po lafi: „Tumare manglje palem ka ušten“ (Jov. 11:23; w23.04 8 ¶2; 12 ¶17; 13 ¶20).

I skromnost hem i poniznost tane but slična osobine. Ako hijam skromna, na ka ovel amen but baro mišljenje amendar hem ka haljova so isi buća kola našti te ćera. Ako hijam ponizna, amen ka poštujina averen hem upro lende ka dikha sar pobare amendar (Fil. 2:3). Odolese šaj te phena so o manuš kova tano skromno, ov tano hem ponizno. O Gedeon hine jekh skromno hem ponizno manuš. Ked e Jehovaso anđeo phenđa lese so ov ka spasini e Izraelcen kotar moćna Madijancija, odova ponizno manuš phenđa: „Mi porodica tani najtikni ko Manasijaso pleme, a me na hijum odobor važno ko me dadeso ćher“ (Sud. 6:15). Ov mislinđa so nane sposobno te ćerel odova. Ama, o Jehova đanđa so ov šaj te ćerel odova. Odolese so o Jehova pomožinđa lese, o Gedeon but šukar ćerđa po zadatko. O starešine dena sa pestar te mothoven skromnost hem poniznost ko sa o buća (Dela 20:18, 19). On na hvalinena pe odoleja so šaj te ćeren ili so već ćerđe angleder. Ki aver strana, na mislinena soj tane nisose odolese so isi len disave mane ja so ćerđe disave greške (w23.06 3 ¶4-5).

O završno događaj ando akava proročanstvo, so e Satanaso šero ka ovel zdrobimo, ka ispunini pe pali Hristesi hiljadaberšengi vladavina (Otkr. 20:7-10). I Biblija vaćeri ando but buća kola ka oven đi sa pobuter barjola o neprijateljstvo ando Satanaso sveto premali Jehovasi organizacija. Najangleder, o vladarija ka objavinen „mir hem sigurnost“ (1. Sol. 5:2, 3). I bari nevolja „iznenada“ ka počmini ked o narodija ka napadinen i hovavni religija (Otkr. 17:16). Palo odova, o Isus ka sudini e manušenđe ađahar so ka odvojini e bakren ando jarcija (Mat. 25:31-33, 46). Ama, o Satana na ka bešel phanle vastencar. Odolese so odobor mrzini e Devlese narodo, ov ka ćhivel i koalicija ando narodija, koja i Biblija vićini Gog andi phuv Magog, te napadini e Devlese verna slugen (Jezek. 38:2, 10, 11). Ko disavo trenutko đi ka trajini i bari nevolja, o pomazime hrišćanija ka oven ćedime ko nebo. Zajedno e Isuseja hem e nebesko vojskaja ka počminen o maribe ando Armagedon. Tegani, ka ovel kraj andi bari nevolja (Mat. 24:31; Otkr. 16:14, 16). Palo odova, ka počmini e Hristesi hiljadaberšengi vladavina (Otkr. 20:6; w23.10 20-21 ¶9-10).

Avdije, but ando Jehovase svedokija živinena ko phuvja kuri tane amare aktivnostija zabranime. On mothovena soj tane podložna e vlastenđe, ama sar o Avdija, na ćhinavena te služinen e Jehovase (Mat. 22:21). Odola phralja mothovena strahopoštovanje premalo Jehova, ađahar so šunena e Devle, a na e manušen (Dela 5:29). Odolese hem ponodri propovedinena i šukar vest hem garavindoj ćedena pe (Mat. 10:16, 28). Isto ađahar, on trudinena pe o phralja hem o phenja te ovel len dovoljno duhovno hrana. Razmislin ando Anri kova živini ki jekh afričko phuv ki koja jekh vreme amare aktivnostija hine zabranime. Đi trajinđa i zabrana, o Anri manglja te pomožini te igari pe i duhovno hrana e phralenđe hem e phenjenđe. Ov pisini: „Me hijum but lađutno. O Jehova pomožinđa man te ovav hrabro.“ Da li hem tu šaj te ove hrabro sar o Anri? Naravno so šaj. Ama, samo ako isi tut strahopoštovanje premalo Jehova (w23.06 16 ¶9, 11).

Ked o Adam hem i Eva pobuninđe pe, odova šaj hine te izgledini so o Satana ćhinavđa e Devle te pherel i phuv e savršeno hem e poslušno manušencar. Ov šaj mislinđa so o Devel našti te ićeri pe ko po lafi. Šaj mislinđa so o Devel isi le samo nekobor opcije. A jekh olendar tani te mudari e Adame hem e Eva hem te ćerel jekh aver savršeno par te šaj te ispunini pi namera e manušencar. Ama, ako bi o Devel odova ćerela, tegani o Beng bi optužini le so hovavi. Sose? Odolese so premalo Postanak 1:28, o Jehova phenđa e Adamese hem e Evaće so olenge potomkija ka pheren i phuv. Ja šaj mislinđa so o Jehova ka dozvolini e Adamese hem e Evaće te ovel len ćhave, ama so on niked na ka oven savršena (Prop. 7:20; Rimlj. 3:23). Tegani o Beng bi phenela e Jehovase so na uspinđa te ispunini pi namera, i phuv te ovel pherdi savršeno manušencar (w23.11 6 ¶15-16).

O Jehova dela amen jasna smernice prekalo po Lafi hem pi organizacija. Nane amen nisavo razlog te dodajina diso ko odola smernice (Posl. 3:5-7). Odolese, na valjani te đa prekalo odova so pisini ki Biblija ili te ćera pravilija e phralenđe ando buća kola na pominena pe ki Biblija. O Satana koristini „o hovavne lafija“ hem o manušikane tradicije te prevarini e manušen hem te ćerel podele maškaro lende (Kol. 2:8). Ko prvo veko, odova hine i filozofija, o sikljoviba kola na hine premalo e Devleso zakon hem o sikljovibe so o hrišćanija mora te ićeren pe ko Mojsijeso zakon. Sebepi akala buća, o manuša našti hine te sikljon o ćaćipe ando Jehova. Avdije, o Satana prekalo medije hem društvena mreže širini i teorija andi zavera hem o hovavne vestija kola podržinena o politička vođe (w23.07 16 ¶11-12).

O Jehova hine le najšukar opcija sar te ispunini pi namera, iako o Satana, o Adam hem i Eva pobuninđe pe. O Jehova dozvolinđa e Adamese hem e Evaće te ovel len ćhave hem ađahar dokažinđa soj tano pouzdano hem so na hovavi. Isto ađahar, mothovđa so ako phenđa so diso ka ćerel, tegani ništa na ka ćhinavi le ando odova. O Jehova ićerđa pe ko po lafi so ka ispunini pi namera ađahar so ćerđa diso so ka spasini e Adamese hem e Evake potomkonen. O Jehova obezbedinđa i otkupnina (Post. 3:15; 22:18). O Satana sigurno iznenadinđa pe so o Jehova ćerđa. Sose? Odolese so i otkupnina temeljinđa pe ko nesebično mangipe (Mat. 20:28; Jov. 3:16). O Satana nane le odija osobina, sose tano sebično. So ka ovel ki budućnost sebepi i otkupnina? Ked ka završini pe i Hiljadaberšengi vladavina, o savršena hem o poslušna e Adamese hem e Evake potomkija ka nasledinen i phuv, baš sar so o Jehova phenđa ki početka (w23.11 6 ¶17).

Amen poštujinaja e Jehovaso zakon so o životi hem o rat tane sveta. Sose? Odolese so o Jehova phenđa so o rat predstavini o životi, a odova tano jekh but šukar poklon kova dinđa amen (Lev. 17:14). Ked o Jehova prvo puti phenđa e manušenđe so šaj te han o mas ando životinje, ov phenđa lenđe so na valjani te han o rat (Post. 9:4). Ov ponovinđa odija zapovest hem ko Mojsijeso zakon (Lev. 17:10). Uzo odova, o vodeće telo ko prvo veko phenđa e hrišćanenđe so valjani te ciden pe „ando rat“ (Dela 15:28, 29). Avdije, ićeraja amen ki akija zapovest ked valjani te odlučina savo lečenje ka prihvatina. Isto ađahar, ićeraja amen ko Jehovase moralna merilija. O apostol Pavle phenđa: „Ciden sa o želje ando tumaro telo.“ Odova značini so valjani te cida amendar sa o pogrešna želje. Amen na ka dikha hem na ka ćera odova so šaj te ćhivel amen te ćera nemoral (Kol. 3:5; Jov 31:1; w23.07 15 ¶5-6).

Da li o Samson odobor manglja e Dalila so odova mangipe korjaćerđa le hem na dikhlja so oj mangela te ćerel? Amen odova na đanaja. Ama, odova so đanaja tano so i Dalila but putija pućlja e Samsone kotar lese odija snaga sa đi na phenđa laće. Nažalost, o Samson dozvolinđa te avel ki situacija sebepi koja našalđa pi snaga hem jekh vreme po amalipe e Jehovaja (Sud. 16:16-20). O Samson hine le bare posledice sose šunđa e Dalila, a na e Jehova. O Filistejcija astarđe le hem korjaćerđe le. Isto ađahar, ćhivđe le ko phanlipe ki Gaza hem ulo olengo robo. Palo odova, anđe e Samsone ki jekh zabava kuri dinđe bare žrtve pe devlese, e Dagonese, sose verujinđe so ov pomožinđa len te astaren e Samsone. Jedino razlog sose vićinđe le te avel ki odija zabava hine te maren lese muj (Sud. 16:21-25; w23.09 5-6 ¶13-14).

Amare amala ki škola ili kolege ki buti, šaj te pućen amen sose ićeraja amen ko disave biblijake merilija. Amen ka da sa amendar te objasnina lenđe odova ko najšukar način, ama ko isto vreme ka poštujina olengo mišljenje (1. Petr. 3:15). Umesto ko olengo pućibe te dikha sar kritika ja napad, amen valjani te razmislina sar odova pućibe šaj te pomožini amen te haljova soj tano olenđe važno. Bizo obzir sose pućena amen diso, amen valjani te odgovorina lenđe ko jekh ljubazno način. Amaro odgovor šaj ka podstaknini len te razmislinen hari pobuter ando po mišljenje. Na primer, jekh kolega ki buti šaj te pućel tut sose na slavinaja o rođendanija. Tegani, razmislin ando akava: Da li mislini so amenđe nane dozvolimo te uživina? Ili šaj mislini so amen odoleja, so na slavinaja o rođendanija, ka rumina i šukar atmosfera ki buti? Odova šaj te phravel amenđe o udar te phena lese so i Biblija vaćeri ando rođendanija (w23.09 17 ¶10-11).

Kobor bari čast isi amen te koristina o vreme so aćhilo te propovedina sa e manušenđe ki celo phuv. O apostol Petar podstakninđa amen te ovel amen „ki godi“ e Jehovaso dive (2. Petr. 3:11, 12). Sar šaj te ćera odova? Ađahar so svako dive, ako šaj, ka razmislina savo ka ovel amaro životi ko nevo sveto. Zamislin sar ko nevo sveto dišineja ćaće čisto vazduho, sar haja but ukusno hem zdravo hrana, sar ađićereja te familija hem te amalen kola uskrsninđe hem sar okolen kola živinđe but berša angleder sikaveja sar ispuninđe pe e biblijake proročanstvija. Odova šaj te pomožini tut istrajno te ađićere hem te ove uverimo so o kraj sigurno ka avel. Ako „akava angleder već [đanaja]“, amen „na ka ova prevarime“ e manušenge hovajbaja (w23.09 27 ¶5-6).

O terne tane okružime okolencar kola tane „neposlušna e roditeljenđe“ (2. Tim. 3:1, 2). Sose but terne nane poslušna pe roditeljenđe? Disave mislinena so olenge roditeljija tane licemerna sose olendar očekujinena te ćeren diso so on kokri na ćerena. Avera mislinena so olenge roditeljenge savetija tane staromodna, nepraktična hem previše stroga. Ako hem tu hijan terni osoba, da li hem tu disavo puti osetineja tut ađahar? But đene mislinena soj tano pharo te primeninen e Jehovasi zapovest koja tani ko avdisutno stih. So šaj te pomožini tut te ove poslušno te roditeljenđe? Najšukar primer asi poslušnost tano o Isus (1. Petr. 2:21-24). Ov hine savršeno manuš, a olese roditeljija hine nesavršena. Ama, o Isus poštujinđa pe roditeljen čak hem ked grešinđe hem ked podijekh puti pogrešno haljilje le (Izl. 20:12; w23.10 7 ¶4-5).

O apostol Pavle objasninđa lenđe so o životinjska žrtve našti potpuno te ciden o greh. Odolese odova Zakon više na važinđa. Sebepi odova, o Pavle sikavđa len o hor sikljoviba. Setinćerđa len ki „pošukar nada“ koja temeljini pe ki Isusesi žrtva koja ćaće šaj hine te pomožini len te oven paše e Devleja (Jevr. 7:19). O Pavle objasninđa e Jevrejenđe so o način sar akana služinena e Devlese tano but pošukar nego okova sar angleder služinđe lese. Okova sar angleder služinđe e Devlese hine samo „senka ando odova so avela, ama odova soj tano ćaće tano o Hrist“ (Kol. 2:17). Na primer, i senka koja dićhola ando disavo predmet tano samo o oblik ando predmet kova ćaće postojini. Isto ađahar, o način ko kova o Jevreja služinđe e Devlese angleder hine samo senka, sose o pošukar način tek valjanđa te avel. Amen valjani te haljova sa so o Jehova ćerđa te šaj amare grehija te oven oprostime hem te služina lese ko ispravno način (w23.10 25 ¶4-5).

Ko 11. poglavlje ki knjiga Danilo vaćeri pe ando duj kraljija ja politička sile kola takmičinena pe jekh protiv aver. Ked uporedinaja akava proročanstvo averencar kotar Biblija, amen haljovaja so avdije o „kralj ando sever“ tane i Rusija hem olake saveznikija, a o „kralj ando jug“ tano i angloameričko svetsko sila. E Devleso narodo upro kova vladini o „kralj ando sever“ doživini direktno progonstvo olestar. Disave Svedokija tane marde hem ćhivde ko phanlipe. Ama, umesto te daravi len, o progonstvo kotar „kralj ando sever“ zorjaćeri olengi vera ko Jehova hem ko oleso Lafi. Sose? Odolese so amare phralja đanena so odova ispunini o proročanstvo andi knjiga Danilo (Dan. 11:41). Odova so đanaja akava zorjaćeri hem amari nada hem odlučnost te aćhova verna e Jehovase (w23.08 11 ¶15-16).

Odolese so mangela amen, o Jehova haljola sar osetinaja amen hem spremno tano te zaštitini amen. Ov tano tužno ked amen hijam tužna. Sebepi odova, amen šaj te phena lese: „Arakh man sar i zenica andi ti jakh“ (Ps. 17:8). I jakh tani jekh but važno hem osetljivo deo ando amaro telo. Odolese, ked o Jehova phenela so hijam sar i zenica andi olesi jakh, ov samći phenela: „Ko povredini me slugen, povredini nekas koj tano manđe but dragoceno.“ O Jehova mangela te ova uverime so ov mangela amen lično. Ama, ov đanela so sebepi odova so angleder nakhljam šaj pućaja amen da li ov ćaće šaj te mangel amen. Ja šaj doživinaja disavi kušnja sebepi koja tano amenđe pharo te ovel amen poverenje ko Jehovaso mangipe. So šaj te pomožini amen te ova sigurna so o Jehova mangela amen? Odova sar o Jehova mothovi po mangipe premalo Isus, o pomazanikija hem premalo sa pe sluge (w24.01 27 ¶6-7).

O Jezdra dikhlja sar o Jehova pomožini pe narodose. Beršencar angleder, ko 484. berš angl. n. e, o Jezdra najverovatno živinđa ko Vavilon ked o kralj Asvir naredinđa sa o Jevreja kola živinđe ko persijsko carstvo te oven mudarde (Jest. 3:7, 13-15). O Jezdra hem o Jevreja hine ki bari opasnost. Ked šunđe odova, odobor uznemirinđe pe so postinđe, runđe hem molinđe pe e Jehovase asi pomoć (Jest. 4:3). Šaj samo te zamislina sar osetinđe pe ked šunđe so okola kola planirinđe te mudaren len, ko krajo on hine mudarde (Jest. 9:1, 2). Sa odova so o Jezdra nakhlja, pripreminđa le aso avera kušnje kola hine le ki budućnost hem zorjaćerđa oleso poverenje so o Jehova šaj te zaštitini pe narodo (w23.11 17 ¶12-13).

O apostol Pavle vaćerđa kotar „delija ando Zakon“, avere lafencar, ando Mojsijeso zakon kova hine dindo e Izraelcenđe ki gora Sinaj (Rimlj. 3:21, 28). Izgleda so ko Pavleso vreme disave Jevreja verujinđe so pana valjani te ićeren pe ko Mojsijeso zakon. Odolese, o Pavle koristinđa e Avrahameso primer te mothovi so o manuš na valjani te ićeri pe ko odova Zakon te šaj te ovel pravedno. Umesto odova, o Pavle vaćerđa so valjani te ovel amen vera. Akava tano ohrabrujuće sose sikavi amen so ako isi amen vera ko Jehova hem ko Isus, o Devel šaj te ovel zadovoljno amencar. Ki aver strana, o „delija“ kola pominena pe ki Jakovljeva 2. poglavlje nane isto so hem o „delija ando Zakon“ kola o Pavle pominđa. Ked o Jakov vaćerđa ando delija, ov mislinđa ko delija ili aktivnostija kola o hrišćanija ćerena ko po svakodnevno životi (Jak. 2:24). Asavke delija mothovena da li jekh hrišćanin isi le bari vera ili na (w23.12 3 ¶8; 4-5 ¶10-11).

Ako hijan phen koja razmislini odolestar te khuvel ko brak, valjani šukar te razmisline kas ka le. Ma bistri so odole kas ka birine te ovel to rom, ka valjani te poštujine sar te poglavare (Rimlj. 7:2; Ef. 5:33). Odolese, puć tut: „Da li odova phral tano zrelo hrišćanin? Da li ćhivela e Jehova ko prvo than? Da li anela mudra odluke? Da li priznajini pe greške? Da li poštujini e đuvljen? Da li tano sposobno te brinini pe mandar ko duhovno, materijalno hem emocionalno pogled? Naravno ako mangeja te arakhe tuće šukar rom, valjani te pripremine tut te ove šukar romni. I šukar romni tani „pomoćnica“ pe romese ja dopunini le (Post. 2:18). Odolese so mangela e Jehova, i romni dela sa pestar avera te dikhen olake romese šuže osobine (Posl. 31:11, 12; 1. Tim. 3:11). Tu šaj akana te pripremine tut te ove šukar romni ađahar so ka zorjaćere to mangipe premalo Jehova hem ka pomožine averenđe ki ti porodica hem ki skupština (w23.12 22-23 ¶18-19).

O Jehova obećini so ka del amen mudrost ked valjani te ana disave odluke. Amenđe posebno valjani olesi mudrost ked valjani te ana odluke kola ka utičinen ko celo amaro životi. Isto ađahar, dela amen snaga te istrajina. Sar so pomožinđa e Pavlese, o Jehova hem amenđe šaj te del snaga te istrajina ko amare pharipa (Fil. 4:13). Jekh način sar ćerela odova tano prekalo phralja hem phenja. Ki rat angleder te merel, o Isus usrdno molinđa pe e Jehovase. Ov molinđa e Jehova te na dozvolini te ovel osudimo sar neko ko na mothovi poštovanje premalo Devleso anav. Ama, o Jehova na ćerđa odova. Umesto odova, ov pomožinđa le ađahar so bićhalđa jekhe anđele te ohrabrini le (Luka 22:42, 43). O Jehova šaj hem amenđe te pomožini ađahar so ka podstaknini disave phrale ja phenja te vićini amen ili te avel koro amende. Svako amendar šaj te phenel dijekh „šužo lafi“ averenđe (Posl. 12:25; w23.05 10-11 ¶9-11).

O neaktivna kola ka aven ki Spomen-svečanost šaj darana sar avera ka dikhen upro lende. Odolese, pazin te na puće diso so ka ćhivel len ki neprijatno situacija ja so ka povredini len. Ma bistri so on tane pana amare phralja hem phenja. Amen but radujinaja amen ked o neaktivna irinena pe e Jehovase (Ps. 119:176; Dela 20:35). But hijam zahvalna so o Isus phenđa te ićera i Spomen-svečanost hem haljovaja sose tano odova dive odobor važno (Is. 48:17, 18). Ked hijam ki Spomen-svečanost, odova but pomožini amenđe hem averenđe. Amaro mangipe premalo Jehova hem o Isus ovela pana pobaro. Mothovaja kobor hijam zahvalna aso odova so o Jehova hem o Isus ćerđe amenđe. Ovaja popaše jekh jekheja. Pomožinaja averenđe te haljon save blagoslovija isi len sebepi i otkupnina. Odolese, hajde sare te da sa amendar te spremina amen asi Spomen-svečanost, aso najvažno dive ko berš (w24.01 14 ¶18-19).

Sar o Jehova vodini amen? Najangleder, prekalo po Lafi, i Biblija. Isto ađahar, koristini hem e manušen. Na primer, prekalo „verno hem razborito robo“ dela amen duhovno hrana koja pomožini amen te ana mudra odluke (Mat. 24:45). O Jehova koristini hem e sposobna muršen te vodinen amen. Na primer, o pokrajinska nadglednikija hem o starešine ohrabrinena amen hem dena amen smernice kola pomožinena amen ked hijam ko pharipe. But hijam zahvalna e Jehovase so dela amen šukar vođstvo ko akala phare poslednja dive. Odova pomožini amen te ova paše oleja hem te aćhova ki trka aso životi. Podijekh puti, šaj te ovel amenđe pharo te sledina e Jehovaso vođstvo, pogotovo ked vodini amen prekalo nesavršena manuša. Tegani valjani te ovel amen poverenje ko odova so o Jehova vodini pe narodo hem soj tano amare šukaripase te prihvatina oleso vođstvo (w24.02 20 ¶2-3).

Amen šaj te barjaćera amaro mangipe premalo Jehova ađahar so hor ka proučina oleso Lafi. Đi čitineja i Biblija, trudin tut te haljove so svako deo kova čitinđan mothovi tuće ando Jehova. Puć tut: „Sar akava izveštaj mothovi so o Jehova mangela man? Sar odova pomožini man te mangav e Jehova?“ Pana jekh način sar šaj te barjaćera amaro mangipe premalo Jehova tano ađahar so redovno ka phrava lese amaro vilo ki molitva (Ps. 25:4, 5). Šaj te ova sigurna so o Jehova ka odgovorini ko amare molitve (1. Jov. 3:21, 22). Isto ađahar, amen valjani te ovel amen pobaro mangipe premalo avera. Nekobor berš palo odova so ulo hrišćanin, o apostol Pavle reslja jekhe but šukar ćhave kova vićinđa pe Timotej. O Timotej manglja e Jehova hem e manušen. O Pavle phenđa e Filipljanenđe: „Nane man niko aver kova razmislini sar oleste, kova bi ćaće brinini pe tumenđe“ (Fil. 2:20). O Pavle hine oduševimo kobor ov mangela e phralen hem e phenjen. Sigurno but skupštine jedva ađićerđe o Timotej te avel te posetini len (1. Kor. 4:17; w23.07 9 ¶7-10).

Angleder o Izraelcija te khuven ki Obećimi phuv, o Mojsije mulo. So tegani ulo e Devlese narodoja? Da li o Jehova ćhinavđa te pomožini pe narodose? Na. Sa đi hine lese verna, ov dinđa len odova so valjanđa lenđe. Angleder o Mojsije te merel, o Jehova phenđa lese so o Isus Navin ka ovel vođa. O Mojsije beršencar sikavđa le te ovel šukar vođa (Izl. 33:11; Pon. zak. 34:9). Uzo odova, othe hine hem avera sposobna murša kola predvodinđe sar soj tane o poglavarija kola hine ćhivde upro hiljada, šel, pinda hem deš manuša (Pon. zak. 1:15). Uvek hine ko te brinini pe ando Devleso narodo. Aće te dikha e Ilijaso primer. Ov beršencar trudinđa pe te pomožini e Izraelcenđe te služinen e Jehovase. Ama, kasnije o Jehova dinđa le jekh aver zadatko ko jug andi Judeja (2. Kralj. 2:1; 2. Let. 21:12). Da li neko brininđa pe ando manuša kotar desetoplemensko kraljevstvo? Ja. O Ilija beršencar dinđa obuka e Jelisejese. Hine but manuša kola šaj hine te brininen pe ando Devleso narodo. O Jehova ćerela odova hem avdije (w24.02 5 ¶12).

O hrišćanija ko Efes počminđe te živinen premalo odova so pisini ko Devleso Lafi kova hine sar svetlo kova vodinđa len (Ps. 119:105). Aćhavđe o buća kola ćerđe ki hovavni religija hem više na ćerđe nemoral. Počminđe te „oponašinen e Devle“ hem dinđe sa pestar te služinen e Jehovase hem te ćeren le te ovel bahtalo (Ef. 5:1). Angleder te penđara o ćaćipe hem amen hijam le ki tama. Disave amendar slavinđe o religiozna praznikija, a avera živinđe nemoralno. Ama, ked haljiljam e Jehovase merilija ando odova soj tano pogrešno hem ispravno, amen meninđam amen. Počminđam te živina ađahar sar so o Jehova rodela amendar. Odolese hijam bahtale (Is. 48:17). Ama, nane uvek lokho te cida amen ando odola buća, avere lafencar, te cida amen andi tama hem „te aćhova ki svetlost“ (w24.03 21 ¶6-7).

Šaj mislineja so na hijan spremno aso predanje hem krštenje. Šaj valjani te ćere pana disave promene te šaj te živine premalo Jehovase merilija ili valjani tuće pobuter vreme te zorjaćere ti vera (Kol. 2:6, 7). Na napredujinena isto sa o manuša kola proučinena hem nane sa o terne spremna aso predanje hem krštenje ko ista berša. Trudin tut te haljove kola pana promene valjani te ćere hem palo odova ćer odova so šaj hem ma uporedin tut averencar (Gal. 6:4, 5). Čak hem ako haljiljan so pana na hijan spremno te predajine tut e Jehovase, odova nek ovel hem ponodri to cilj. Molin tut e Jehovase te pomožini tut te menine odova so valjani ko to životi (Fil. 2:13). Šaj te ove sigurno so o Jehova ka šunel ti molitva hem ka pomožini tut (1. Jov. 5:14; w24.03 5 ¶9-10).

Jekh puti, i Sara hine holjami hem sa pi holi ikalđa upro Avraham. Ov đanđa so i Sara tani podložno romni hem so uvek pomožini lese. Odolese, o Avraham pažljivo šunđa la hem trudinđa pe te rešini o problemi (Post. 16:5, 6). So šaj te sikljova? Romalen, tumen sar poglavarija ki porodica isi tumen odgovornost te anen odluke (1. Kor. 11:3). Ama, šukar bi ovela jekh rom te šunel pe romnjako mišljenje angleder so ka anel disavi odluka, pogotovo ako odija odluka ka utičini upro late (1. Kor. 13:4, 5). Jekh puti, o Avraham manglja te mothovi gostoprimstvo aso manuša kola iznenada alje koro leste. Ov phenđa e Saraće te mukhel i buti koja ćerđa hem te ćerel maro (Post. 18:6). I Sara odmah ćerđa odova so o Avraham phenđa laće. Romnjalen, tumen šaj te oponašinen e Sara ađahar so ka podržinen tumare romenge odluke. Ked ka ćeren odova, tumaro brak ka ovel zoralo (1. Petr. 3:5, 6; w23.05 24-25 ¶16-17).

Palo odova so o Gedeon ulo sudija, ov valjanđa te ovel poslušno hem hrabro. Olese hine dindo jekh but pharo zadatko, te uništini o oltari kova oleso dad koristinđa te služini e Valese (Sud. 6:25, 26). Kasnije, ked ćedinđa e vojska, o Jehova duj putija phenđa lese so isi le but vojnikija hem so nekas valjani te bićhali ćhere (Sud. 7:2-7). Ko krajo, hine lese phendo te napadini pe dušmanen kasno raćate (Sud. 7:9-11). O starešine valjani te oven poslušna. Jekh poslušno starešina uvek ićeri pe ko odova so pisini ko Devleso Lafi hem ko smernice kola avena andi Devlesi organizacija. Ađahar mothovi šukar primer averenđe. Ama, disavo puti šaj te ovel lese pharo te mothovi poslušnost. Na primer, podijekh puti šaj te dobini but smernice ja šaj on sigate meninena pe hem odolese tano lese pharo te primenini len. Tegani šaj te pućel pe, da li tane odola smernice praktična hem mudra. Isto ađahar, ako živini ki phuv kuri tane amare aktivnostija zabranime, šaj te ovel zamolimo te prihvatini disavi odgovornost sebepi koja šaj te ovel ćhivdo ko phanlipe. Sar šaj ko asavke situacije o starešine te mothoven poslušnost sar o Gedeon? Pažljivo šun o smernice hem primenin len (w23.06 4-5 ¶9-11).