Лука

20 Док је једног дана поучавао народ у храму и објављивао добру вест, пришли су му свештенички главари и писмозналци са старешинама+ 2 и рекли му: „Кажи нам којом влашћу то чиниш? Ко ти је дао ту власт?“+ 3 А он им је одговорио: „И ја ћу вас нешто питати. Реците ми+ 4 да ли је крштење којим је Јован крстио било с неба или од људи?“+ 5 Тада су они почели да расправљају међу собом: „Ако кажемо: ’С неба‘, рећи ће: ’Зашто му нисте веровали?‘+ 6 А ако кажемо: ’Од људи‘, сав ће нас народ каменовати,+ јер су уверени да је Јован+ био пророк.“+ 7 Зато су одговорили да не знају одакле је. 8 А Исус им је рекао: „Ни ја вама нећу рећи којом влашћу ово чиним.“+

9 Затим је народу испричао ово поређење: „Један човек је засадио виноград.+ Дао га је у закуп виноградарима и отпутовао у туђину на дуже време.+ 10 Кад је дошло време, послао је једног роба+ к виноградарима,+ да му дају део виноградског рода.+ Али виноградари су га истукли и послали назад празних руку.+ 11 Он им је послао и другог роба. И њега су истукли, осрамотили и послали назад празних руку.+ 12 Послао је и трећег.+ И њега су израњавили и избацили. 13 Тада је власник винограда рекао: ’Шта да радим? Послаћу свог вољеног сина.+ Њега ће ваљда поштовати.‘ 14 Али кад су га виноградари угледали, почели су да расправљају међу собом: ’Ово је наследник. Хајде да га убијемо и да узмемо његово наследство.‘+ 15 Тада су га избацили+ из винограда и убили.+ Шта ће им дакле урадити власник винограда?+ 16 Доћи ће и погубиће те виноградаре, а виноград ће дати другима.“+

Кад су то чули, рекли су: „То се не сме догодити!“ 17 Он их је погледао и рекао: „Шта онда значи оно што је написано: ’Камен који су градитељи одбацили+ постао је главни угаони камен‘?+ 18 Ко падне на тај камен, размрскаће се,+ а на кога он падне,+ сатрће га.“+

19 Писмозналци и свештенички главари хтели су истог часа да дигну руке на њега, јер су схватили да је ово поређење испричао имајући њих на уму, али су се бојали народа.+ 20 Вребајући га, послали су неке унајмљене људе да се праве да су праведни, како би га ухватили у речи+ и предали намеснику под његову власт и надлежност.+ 21 И они су га упитали: „Учитељу, знамо да исправно говориш и учиш и да ниси пристран, него по истини учиш Божјем путу.+ 22 Да ли нам је дозвољено да плаћамо порез цару* или није?“+ 23 Али он је прозрео њихово лукавство и рекао им:+ 24 „Покажите ми денар.* Чији лик и натпис има?“ Одговорили су: „Царев.“+ 25 Тада им рече: „Дајте, дакле, цару царево,+ а Богу Божје.“+ 26 И нису могли да га ухвате пред народом у томе што је рекао, него су ћутали задивљени његовим одговором.+

27 Пришли су му неки од садукеја,* који кажу да нема ускрсења,+ и упитали су га: 28 „Учитељу, Мојсије+ нам је написао: ’Ако некоме умре брат који је имао жену, али није имао деце, његов брат+ треба да узме ту жену и да с њом подигне потомство свом брату.‘+ 29 Било је тако седморо браће. Први је узео жену и умро без деце.+ 30 Тада ју је узео други, 31 а затим трећи. И тако су сва седморица помрла не оставивши деце.+ 32 На крају је умрла и жена.+ 33 Дакле, кад буде ускрсење, коме ће од њих бити жена? Јер су је седморица имала за жену.“+

34 Исус им је рекао: „Људи који живе у овом поретку* жене+ се и удају, 35 али они који буду достојни+ да живе у оном поретку+ и да ускрсну из мртвих,+ неће се женити нити удавати. 36 Они више неће моћи ни умрети,+ јер ће бити као анђели, и биће Божја деца јер ће бити деца ускрсења.+ 37 А да мртви устају показао је и Мојсије у запису о грму+ где Јехову назива ’Богом Аврахамовим и Богом Исаковим и Богом Јаковљевим‘.+ 38 Он није Бог мртвих, него живих, јер су њему сви они живи.“+ 39 Неки писмозналци су на то рекли: „Учитељу, добро си рекао.“ 40 И више се нису усудили да га ишта питају.

41 Онда је он њих упитао: „Како то да кажу да је Христ* Давидов син?+ 42 Јер сам Давид каже у књизи Псалама: ’Јехова је рекао мом Господу: „Седи мени с десне стране, 43 док не положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим.“‘+ 44 Давид га, дакле, назива ’Господом‘, па како му је онда син?“

45 И док је сав народ слушао, рекао је ученицима:+ 46 „Чувајте се писмозналаца који радо шетају у дугим хаљинама и воле да их поздрављају на трговима и радо заузимају прва места у синагогама и најбоља места на вечерама,+ 47 и који отимају имовину удовицама+ и дуго се моле само зато да их други виде. Они ће добити строжу пресуду.“+