Матеј
14 У то време је тетрарх* Ирод* чуо глас о Исусу+ 2 па је рекао својим слугама: „То је Јован Крститељ. Он је ускрснуо из мртвих, и зато чини моћна дела.“*+ 3 Јер је Ирод био ухватио Јована, везао га и бацио у затвор због Иродијаде, жене свог брата Филипа.+ 4 Јован му је говорио: „Закон ти не дозвољава да је имаш за жену.“+ 5 И хтео је да га убије, али се плашио народа, јер су га сматрали пророком.+ 6 Али кад се славио Иродов рођендан,+ Иродијадина кћи је играла пред њима и толико се допала Ироду 7 да се заклео да ће јој дати што год затражи.+ 8 Она је тада, по наговору своје мајке рекла: „Дај ми овде на послужавнику главу Јована Крститеља.“+ 9 Иако се ражалостио, краљ је због заклетве и због гостију* заповедио да јој се да.+ 10 И послао је људе да одрубе главу Јовану у затвору. 11 Донели су његову главу на послужавнику и дали је девојци, а она ју је однела својој мајци.+ 12 После су дошли Јованови ученици, однели тело, сахранили+ га и отишли да то јаве Исусу. 13 Кад је Исус то чуо, чамцем је отишао оданде на пусто место да буде сам.+ Али народ је то чуо, па је пешице пошао за њим из градова.
14 Кад је изашао, видео је силан народ, па се сажалио+ на њих и излечио њихове болеснике.+ 15 А кад се спустило вече, пришли су му ученици и рекли: „Ово је место пусто, а већ је касно. Отпусти народ, нека иду у села и купе себи нешто за јело.“+ 16 Али Исус им рече: „Не треба да иду, ви им дајте да једу.“+ 17 Они му рекоше: „Немамо овде ништа осим пет хлебова и две рибе.“+ 18 А он рече: „Донесите ми их овамо.“ 19 Заповедио је народу да поседа* по трави, па је узео пет хлебова и две рибе, погледао у небо и изрекао благослов.+ Затим је изломио хлебове, разделио их ученицима, а ученици народу.+ 20 Сви су јели и наситили се. Затим су сакупили остатке — дванаест пуних корпи.+ 21 А оних који су јели било је око пет хиљада мушкараца, не рачунајући жене и децу.+ 22 Одмах затим натерао је ученике да уђу у чамац и да крену пред њим на другу страну, док је он отпустио народ.+
23 Кад је отпустио народ, попео се на гору сам да се моли.+ А кад се спустило вече, он је тамо још увек био сам. 24 Чамац је већ био далеко* од копна и једва је одолевао таласима,+ јер је пловио насупрот ветру. 25 Али за време четврте ноћне страже* дошао је до њих, ходајући по мору.+ 26 Кад су га угледали како хода по мору, ученици су се уплашили и рекли: „То је утвара!“+ И од страха су почели да вичу. 27 Али Исус им се одмах обратио речима: „Будите храбри, ја сам!+ Не бојте се!“ 28 Петар му на то рече: „Господе, ако си ти, заповеди ми да дођем к теби по води.“ 29 Он рече: „Дођи!“ Тада је Петар изашао из чамца+ и ходајући по води кренуо према Исусу. 30 Али кад је видео колико је ветар јак, уплашио се и почео да тоне, и повикао је: „Господе, спаси ме!“ 31 Исус је одмах испружио руку, ухватио га и рекао му: „Маловерни, зашто си посумњао?“+ 32 И кад су ушли у чамац, олујни ветар је утихнуо. 33 Тада су му се они у чамцу поклонили и рекли: „Ти си заиста Божји Син.“+ 34 И прешли су на другу страну и дошли на копно у Генезарет.+
35 Кад су га људи из тог краја препознали, разгласили су то по свој околини. И доводили су му све који су били болесни.+ 36 И молили су га да барем дотакну руб његове хаљине.+ И оздравили су сви који су га дотакли.