Матеј
18 У тај час ученици су пришли Исусу и рекли: „Ко је дакле највећи у небеском краљевству?“+ 2 А он је позвао к себи дете, ставио га међу њих+ 3 и рекао: „Заиста, кажем вам, ако се не обратите и не постанете као деца,+ нећете ући у небеско краљевство.+ 4 Дакле, ко се понизи+ као ово дете, тај је највећи у небеском краљевству.+ 5 И ко прима једно овакво дете у моје име, и мене прима.+ 6 Али ко поколеба у вери* једног од ових малих који верују у мене, боље би му било да му се око врата обеси млински камен+ који окреће магарац и да потоне у морску дубину.+
7 „Тешко свету зато што наводи људе на грех!* Неизбежно је да до тога дође,+ али тешко човеку који то чини!+ 8 Ако те, дакле, твоја рука или твоја нога наводи на грех,* одсеци је и баци од себе.+ Боље ти је да сакат или хром добијеш живот него да с обе руке или обе ноге будеш бачен у вечну ватру.+ 9 И ако те твоје око наводи на грех, ископај га и баци од себе. Боље ти је да с једним оком добијеш живот него да с оба ока будеш бачен у огањ гехене.*+ 10 Пазите да не презрете једног од ових малих, јер кажем вам да њихови анђели+ на небу увек гледају лице мог Оца који је на небу.+ 11 * —
12 „Шта мислите? Ако неки човек има сто оваца и једна од њих залута,+ зар неће оставити оних деведесет и девет на гори и отићи да тражи ону која лута?+ 13 И ако успе да је нађе, заиста, кажем вам, више ће се радовати због ње него због оних деведесет и девет које нису залутале.+ 14 Тако ни мој Отац који је на небу не жели да погине ниједан од ових малих.+
15 „Ако твој брат почини грех, иди и укажи му насамо на његов преступ.+ Ако те послуша, придобио си свог брата.+ 16 Али ако не послуша, узми са собом још једног или двојицу, да свака ствар буде потврђена на основу изјаве два или три сведока.+ 17 Ако не послуша ни њих, реци скупштини. А ако не послуша ни скупштину, нека ти буде као незнабожац+ и као порезник.+
18 „Заиста, кажем вам, што год свежете на земљи, биће одраз онога што је већ свезано на небу, а што год одрешите на земљи, биће одраз онога што је већ одрешено* на небу.+ 19 Надаље, кажем вам, ако двојица од вас на земљи сложно замоле за било шта што је потребно, учиниће им то мој Отац који је на небу.+ 20 Јер где су двојица или тројица сакупљена у моје име,+ тамо сам и ја међу њима.“+
21 Тада му је пришао Петар и упитао га: „Господе, колико пута мој брат може да ми сагреши, а ја да му опростим?+ До седам пута?“+ 22 Исус му је рекао: „Не кажем ти до седам пута, него до седамдесет и седам пута.+
23 „Зато је с небеским краљевством као с човеком, краљем,+ који је хтео да среди рачуне+ са својим робовима. 24 Кад је почео да сређује рачуне, довели су му једног човека који му је дуговао десет хиљада таланата* [то јест, шездесет милиона денара].* 25 Али пошто није имао чиме да врати дуг, господар је наредио да продају њега и његову жену и децу и све што има, па да се подмири дуг.+ 26 Тада је роб пао ничице и клањајући се рекао му: ’Буди стрпљив са мном и све ћу ти вратити.‘ 27 Сажаливши се, господар је пустио тог роба+ и поништио његов дуг.+ 28 Али тај роб је изашао и нашао другог роба који му је дуговао сто денара.+ Зграбио га је и почео да га дави, говорећи: ’Врати све што си дужан.‘ 29 Тада је тај роб пао ничице и преклињао га: ’Буди стрпљив+ са мном и вратићу ти.‘ 30 Али он није хтео, него је отишао и дао да га баце у затвор док не врати што дугује. 31 А кад су други робови видели шта се догодило, веома су се ражалостили, па су отишли и испричали свом господару све што се догодило.+ 32 Тада га је његов господар позвао и рекао му: ’Зли робе, поништио сам ти сав онај дуг, јер си ме молио. 33 Зар није требало да се и ти смилујеш+ другом робу, као што сам се и ја смиловао+ теби?‘ 34 И његов господар се разгневио+ и предао га тамничарима, док не врати све што дугује. 35 Тако+ ће и мој небески Отац поступити с вама ако од срца не опростите свако свом брату.“+