Поглед у свет

Зло заразних болести

Једна трећина од 52 милиона смртних случајева који су се десили прошле године, била је због заразних болести, каже Светска здравствена организација (СЗО). Процењује се да су од 17 милиона умрлих већина била мала деца. Према Светском здравственом извештају за 1996, који је издао СЗО, у последњих 20 година идентификовано је најмање 30 нових заразних болести, укључујући и вирус еболе и сиду. И поред тога што се велике болести као што су туберкулоза, колера и маларија могу спречити или веома јефтино лечити, оне се поново јављају и постају све отпорније на лекове. Тај извештај каже да је разлог „неконтролисана и неодговарајућа употреба антибиотика“, заједно с другим факторима, као што су међународно путовање и пораст становништва у тропским подручјима преплављеним комарцима.

Исповедаонице у књижарама

Једно италијанско католичко удружење је одлучило да постави исповедаонице у свој ланац религиозних књижара, сваку комплетно са исповедником. Експеримент је почео у Милану. Сваке среде у књижари у центру, на располагању је био један свештеник за „све оне који желе да виде свештеника — али не у цркви — да траже духовни савет или чак да се исповеде“, рекао је директор књижаре. Додао је: „Први резултати су били далеко бољи од чак наших најоптимистичнијих очекивања.“ Чему та иницијатива? „Да би се надокнадио пад у светој тајни покоре“, објашњавају италијанске новине La Repubblica.

Ништа се не баца

Након што се отприлике 270 килограма меса одвоји, шта се дешава са остатком краве? Неки од унутрашњих органа, као што су штитњача, панкреас, плућа, слезина, надбубрежна жлезда, јајници, хипофиза и жуч из јетре и жучна бешика, користе се за прављење лекова. Колаген се вади из костију, папака и коже да би се користио у кремама за суву кожу и лосионима. Хрскавица и маст завршавају у компонентама као што су бутил-стеарат, ПЕГ-150 дистеарат и гликол-стеарат које се користе у многим производима за шминкање и за косу. Већина сапуна се прави од животињске масти. А кости и папци се мељу да би се направио желатин који се користи у стотинама прехрамбених артикала, укључујући сладолед, неке бомбоне и многе производе „сиромашне мастима“. Делови такође заврше у дуги низ таквих производа као што су крејони, шибице, восак за паркет, линолеум, антифриз, цемент, средства против корова, целофан, папир за фотографије, спортска опрема, тапете и одећа. Највиша цена се плаћа за жучне каменце — 600 (америчких) долара за 31 грам! Трговци с Далеког истока купују их за употребу као афродизијака.

Трагедија рађања

Отприлике 585 000 жена сваке године умре током трудноће или приликом порођаја, каже ново обухватно истраживање Уницефа (Фонда Уједињених нација за децу). Према извештају Напредак народа̂ у 1996. велики део трагедије рађања може се спречити. Он наводи: „Углавном су то смртни случајеви не болесних, или веома старих или веома младих, већ здравих жена у цвету младости.“ Сваке године, отприлике 75 000 жена умре због лоше извршених абортуса; 40 000 као последица опструктивних порођаја; 100 000 од тровања крви; 75 000 од оштећења мозга и бубрега због екламсије (грчева и високог крвног притиска у касној трудноћи); и преко 140 000 због крварења. Каже се да је у многим земљама у великој мери одговоран недостатак акушерске бриге. Уницефови званичници кажу да подаци показују да свака 35. жена у јужној Азији и свака 13. у супсахарској Африци умире од ствари које су повезане с трудноћом и рађањем, у поређењу са сваком 7 300. у Канади, 3 300. у Сједињеним Државама и 3 200. у Европи. Ти бројеви су скоро 20 процената већи од раније процењеног годишњег броја од 500 000 смртних случајева.

Број случајева сиде још увек се повећава

„Вирус који узрокује сиду и даље се брзо шири у великим деловима света, нарочито у Азији и јужној Африци, а и број људи оболелих од сиде брзо се повећава“, извештава The New York Times. Подаци које је саставио Удружени програм Уједињених нација за ХИВ и сиду показују да је у 1995. отприлике 1,3 милиона људи боловало од симптома сиде, што је у односу на прошлу годину био 25-процентни пораст. Сада се процењује да је широм света 21 милион одраслих заражено ХИВ-ом и отприлике 42 процента од њих јесу жене. Сваког дана додатних 7 500 људи постаје заражено. Каже се да је и неколико милиона деце заражено. Да би озбиљна болест наступила потребно је десет година од тренутка заразе. Извештај УН-а процењује да је у 1995, 980 000 људи умрло од болести повезаних са сидом а да ће тај број у 1996. скочити на 1 120 000. Недавно се тај вирус навелико проширио у јужној Африци и Индији, а очекује се да то исто уради у Кини и Вијетнаму. Степен заражености у неким афричким земљама већ је висок од 16 до 18 процената. Забрињавајуће је то што широм света број заражених младих жена нагло расте. Једна трећина беба које су родиле те жене такође ће имати вирус.

Пази на ту брзину!

Пребрза вожња годишње убије 1 000 Британаца и узрокује 77 000 повреда, извештава лондонски The Daily Telegraph. Под извесним условима чак и придржавати се ограничене брзине може бити опасно. Преко 10 процената саобраћајних несрећа на путевима на којима се вози великом брзином узроковано је тиме што се вози исувише близу возила које је испред. Британски саобраћајни прописи препоручују да направите растојање од две секунде између вас и кола испред вас, али то треба удвостручити када се вози по влажним или клизавим површинама или по слабој видљивости. Не само да је и сувише близу возити опасно; већ је и заморно и напорно. Возачи се често жале да када направе једно сигурно растојање нека друга кола заузимају то место. Међутим, једини сигуран одговор на то јесте смањити брзину и дозволити да се поново повећа растојање. Изненадно кочење може довести до несреће, стога пазите на могуће опасности. Поседовање система за деблокаду точкова након пуног кочења не смањује растојање које је потребно за заустављање. Инструктор вожње Пол Рипли каже: „Сигурна брзина у било којим датим околностима обично је много мања него што то већина возача схвата.“

Хирурзи, пазите шта причате

Истраживачи са Универзитета Еразмус у Холандији открили су да пацијенти који се подвргавају операцији могу „чути“, иако су под општом анестезијом. Након операције, 240 пацијената је добило први слог неке речи која је била изговорена током операције и били су замољени да је доврше тако што ће рећи прву реч које се сете. Чак и након 24 сата, већина пацијената је могла да се сети речи које су само једном споменуте. То указује на то, кажу истраживачи, да пацијенти под анестезијом могу да „прислушкују“ током своје операције и могу бити осетљиви на негативна или увредљива запажања. Истраживачки извештаји из Холандије, које је издала Холандска организација за научно истраживање, закључују: „Стога ће бити потребно да медицинско особље буде обазриво што се тиче њихових разговора током операција.“

„Болест лудих крава“

◼ Избијање „болести лудих крава“ у Британији истакло је дуговечну чињеницу о сточарству. Животиње су претворене од природних биљождера у месождере тако што су храњене деловима других животиња. Осушена крв, измрвљене кости и крупно брашно или крма, који укључују самлевена црева, кичмене мождине, мозгове и друге унутрашње органе, као што су панкреаси, трахеје и бубрези, рутински се користе да би се чували ресурси, повећала профитабилност и убрзао узгој стоке. Док једно просечно теле напуни шест месеци, оно се храни отприлике с 12 килограма хране која је направљена од остатака других животиња, каже др Хараш Наранг, један од стручњака који је први подигао узбуну због те болести. „Био сам запањен“, рекао је, указујући на његову посету кланици. „Ми смо у ствари прерађивали стоку у стоку. За мене је то канибализам.“

◼ Са светлије стране, један британски произвођач млечних производа пронашао је начин да употреби старије краве које не може продати за неку цену због бојазни од „болести лудих крава“. Као што је извештено у часопису Newsweek, он их користи као рекламне табле. Поставља рекламе на стоку која пасе поред прометног аутопута и недељно добија отприлике 40 долара по крави. „Морамо тражити нова подручја прихода“, рекао је произвођач. „Изгледало је да је то добар начин да краве зараде за своје чување.“