Како можете изаћи на крај са информационим добом
МОРАМО се суочити с чињеницом да постоји много аспеката информационог доба 1990-их који ће нас и даље морити. Над некима од њих, имамо мало или нимало контроле. С друге стране, постоје кораци које можемо предузети да бисмо уклонили пуно, ако не и све, од те море. Дакле, могли бисмо рећи да је преживљавање у информационом добу изазован али наградоносан задатак.
Примаоци и даваоци информација
Било да смо себе класификовали на овај начин или не, у животу смо сви у извесној мери примаоци и даваоци информација. Међутим, наш мозак прима и обрађује информације на различите начине. Један начин укључује задивљујући капацитет мозга да подсвесно обрађује информације.
Други начин укључује свесно обрађивање информација, као што је то током разговора. Ми имамо велику контролу над овом врстом обрађивања информација — и као даваоци и као примаоци. Када је реч о тривијалном разговору, Библија упозорава на оне који ’не само што су беспослени него су и језичави и сплеткаши и говоре што не треба‘ (1. Тимотеју 5:13). Другим речима, пазите да не проводите превише времена разговарајући о тривијалним стварима или чак о штетним информацијама. Не будите она врста особе која живи од једног оговарања до другог. Могу се протраћити драгоцено време и енергија, а то може морити и нас и друге. Можете пропустити прилике да усвојите и пренесете информације које су стварно изграђујуће и пресудне за преживљавање у овом свету пуном проблема.
Информације сакупљене читањем свесно се обрађују, и стога то најдуже траје. Бригом оптерећено јадиковање: „Не могу да стигнем да прочитам!“ још како нам је познато. Да ли осећате како имате превише за читање, а премало времена за то? Због тога што читање већ само по себи односи време, уметност и задовољство тога често се изгубе у овом добу тренутних информација. Пуно њих допушта да телевизија држи монопол над њиховим временом. Па ипак, писана реч је још увек најмоћнији начин стимулисања маште и преношења информација, идеја и концепата.
Како можемо да изађемо на крај кад толико штива захтева нашу пажњу и надмеће се с телевизијом, компјутерским играма и другим активностима за разоноду? Одговор је селекција. Селекција, сортирање или постављање приоритета, шта треба да чујемо, видимо, кажемо или прочитамо може одагнати велики део информационе море. Ефикасна селекција може да се изврши на два нивоа.
Да ли нам је потребно толико тривијалних ствари?
Разабирање наших потреба често је извитоперено ониме шта други мисле да нам је потребно или ониме на шта нас рекламне вештине медија наводе да поверујемо како нам је потребно. Да бисте прошли кроз овај збуњујући информациони лавиринт, примените ово основно правило: нека буде једноставно! Ричард С. Вурман каже то овако: „Тајна обрађивања информација јесте сужавање вашег поља информација на оно што је битно за ваш живот... Верујем да је мит да што више избора имате, то прикладније кораке можете предузети и то ћете више слободе уживати. Наместо тога, изгледа да више избора задаје више муке.“
Према томе, када је реч о читању или гледању телевизије, добро је да испитате своје навике. Питајте се: ’Да ли је ово неопходно за мој посао или мој живот? Да ли ми је стварно нужно да знам све те тривијалне ствари и наклапања о чувеним и тобоже лепим људима из света? Како би се то мој живот променио кад не бих гледао ту ТВ емисију, прочитао ту књигу или тај часопис, или провео толико времена уз новине?‘ Неки су могли да испитају количину онога што гледају и читају и уклонили су материјал који је правио збрку у њиховом уму, а и у њиховом дому. Рецимо, одлучили су да се претплате на само један дневни лист. Већина новина ионако преноси исте основне вести. Неки су директно захтевали да не примају у своје сандучиће јефтине рекламе које нису тражили.
Одржавање једноставног и уредног живота заступао је највећи човек који је икада живео, Исус Христ (Матеј 6:25-34). Једноставност се препоручује и велича у многим азијским културама и чак је многи у западним културама признају као бољи начин живота. Писац Двејн Елгин је навео: „Живети једноставније значи живети смисаоније и с минимумом беспотребних сметњи.“
А сада, када сте одредили које је информације најважније да примате што се тиче ваших потреба, учините исто и са интересовањима, пошто је интересовање мотивациона сила за учење. Међутим, овде је проблем да направите разлику између онога што вас стварно интересује и онога што бисте могли мислити да треба да вас интересује како бисте угодили другима — можда људима на вашем радном месту. Али ако можете да испланирате количину информација коју уносите путем читања и телевизије или компјутера баш као што бисте испланирали и било коју другу активност, утврдићете да изграђивање око стварног интересовања може улепшати ваш живот, без неумерене море.
Зато, како можете изаћи на крај са информационом мором? Можда никада нећете моћи да је у потпуности уклоните, али ако следите неколико једноставних правила које износимо, то ће вам увелико помоћи. Доток информација и интересовање задржите једноставним, и рашчланите информације према вашим личним потребама и интересовањима. Долази време када ће све животне компликације, укључујући и информациону мору, бити ствар прошлости, али у међувремену, задржите чуда савремене технологије на њиховом месту. Односите се према њима као према средствима за одређену сврху. Немојте бити њихов роб нити их се плашите. Тада ће корисне информације бити изграђујуће, охрабрујуће и корисне, и неће вас морити.
[Оквир на 11. страни]
Пробајте размену
„Откажите своју кабловску телевизију... и месечно утрошите тај исти [новац] на једну или више добрих књига. Књиге су сушта супротност телевизији: полагане су, привлачне, надахњују, буде интелект и подстичу креативност.“
„Такође бисте могли да узмете у обзир и то да себи зацртате не више до одређени број сати недељно на Интернету, или да барем исто толико времена колико проведете прикључени на њега, проведете и у читању књига“ (Data Smog—Surviving the Information Glut).
[Оквир на 12. страни]
Будите господар, а не роб
„Искључите телевизор. Не постоји бржи начин да поново успоставите контролу над темпом свог живота, темпом свог дома и садржином свог размишљања, него да искључите уређај који свима нама одређује атмосферу у животу. Милиони Американаца откривају спокојство и осећај моћи који долазе са употребом „OFF“ дугмета, а да и не спомињемо сате и сате новостеченог слободног времена с којим могу почети да раде нешто од ствари за које у прошлости никада нису налазили времена“ (Data Smog—Surviving the Information Glut).
[Оквир на 12. страни]
Чувајте се Интернета
Неморалне особе користе Интернет да би тежиле за својом сексуалном изопаченошћу и да би пробале да дођу у контакт с вољним партнерима или с невиним жртвама. Други користе Интернет да би унапређивали свој програм. И отпадници праве Web места како би уловили наивне.
Када се користи Интернет, неопходна је крајња обазривост, а родитељи свакако треба добро да надгледају било које од своје деце које га можда користи. Тачно је да се тамо може наћи пуно корисних извора, као што су истраживачке библиотеке, књижаре и канали с вестима. На пример, Watchtower Society је недавно објавио своје Web место (http://www.watchtower.org), које служи да се дају чињеничне информације о Јеховиним сведоцима. Па ипак, особа мора признати да тамо има и неких крајње штетних утицаја, укључујући и порнографију и отпадништво.
Хришћанин треба да буде свестан Павловог савета: „Ово је дакле оно што говорим и изјављујем у Господу: Да више не ходите као паганци, који ходе по таштини мисли својих... Изгубивши сваки осећај, предадоше се беспућу, да почине сваке нечистоте и лакомства. Али ви тако не познасте Христа“ (Ефесцима 4:17-20). Такође, „као што се и пристоји светима, да се блуд и свака друга нечистота и лакомство и не спомињу међу вама, а тако исто ни срамотне и луде речи, или непристојне шале, већ нека се спомињу дела милости“ (Ефесцима 5:3, 4). Морамо да схватимо да многа Web места праве људи с неморалним или непоштеним намерама. А и многа места која можда нису неморална или непоштена, као што су chat групе, јесу чисто губљење времена. Држите се подаље од свега овога!