Плешући ђаволи из Јареа

ТЕК је било јутро, а већ је била врућина. Док смо посматрали једну групу мушкараца од главе до пете одевених у традиционалну ношњу, питали смо се како могу издржати на тој врелини! Посетили смо земљораднички градић Сан Франсиско де Јаре, у Венецуели. Ти људи у ношњи били су чувени Дијаблос дансантес де Јаре, Плешући ђаволи из Јареа.

Већина становника Венецуеле су католици и тврде да верују у Библију. Међутим, већ генерацијама ритуални плесови који на истакнути начин приказују портрет демона, имају важну улогу у локалној култури. Католичка црква не само да толерише те плесове већ их у ствари потпомаже. Тако је и с Плешућим ђаволима из Јареа.

Кад смо стигли у Јаре, били смо изненађени видевши да је тамошње представништво Братства најсветијег сакрамента, једне католичке организације, представништво и Плешућих ђавола. Та зграда је позната као Каса де лос Дијаблос (Кућа ђавола̂). Била је среда, дан уочи католичког празника Телова, и испред зграде су се налазили бројни професионални фотографи. Изненада се чуло гласно бубњање, и неколико мушкараца одевених као демони почели су да плешу.

Ношња Плешућих ђавола

Сваки плесач је носио црвену кошуљу, црвене панталоне, црвене чарапе и сандале. Сваки је око врата имао бројаницу, крст и католички медаљон. Још један крст је био прикачен на његову ношњу. У једној руци сваки је држао чегртаљку ђаволског изгледа, а у другој кратак бич. Али најстрашније су биле огромне, гротескне шарене маске, с роговима, избуљеним очима и, често, са искеженим зубима. Свака маска је била прикачена за дугачку, црвену капуљачу.

Сазнали смо да постоје различите врсте плесача. Главни капатас, то јест надзорник, познат је и као дијабло мајор, то јест главни ђаво. Његова маска има четири рога. Углавном се бира по старости. Помоћник надзорника, то јест сегундо капатас, има три рога, а обични плесачи који немају ранг имају само два рога. Неки плесачи су промесероси, људи који су обећали да ће известан број година, или можда доживотно, плесати једном годишње. То обећање, или завет, обично дају особе које верују да им је Бог испунио неку посебну молбу.

Ка цркви

У подне, плесачи су напустили своје представништво и упутили се према тамошњој цркви да би добили дозволу од свештеника за преостали део своје процесије. Плешући ђаволи срели су се са свештеником испред цркве. Ту су клекли да би добили његов благослов. Затим су плесали по градским улицама, а понекад и од врата до врата. Домаћини су врло често Плешуће ђаволе дочекивали с бомбонама, пићем и другом храном. Ова процесија је трајала читаво поподне.

Следећег јутра док је у цркви почињала миса, плесачи су се поново састали у Каси де лос Дијаблос. Складно вртећи своје чегртаљке, одатле су плесали путем до гробља, у ритму бубњева. На гробљу је био постављен један олтар, и пред њим су одавали част мртвим пријатељима. За време те церемоније бубњеви ударају у лаганом ритму. А онда, из празноверног страха, одлазе с гробља ходајући уназад, пазећи да не окрену леђа олтару. Одатле настављају ка цркви и чекају да се миса заврши.

Свештенички благослов

На крају мисе, свештеник излази и благосиља плесаче, који клече погнутих глава, њихове маске висе с капуљача, симболизујући победу добра над злим. Свештеник седа на место поред главног ђавола. Њих двојица слушају завете нових промесероса, који објашњавају зашто обећавају да ће плесати и колико година.

Добошари почињу брже да ударају у бубњеве, а Плешући ђаволи их у ритму следе снажно дрмусајући своја тела и чегртаљке у том убрзаном темпу. И жене плешу али не у ђавољој ношњи. Оне носе црвене сукње, беле блузе, а у руци држе беле или црвене марамице. За време једног дела процесије, неки Плешући ђаволи носе на раменима слику свог свеца заштитника. Плесачи завршавају своју процесију парадирањем испред цркве, након што су се поклонили истакнутом крсту у граду.

Није за Јеховине сведоке

Испоставило се да је ово било једно занимљиво искуство за нас као туристе. За време наше посете градићу Јареу, нисмо могли избећи да посматрамо јавне догађаје који су се одвијали с Плешућим ђаволима. Па ипак, ми као хришћани, као и више од 70 000 Јеховиних сведока у Венецуели, не придружујемо се празнику Плешућих ђавола из Јареа нити сличним процесијама.

Зашто се не придружујемо? Зато што следимо речи апостола Павла: „Ја нећу да сте ви заједничари са злим духовима. Не можете пити чаше Господње и чаше ђаволске; не можете имати заједницу у трпези Господњој и у трпези ђаволској“ (1. Коринћанима 10:20, 21) — Приложено.