Лавиринти — зашто побуђују толико занимање?

Од дописника Пробудите се! из Британије

Постоје разне врсте лавирината. Путања једне врсте вијуга до његовог центра. С друге стране, лавиринт може да има и ћорсокаке и исправну путању која када се открије води ка излазу.

Лавиринти могу уплашити, збунити или фрустрирати онога ко се нађе у њима. А стари лавиринти се повезују и с празноверјем. Зашто су онда градитељи хришћанских цркава укључили у изградњу и лавиринте? Одговор је врло занимљив.

ШТА је био највећи грађевински подухват древних Египћана? Према неким писцима, то нису пирамиде, како се иначе верује, већ пре њихов необичан лавиринт. Саграђен је у близини језера Мирес, данас познатог као језеро Керун које лежи западно од реке Нил и 80 километара јужно од данашњег Каира.

У петом веку пре н. е., грчки историчар Херодот је написао: „Посетио сам ово место [лавиринт] и открио да се једноставно не може описати; јер ако би се све зидине и друга велика дела Грка могла саставити у једну целину, она не би била равна овом лавиринту, ни по труду, ни по издатку.“ Затим је додао: „Лавиринт надмашује пирамиде.“ Четири века касније, један други грчки историчар, Страбо, објавио је да је овај „лавиринт дело једнако пирамидама“, иако је до тог времена прилично пропао.

Ову област је посетио и историчар Ф. Барам Цинке 1871. године, а тачан положај је коначно открио археолог Флиндерс Петри 1888. Тада су постојали само фрагменти лавиринта, док га данас приручници једва и спомињу. Међутим, некада је лавиринт био чувен. Како је изгледао и зашто је био саграђен?

Опис и сврха

Овај лавиринт је саграђен у веома раном периоду египатске историје, могуће још пре него што су се Јевреји настанили у Египту (Постање 46:1-27). Каже се да је имао 3 000 одаја подједнако распоређених на два нивоа — један ниво је био испод земље. Заузимао је укупну површину од 70 000 квадратних метара.

Лавиринтов замршени систем пролаза, дворишта, просторија и колонада, био је толико компликован и збуњујућ да странац никада не би умео да уђе унутра — или да из њега изађе — без водича. Велики део лавиринта био је у тоталном мраку, а када би се нека врата отварала, прича се да су производила ужасавајући звук, попут грмљавине. Након што је утицај египатске светске силе ослабио, његови импресивни стубови од црвеног гранита, огромне камене плоче и фино углачани вапненац били су украдени и наново употребљени.

Иако је лавиринт наводно служио као центар из којег су краљеви Египта управљали земљом, његова права намена била је религиозног карактера. Био је то комплекс храмова у којима су се приносиле жртве свим египатским боговима. Ниједном посетиоцу није било дозвољено да види доње одаје лавиринта, у којима су се налазили гробови краљева и светих крокодила.

Митски значај лавиринта најбоље се разуме када размотримо религиозне ритуале везане за египатског бога Озириса, за кога су Египћани веровали да је некада био краљ Египта. Озирис је био бог мртвих, или бог подземног света.

Митологија и бесмртност

Озирисова смрт се сваке године наново одигравала у египатској драми Мистерија. Уместо Озириса свечано је био убијан Апис, свети бик, и то је обично било попраћено великом кукњавом и плачем. Овај плач би се окренуо на радост када би свештеник који је служио објавио народу радосне вести о Озирисовом ускрсењу. За Египћане, ови мистериозни догађаји били су жижа њихове наде у живот. Они су веровали да се сваки човек, не само краљ, поистовећује с Озирисом приликом његове смрти.

Књига Лавиринт, коју је издао професор С. Х. Хук, примећује: „У Египту рани мит о Озирису сугерише на постојање сила које су угрожавале живот краља-бога, и на земљи и на оном свету.“ Тако се за лавиринт, с његовим збуњујућим пролазима, веровало да обезбеђује заштиту богу-краљу од његових непријатеља, у овом животу и у следећем — чак и од саме смрти.

С временом је веровање у људску бесмртност постало чврсто утемељено у древном Египту и широм тог древног света. Заиста, учење о бесмртности људске душе које се развило у наредним вековима ускоро су прихватили не само краљеви већ и цело човечанство.

Лавиринт на Криту

Лавиринт у Кнососу на острву Крит, био је очигледно саграђен неколико година након египатског. Иако његов положај још увек није коначно одређен, извештаји кажу да је био сличан, али доста мањи од египатског узора.a Наша реч „лавиринт“ може се повезати с речју labrys, која се односи на двојну секиру која је предочавала два рога светог бика. Овај бик је карактеристичан за минојско (критско) обожавање, на које је доста утицала митологија.

Критски лавиринт био је чувен у митологији због свог станара Минотаура — митолошког човека с главом бика. Каже се да је Пасифаја, жена критског краља Миноса, родила ово створење — пошто његово име Минотаур значи „Миносов бик“. Према миту, Атина је изгубила рат с Критом и њен народ је био присиљен да сваке девете године пошаље 14 младих особа — 7 младића и 7 девојака — као жртву Минотауру. Ови млади били би пуштени у лавиринт, где би се изгубили и затим тобоже били прождрани од стране Минотаура.

Међутим, с временом је један младић, Тезеј, прихватио изазов и ушао у лавиринт да убије ово митско чудовиште. Каже се да га је убио својим мачем. Да би побегао, он се вратио истим путем тако што је пратио златну нит коју је стављао од улаза у лавиринт. Ту нит му је дала Аријадна, ћерка краља Миноса.

Мајкл Ертон, који је конструисао приближни модел критског лавиринта, објаснио је: „Живот свакога човека је лавиринт с центром у коме лежи његова смрт, и чак и након смрти можда пролази кроз неки коначни лавиринт пре него што за њега буде све завршено.“ У овом смислу је Тезејево митолошко бежање из лавиринта симболизовало његово поновно рођење, његов бег од смрти. Тиме учење о људској бесмртности поново избија на површину.

Грчка и Рим

Модел античког критског лавиринта појављује се на новчићима пронађеним у Кнососу. Касније су овај модел копирали Грци и Римљани. Плиније спомиње један лавиринт на медитеранском острвцету Самосу и још један, који је био чувен због лепоте својих 150 стубова, на острву Лемнос. Он такође указује на једну помно израђену етрурску гробницу о којој је писао један ранији писац, Варо, а која је како се тврди имала тајни лавиринт.

Град Помпеја, уништен у једној ерупцији планине Везув 79. н. е., био је познат због најмање два украсна лавиринта. Један од њих, Кућа лавиринта, чувен је по свом посебном мозаичком плочнику који описује битку између Тезеја и Минотаура. Писац Марсел Брион тврди да је то „једна алегорија људског живота и тешких путовања која душа мора да обави у овом, а и у следећем свету, пре него што постигне благословљено стање бесмртности.“

Деца из древног римског света играла су се лавирината направљених на пољима или на плочницима. Данас широм Европе постоје бројни остаци подних шара мозаичког лавиринта у ископаним римским вилама и другим римским градским грађевинама. Али, митолошке идеје су се ускоро пронеле надалеко.

У многим земљама

У храму Халебид, у Мајсору (Индија) сачувани су делови украсне ивице који чине један лавиринт. Саграђен отприлике у 13. веку н. е., он приказује једну епизоду из Махабхарате.

Кинези су веровали да зли духови могу да лете само у правој линији и због тога су градили улазне капије у облику једноставног лавиринта да би задржали зле духове даље од својих домова и градова.

У Скандинавији, постоји око 600 камених лавирината на обалама Балтичког мора. Постоји прича да су многе од њих саградили локални рибари који су из сујеверја ишли њима да би себи осигурали добар улов и безбедно се вратили.

На Сент Агнесу, малом острву близу југозападне обале Корнаула, у Енглеској, постоји лавиринт који је 1726. године наново саградио један светионичар на месту ранијег лавиринта.

Оно што је нарочито интересантно за многе јесте то што је лавиринт укључен у цркве хришћанског света. Размотримо неколико примера.

Лавиринти хришћанског света

Од многих знаменитих лавирината у религиозним здањима хришћанства, најмањи мора да је један кружно урезбарен у дрвену орнаментику из 15. века, високо на крову цркве Свете Марије Редклиф, у Бристолу, у Енглеској. Украшен је златастом и црном бојом, а његов пречник износи само 20 центиметара. Најчувенији лавиринт налази се у Француској, у катедрали града Шартр. Лавиринт је саграђен 1235. године, од плавог и белог камена и има пречник од 10 метара.

Велики поплочани лавиринти лежали су и у другим средњовековним француским и италијанским катедралама и црквама, као што су у Амијени, Бајеу, Орлеану, Равени и Тулузу. Један је био уништен у Ремсу пре 200 година, а лавиринт у катедрали Мирпуа приказује Минотаура у центру.

Што се тиче спајања лавирината с познатим религиозним здањима, један извор пише: „Пагански лавиринт је средњовековна хришћанска црква прихватила и прилагодила за своју употребу тиме што је укључила хришћанску симболику у дизајн.“ Тако су се у хришћанским црквама лавиринти очигледно користили да хришћански живот представе у складу с митологијом коју су успоставили древни Египћани.

Црквени лавиринти такође су се користили да прикажу путовања крсташа до Јерусалима. Долазак до центра симболизовао је долазак до Јерусалима и постизање спасења. За неке вернике лавиринт је био покајничка маршрута коју је требало или завршити на коленима ради добијања опроштења греха или ритуално прећи као алтернативу за ходочашће у Свету земљу.

Травнати лавиринти

Лавиринти који су били укопани у земљу, познати као травнати лавиринти, израђивани су у 12. и 13. веку, нарочито у Енглеској. Касније су многи несумњиво коришћени за разоноду, али неки људи су им уз то придавали и религиозни значај пошто су наликовали лавиринтима у црквама. Највећи травнати лавиринт на свету, за који неки извори сматрају да је стар више од 800 година, налази се на општинском земљишту у Сафрон Валдену, у грофовији Есекс. Необичан је по томе што има четири велика бастиона. Дужина његове путање је скоро 2 километара.

В. Х. Метју повезује историјско-митски аспект, запажајући да су се религиозни лавиринти „можда сматрали симболом лавиринта овог световног живота, који једино може да се безбедно пређе уз помоћ Аријадиних нити божанског доброчинства“ (Mazes and Labyrinths—Their History and Development).

Да ли сте изненађени што су лавиринти иако паганског порекла ипак уобичајени у хришћанству? Може ли право хришћанство бити спојиво с паганским празноверјем?

Спојиво с хришћанском вером?

Иако је историја лавиринта фасцинантна, веровања у вези с њим нису спојива с хришћанском вером. Библија нигде не учи да је људска душа одвојена од тела и да наставља да живи након што особа умре. У ствари Библија учи да је људска душа смртна. Она каже: „Душа која згреши она ће умрети“ (Језекиљ 18:4).

Божја Реч, Библија, је моћна и упоређена је с мачем, ’мачем духовним‘. Хришћани вешто користе ово оружје да би надвладали једно стварно, надљудско, невидљиво духовно створење и његове демоне, а не митског Минотаура (Ефешанима 6:12, 17). Због тога, они имају веру која је несаломива и сигурну наду у спасење. То ће их превести преко краја овог садашњег система ствари у један нови свет праведности — нешто што веровања у митологију никада не могу да учине (2. Петрова 3:13).

[Фуснота]

[Оквир на 22. страни]

Лавиринти за разоноду

Пре шесто година, направљен је један нови тип лавиринта. Он није имао религиозни значај већ је био дизајниран ради декорације. Широм Енглеске једноставни баштенски лавиринти су ускоро постали општа одлика. На крају су лавиринти прављени са замршенијим мустрама, а путање су биле оивичене шимширом, који се могао уредно шишати.

Недавних година појавили су се многи модерни, сложени лавиринти широм света. Воле их и стари и млади. Могу бити забавни!

[Оквир⁄Слика на 24. страни]

Коришћење лавирината у хришћанском свету

Лондонска Вестминстерска опатија недавно је представила овај нови украшени прекривач за олтар. Запазите лавиринт у центру обележен са стране са „А“ (алфа, „ПОЧЕТАК“) и „Ω“ (омега, „КРАЈ“). У центру овог лавиринта запазите „ЈА ЈЕСАМ“, које представља Јехову, велико „ЈА ЈЕСАМ“ на које се указује у Изласку 3:14. Ово је један интересантан савремени пример блиске повезаности лавиринта с данашњом религијом.

[Извор]

Photo: David Johnson

[Слике на 21. страни]

Новчићи из четвртог и петог века пре н. е. пронађени у Кнососу, на Криту. Запазите лавиринт и главу бика који представља Минотаура

[Извор]

Copyright British Museum

[Слика на 23. страни]

Највећи травнати лавиринт на свету, у Сафрон Валдену, у Енглеској

[Извор]

Љубазношћу Saffron Walden Tourist Office