Поштовати начело поглаварства

ДА БИСМО организовано извршавали Јеховину вољу, неопходно је да будемо подложни Јехови као Врховном Владару. Ми признајемо његовог Сина као поглавара хришћанске скупштине и поштујемо поглаварство и на другим подручјима живота. Подложност која се заснива на послушности Божјим мерилима користи свима.

² Људи су још у еденском врту били упознати с начелом подложности некој утврђеној власти. То се може видети на основу Божјих заповести које су записане у Постанку 1:28 и 2:16, 17. Животиње су биле подложне људима, а од Адама и Еве се очекивало да буду подложни Богу. Поштовање тог уређења доприносило би реду и миру. Начело поглаварства је касније истакнуто у 1. Коринћанима 11:3, где је апостол Павле написао: „Желим да знате да је сваком мушкарцу поглавар Христ, а жени је поглавар мушкарац, а Христу је поглавар Бог.“ На основу ових речи се види да је свако, изузев Јехове, некоме подложан.

³ Данас већина људи не разуме нити поштује начело поглаварства. Како је дошло до тога? Проблеми су настали још у еденском врту када су наши прародитељи одлучили да више не буду подложни Божјој врховној власти (Пост. 3:4, 5). Међутим, они нису стекли више слободе, већ су потпали под власт Сатане Ђавола, једног злог духовног створења. Људи су се због те побуне отуђили од Бога (Кол. 1:21). Зато је данас већина људи у власти Злога (1. Јов. 5:19).

⁴ Када смо сазнали истину из Божје Речи и почели да живимо у складу с њом, супротставили смо се Сатанином утицају. Будући да смо предани и крштени Сведоци, ми прихватамо Јехову као свог Врховног Владара. Попут краља Давида, чврсто верујемо да је Јехова поглавар „над свима“ (1. Лет. 29:11). Понизно признајемо да су следеће речи истина: „Знајте да је Јехова Бог. Он нас је створио и ми њему припадамо. Ми смо његов народ и овце с његовог пашњака“ (Пс. 100:3). Свесни смо да је Јехова узвишен и да треба да га у свему слушамо зато што је он све створио (Откр. 4:11). Као слуге истинитог Бога, настојимо да се угледамо на Исуса Христа, који је савршен пример подложности Богу.

⁵ Шта је Исус научио из онога што је претрпео док је живео на земљи? У Јеврејима 5:8 пише: „Иако је био Божји Син, из онога што је претрпео научио се послушности.“ Био је подложан свом небеском Оцу упркос кушњама. Поред тога, ништа није радио на своју руку. Није поучавао друге својим идејама нити је тражио славу за себе (Јов. 5:19, 30; 6:38; 7:16-18). Испуњавало га је то што је вршио вољу свог Оца иако је због тога био прогоњен (Јов. 15:20). Поврх свега тога, остао је подложан Богу. Исус се понизио све до „смрти на мученичком стубу“. Његова безусловна подложност Јехови донела је много добра – људима је омогућено вечно спасење, Јехова је био прослављен, а сам Исус узвишен (Фил. 2:5-11; Јевр. 5:9).

ПОДЛОЖНОСТ НА РАЗНИМ ПОДРУЧЈИМА ХРИШЋАНСКОГ ЖИВОТА

⁶ Захваљујући томе што смо подложни Богу и што вршимо његову вољу, поштеђени смо многих брига и разочарања којима су изложени они који не желе да буду подложни Јехови. Наш противник, Ђаво, непрестано настоји да нас прождере. Ако му се одупремо и ако се понизно подложимо Јехови, можемо се избавити од њега (Мат. 6:10, 13; 1. Петр. 5:6-9).

⁷ Када је реч о хришћанској скупштини, ми признајемо да је Христ њен поглавар и да је велику одговорност поверио верном и разборитом робу. То утиче и на наш однос према суверницима. Подложност Богу ће нас покренути да се у свим аспектима наше службе Богу водимо оним што стоји у Божјој Речи. То се односи на службу проповедања, присуствовање састанцима и учествовање на њима, однос према старешинама и на сарадњу с Божјом организацијом (Мат. 24:45-47; 28:19, 20; Јевр. 10:24, 25; 13:7, 17).

⁸ Захваљујући томе што смо подложни Богу, у хришћанској скупштини владају ред и мир. Божје слуге се труде да развију особине које су по Божјој вољи (1. Кор. 14:33, 40). Будући да припадамо Јеховиној организацији, можемо разумети зашто је краљ Давид, запазивши огромну разлику између Јеховиних слугу и злих људи, одушевљено рекао: „Срећан је народ чији је Бог Јехова“ (Пс. 144:15).

⁹ Када је реч о браку и породичном окружењу, примењује се начело по коме је мушкарац поглавар жени. У исто време, мушкарцима је поглавар Христ, а Христу је поглавар Бог (1. Кор. 11:3). Од жена се очекује да буду подложне свом мужу, а деца треба да буду подложна својим родитељима (Еф. 5:22-24; 6:1). Када сви чланови породице поштују начело поглаварства, тада у породици влада мир.

¹⁰ Од мужа се очекује да воли чланове своје породице и да се као њихов поглавар угледа на Христа (Еф. 5:25-29). Када он не злоупотребљава свој ауторитет нити га се одриче, његовој жени и деци ће бити лако да му буду подложни. Жена треба да помаже мужу, то јест да га допуњује (Пост. 2:18). Када поштује свог мужа и стрпљиво га подупире, она ће стећи његову наклоност и прославити Бога (1. Петр. 3:1-4). Када мужеви и жене поштују оно што Библија каже о начелу поглаварства, они дају добар пример својој деци што се тиче подложности Богу.

¹¹ Наша подложност Богу обликује и наше гледиште о властима будући да је сваку власт „Бог поставио на њен положај“ (Римљ. 13:1-7). Божје слуге су послушне државним законима и зато плаћају порезе дајући на тај начин „цару царево, а Богу Божје“ (Мат. 22:21). Осим тога, подручје у служби проповедања обрађује се у складу са одговарајућим законима о заштити података. Пошто смо подложни и послушни властима у свему што се не коси с Јеховиним праведним мерилима, можемо да се усредсредимо на проповедање добре вести (Мар. 13:10; Дела 5:29).

¹² Подложност Богу утиче на сва подручја нашег живота. Захваљујући нашој вери, можемо симболично речено видети дан када ће сви људи бити подложни Јехови Богу (1. Кор. 15:27, 28). Јехова ће благословити све оне који се радо подлажу његовој власти и који ће му бити подложни у сву вечност.