Јединство Божјих слугу

ОКО 1 500 година, Јехова Бог је на Израелце гледао као на народ који је носио његово име. Затим је „обратио пажњу на људе из других народа да би од њих створио народ који ће носити његово име“ (Дела 15:14). Тај народ чинили су његови сведоци, који су били уједињени у начину размишљања и поступања без обзира на то у ком делу света су живели. Уједињени народ који носи Божје име настао је зато што су Исусови следбеници послушали следећу његову заповест: „Зато идите и стварајте ученике од људи из свих народа, крстећи их у име Оца и Сина и светог духа, учећи их да се држе свега што сам вам заповедио“ (Мат. 28:19, 20).

² Када смо предали свој живот Јехови и крстили се, постали смо ученици Исуса Христа. Постали смо део уједињене, међународне организације, и као такви не дозвољавамо да националне, племенске и економске поделе уносе раздор међу нас (Пс. 133:1). Зато волимо и поштујемо браћу и сестре у својој скупштини. Пре него што смо постали Божје слуге, неке од њих никада не бисмо прихватили за пријатеље зато што су по раси, националности и нивоу образовања другачији од нас. Братска љубав која влада међу нама ствара нераскидиву везу, која је много чвршћа од било чега другог што може повезивати људе, као што је припадност истој религији, друштвеном статусу или породици (Мар. 10:29, 30; Кол. 3:14; 1. Петр. 1:22).

ПРОМЕНИТИ НАЧИН РАЗМИШЉАЊА

³ Уколико нам је тешко да надвладамо расне, политичке, друштвене или неке друге дубоко укорењене предрасуде, добро је да размислимо о првим хришћанима јудејског порекла који су морали да се ослободе предрасуда према људима из других народа. Јехова је припремио апостола Петра пре него што му је дао задатак да оде у дом римског центуриона Корнелија (Дела апостолска, 10. погл.).

⁴ Апостолу Петру је у једној визији било речено да закоље и једе неке животиње које су према Мојсијевом закону биле нечисте за Јудејце. Када је Петар приговорио томе, чуо је како му глас с неба каже: „Не зови нечистим оно што је Бог очистио“ (Дела 10:15). Бог је на тај начин помогао апостолу Петру да се припреми за задатак који ће добити, то јест да оде у кућу једног нејеврејина. Када је то учинио, Петар је рекао онима које је тамо затекао: „Добро знате да Јудејцу његов Закон забрањује да се дружи с човеком из другог народа или да долази код њега. Али мени је Бог показао да ниједног човека не зовем поганим или нечистим. Зато сам без устезања дошао кад сте ме позвали“ (Дела 10:28, 29). Након тога је видео доказ да Јехова прихвата Корнелија и чланове његове породице.

⁵ Савле из Тарса, један веома образован фарисеј, морао је да се понизи и да се дружи са онима које је презирао пре него што је постао хришћанин. У неким ситуацијама је чак морао да прихвати њихове смернице (Дела 4:13; Гал. 1:13-20; Фил. 3:4-11). Можемо само да замислимо колико су променили свој начин размишљања људи као што су Сергије Павле, Дионисије, Дамара, Филимон, Онисим и други када су прихватили добру вест и постали ученици Исуса Христа (Дела 13:6-12; 17:22, 33, 34; Филим. 8-20).

САЧУВАТИ ЈЕДИНСТВО У ОКВИРУ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

⁶ Нема сумње да нам је љубав која постоји унутар скупштине помогла да се приближимо Јехови и његовој организацији. Видели смо да у скупштини влада љубав која је обележје правих ученика Исуса Христа, који је рекао: „Дајем вам нову заповест: Волите једни друге. Као што сам ја волео вас, тако и ви волите једни друге. По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако будете волели једни друге“ (Јов. 13:34, 35). Када смо разумели да љубав унутар скупштине представља само делић љубави која постоји међу нашом браћом широм света, почели смо још више да ценимо Јехову и његову организацију. Може се рећи да свако од нас учествује у испуњењу библијског пророчанства о сакупљању људи који ће током последњих дана служити Јехови у миру и јединству (Мих. 4:1-5).

⁷ Будући да много тога данас ствара раздор међу људима, ко би уопште помислио да је могуће ујединити људе „из свих народа, племена, народности и језика“? (Откр. 7:9). Помислимо само на разлике које постоје између људи из развијених земаља и оних који још увек живе у складу с древним племенским обичајима. Чак се и међу људима исте расе и националности може уочити верска нетрпељивост. Ширење национализма довело је до политичких сукоба без преседана. Ако узмемо у обзир економску неједнакост као и безбројне друге чиниоце који стварају раздор, јасно је да је постизање мира и јединства међу људима из свих народа, језика, група и друштвених слојева равно чуду, које једино Свемоћни Бог може учинити (Зах. 4:6).

⁸ Такво јединство данас заиста постоји. Када смо се предали Јехови и крстили као његови Сведоци, и ми смо постали део тог уједињеног народа. Сигурно нам је драго због тога, али добро је да не заборавимо да свако од нас има одговорност да доприноси том јединству. То можемо чинити тако што примењујемо савет из Галатима 6:10: „Зато, дакле, док за то имамо прилику, чинимо добро свима, а нарочито својој браћи у вери.“ Осим тога, веома је важно и да поступамо у складу са следећим речима: „Немојте ништа чинити из себичности нити из сујете, него будите понизни и сматрајте друге већима од себе. Немојте мислити само на своју корист него и на корист других“ (Фил. 2:3, 4). Све док се трудимо да своју браћу и сестре не просуђујемо по спољашњости, већ да на њих гледамо онако како то Јехова чини, бићемо с њима у добрим односима (Еф. 4:23, 24).

БРИНУТИ ЈЕДНИ ЗА ДРУГЕ

⁹ Апостол Павле је помоћу једног поређења објаснио да објавитељи скупштине нису подељени, већ међусобно брину једни за друге (1. Кор. 12:14-26). Иако многа наша браћа и сестре живе у другим деловима света, нама је веома стало до њих. Тешко нам пада када су наша браћа прогоњена. Ако неки живе у сиромаштву или су погођени неком природном катастрофом, ратом или грађанским сукобима, остали се труде да им пруже духовну и материјалну помоћ (2. Кор. 1:8-11).

¹⁰ Сви треба да се свакодневно молимо једни за друге. Неки су у искушењу да ураде нешто лоше. Неки подносе невољу, што је можда познато свима. Други наилазе на противљење својих колега или унутар свог дома, што можда и није толико познато другима (Мат. 10:35, 36; 1. Сол. 2:14). Међутим, нама је то веома битно зато што смо уједињене Божје слуге (1. Петр. 5:9). Многа наша браћа марљиво служе Јехови предводећи у служби проповедања и у надгледању скупштине. Не треба заборавити ни оне који имају огромну одговорност да надгледају проповедање широм света. Чак и када не можемо учинити ништа конкретно како бисмо им помогли, добро је да се молимо за све њих, што недвосмислено показује да их заиста волимо (Еф. 1:16; 1. Сол. 1:2, 3; 5:25).

¹¹ С обзиром на то да у овим последњим данима широм света влада пометња, Јеховине слуге морају бити спремне да се међусобно помажу. Понекад ће можда бити потребно да се због природних непогода, као што су земљотреси и поплаве, организује обимно пружање хуманитарне и материјалне помоћи. Хришћани у првом веку оставили су нам добар пример у томе. Имајући на уму Исусов савет, хришћани из Антиохије радо су помогли браћи у Јудеји (Дела 11:27-30; 20:35). Касније је апостол Павле подстакао хришћане у Коринту да учествују у једној организованој акцији прикупљања помоћи за браћу (2. Кор. 9:1-15). Када је нашој браћи и сестрама потребна материјална помоћ зато што су се нашли у некој невољи, наша организација и суверници им без одлагања пружају оно што им је неопходно.

ИЗДВОЈЕНИ ЗА ВРШЕЊЕ ЈЕХОВИНЕ ВОЉЕ

¹² Наша уједињена међународна организација постоји да би вршила Јеховину вољу. Данас је његова воља да се добра вест о Божјем Краљевству проповеда по целом свету за сведочанство свим народима (Мат. 24:14). Јеховина воља је и да живимо у складу с његовим високим моралним мерилима (1. Петр. 1:14-16). Веома је важно да будемо подложни једни другима и да сарађујемо на ширењу добре вести (Еф. 5:21). Данас није време да на прво место у животу ставимо своје жеље, већ Божје Краљевство (Мат. 6:33). Ако то задржимо на уму док заједнички објављујемо добру вест, бићемо срећни, а у будућности ћемо добити вечни живот.

¹³ Ми се као Јеховини сведоци разликујемо од осталих људи по томе што смо издвојени као чист народ који ревно служи Богу (Титу 2:14). Разликујемо се од других захваљујући томе што служимо Јехови. Не само што сарађујемо с нашом браћом широм света већ говоримо истим језиком библијске истине и живимо у складу са оним што проповедамо. Јехова је то објавио преко свог пророка Софоније: „Тада ћу народима променити језик у чист језик, да би сви призивали Јеховино име и служили му раме уз раме“ (Соф. 3:9).

¹⁴ Затим је надахнуо Софонију да забележи пророчанство о јединству које данас постоји међу Јеховиним слугама широм света: „Преостали од Израела неће чинити неправду, неће говорити лажи, нити ће се у њиховим устима наћи препреден језик. Имаће хране, биће спокојни и нико их неће плашити“ (Соф. 3:13). Захваљујући томе што разумемо Јеховину Реч и што смо своје размишљање и начин живота ускладили с Јеховиним мерилима, ми уједињено извршавамо задатак који смо добили. Постижемо резултате који делују немогуће онима који на живот гледају чисто из људског угла. Слободно можемо рећи да смо као Божје слуге један посебан народ који широм света исказује част Богу (Мих. 2:12).