Сиромашни постају све сиромашнији
„Ниједно друштво које већином сачињавају сиромашни и бедни људи не може стварно напредовати нити бити истински срећно.“
ОВО је изјавио економиста Адам Смит још у 18. веку. Многи су уверени да је истинитост његових речи данас још очигледнија. Разлика између богатих и сиромашних постала је још већа. На Филипинима једна трећина становништва живи с мање од 1 евра дневно, што се у богатијим земљама може зарадити за свега неколико минута. У извештају Уједињених нација Human Development Report 2002 стоји да „5% најбогатијих људи на свету има 114 пута веће приходе од 5% најсиромашнијих људи на свету“.
Док једни живе у релативном комфору, милиони других живе у страћарама које подижу где год стигну. Други нису те среће; они живе на улици и све што имају је само парче картона или пластике. Многи од њих зарађују за преживљавање тако што раде шта год стигну — претурају по контејнерима, раде као физички радници или помоћу малих колица сакупљају картон, празне флаше, лименке и томе слично.
Неједнакост између богатих и сиромашних не постоји само у земљама у развоју већ, како наводи Светска банка, „’џепови сиромаштва‘ јесу нешто уобичајено у свим земљама“. Од Бангладеша до Сједињених Држава, без обзира колико су неки људи имућни, има и оних који се боре да би се прехранили и да би обезбедили кров над главом. Новине The New York Times су цитирале један извештај, који је за 2001. годину саставио Амерички биро за попис становништва, у ком се наводи да је у Сједињеним Државама јаз између богатих и сиромашних све већи и већи. У том извештају стоји: „Најимућнија петина становништва остварила је 50 посто свеукупног прошлогодишњег прихода... Најсиромашнија петина је остварила 3,5 посто тог прихода.“ И у многим другим земљама ситуација је иста или још и гора. Један извештај Светске банке показао је да око 57 посто светског становништва живи с мање од 2 евра дневно.
Да ствари буду још горе, милиони су у 2002. години били узнемирени због извештаја о одговорним људима у великим фирмама који су се обогатили под сумњивим околностима. Чак и ако није урађено ништа незаконито, многи, како стоји у часопису Fortune, сматрају да су ти људи стекли „огромно, неуобичајено и саблажњавајуће богатство“. Када се то упореди са оним што се догађа у свету, неки се питају како се може оправдати то што неки појединци згрћу тако огромне своте новца, које броје на стотине милиона долара, док истовремено толико много других људи живи у сиромаштву.
Да ли ће сиромаштво заувек постојати?
Све ово није наведено да би се указало на то да нико не покушава да помогне сиромашнима. Нема сумње да су се добронамерни службеници влада и организације за пружање помоћи трудили да нешто промене. Међутим, реално стање је и даље обесхрабрујуће. У извештају Human Development Report 2002 стоји да су „многе земље данас сиромашније него што су биле пре 10, 20, а у неким случајевима и пре 30 година“, и то упркос многим племенитим напорима да ствари крену набоље.
Да ли то значи да за сиромашне не постоји никаква нада? Позивамо те да прочиташ следећи чланак и да посебно обратиш пажњу на то каква помоћ сиромашнима већ сада стоји на располагању као и на нека решења о којима можда досад ниси размишљао.