Братимљење људи — само сан?

ДОГОДИЛО се то последњих дана децембра, значајне 1914. године. Управо су завршиле прве жестоке борбе Првог светског рата. За само пет месеци рата број жртава износио је већ 3,5 милиона.

Увече 24. децембра примила је једна енглеска компанија на фронту код Јуперна (Белгија) заповед да подигне препреке од бодљикаве жице око 37 метара испред немачких шанаца. Енглези су се чудили због чега Немци не пуцају у њих. Следећег дана стотине војника с обе стране су излазиле из шанаца, да би се побратимили на ничијој земљи и честитали божићне празнике.

Шта се то догодило? Овде као и на целом фронту, под утицајем божићног расположења обузела је од рата уморне војнике, чежња за миром и пријатељством.

Али, та жеља се није испунила. Нације су прекинуле Први светски рат. Крај је био горак, милиони живота и неизрецива беда. Тако је то братимљење трајало веома кратко. Сан о братимљењу свих људи поново се расплинуо у Другом светском рату. Данас уместо сна, непријатељске трупе и оружје за масовно уништење су узрок за страшан, ружан сан.

Настојања у правцу братимљења људи

Историја готово да само извештава о проливању крви и о насиљу. Ипак, многи су се надали да ће се људи једног дана побратимити. Тако је на пример гесло Француске револуције 1789. године гласило: „Liberte, Egalite,“ („Слобода, једнакост, братство“). Али, само неколико година касније Француз Наполеон Бонапарта окупао је Европу у крви.

У току историје постојала су многа такозвана братства и женска удружења, којима су недостајале ознаке правог светског братства. На пример, слободни зидари, једно широм света познато братство је тајна организација, чији чланови могу постати само мушкарци.

Но, сва та настојања никада нису проузроковала братимљење људи. Шта ако та идеја није сан, него може да се обистини? Како би тада сасвим другачије изгледао свет. Више не би било државних граница, политички религиозних препирки, не би било мржње мећу народима и расама. Нестало би ратова, тероризма и свих других чинилаца одговорних за данашњу опасну ситуацију у свету.

Да ли би желео да видиш то? Сигурно. Али, можда ћеш рећи: „Тај се сан неће никада испунити. Историја јасно показује да идеја да сви људи постану браћа заувек остаје само сан“. Гледано са људског становишта, могао би да будеш у праву.

Поглед с једног вишег гледишта

Међутим постоји и једно друго гледиште, које треба узети у обзир, а оно је од одлучујућег значаја. На пример: Претпоставимо да си залутао у густој прашуми из које више не знаш изаћи. Налазиш се у животној опасности. Али, неко ко надлеће шуму авионом, може јасно видети куда води пут из шуме, па те помоћу бежичне телеграфије изводи из прашуме. Дакле, поглед из птичје перспективе може да ти спаси живот.

Многи људи који су свесни све већих проблема у свету, не виде никакав излаз. Зато је нужно погребно, чак животоважно, посматрати ситуацију с једног вишег гледишта—са гледишта Свемогућег Бога. О њему је писао инспирисани пророк: „Него колико су небеса виша од земље, толико су путови моји виши од ваших путова, и мисли моје од ваших мисли. Јер ћете с весељем изаћи, и у миру ћете бити вођени, горе и брегови пјеваће пред вама од радости, и сва ће дрвета пољска пљескати рукама“ (Исаија 55:9, 12).

Али, пре него што говоримо о узвишеном гледишту Створитеља, у вези братимљења свих људи, питајмо се: Шта је до сада била препрека за братимљење свих људи?

[Слика на 3. страни]

Наполеонов ратни поход разорио је сан о братимљењу људи