Може ли се поновити?

Тешко је утврдити колико има данас неонациста у Немачкој. Власти које су задужене за надгледање политичких екстремиста у Савезној Републици Немачкој, процењују да има преко 20.000 припадника такозваних десно оријентисаних екстремистичких организација. Оне се деле на групе од којих само неколико њих има више од 100 чланова.

То изгледа, говори против јаког оживљавања нацизма, јер шта би он био без интеграционе фигуре попут Хитлера, који би под својим водством уједно све те различите групе? До сада није устао нови политички Месија, чак ни Михаел Кинен, један од познатијих неонациста у Немачкој. Према мишљењу једног неонацисте, Кинен је „десна рука вође Адолфа Хитлера на Земљи“. А за Хитлера је исти рекао: „Фирер је за нас свет, нешто као Исус за хришћане“.

Осим тога, околности су данас у Немачкој прилично другачије од оних у време Хитлера. Стопа незапослености је, додуше, висока, али неупоредива са 30 посто каква је била почетком 30—тих година. Садашња стопа инфлације изгледа скромна у поређењу с оном из 20—их година, кад се у две године цена одређеног производа попела са 35 на 1,200.400.000.000 марака! Патриотизам и милитаризам данас су јачи него икада. А у уставу Савезне Републике Немачке усидрена је сигурност против поновног увођења диктатуре.

Ипак, многи су мишљења да неонацизам не би требало потцењивати. Карл Дибрих Бражер, историчар универзитета у Бону упозорава: „И 20—их година су постојале само мале групе, а не једна велика организација.“ А терористички напади који се догађају у једној земљи за другом, показују како је потребна само шачица фанатичних појединаца да би се створио неразмерно високи потенцијал опасности.“

Опасност је свуда присутна

Због својих неонацистичких активности М. Кинен је почетком прошле године осуђен на три године казне затвора. Извештава се да је време пре бекства из Немачке па до свог хапшења искористио да би у Швајцарској „дотерао радикалну десницу“. Једне швајцарске новине су објавиле: „Са задовољством је могао утврдити да у овој земљи његову идеологију заступају ’неке групе на најбољи начин.’“

Таквих група има и у Хитлеровој домовини, у Аустрији, коју је Трећи рајх припојио у марту 1938. године. Неки Аустријанци старије генерације осврћу се с чежњом назад у време своје прошлости, кад су њиховом земљом владали националсоцијалисти. Они се љуте на данашњу слободну, неуредно одевену омладину, која се дрогира и склони су да се жале речима: „У Хитлерово време није било тога“. Ти људи се радо присећају времена „кад се увече смело без страха ићи улицама“. Неки очигледно омаловажавају ексцесе режима речима: „Данас нам је једноставно потребан један мали Хитлер.“

Али, неонацизам се не јавља само у Европи. Према извештају Франкфуртер Рундшау скоро 10.000 нациста побегло је пред крај II светског рата у разне јужноамеричке земље. Могу ли они представљати опасност? У новинама АБЦ ревиста била је објављена серија интервјуа с угледним личностима о опасности оживљавања нацизма у Парагвају. Између осталих био је цитиран правник Џеим С. Едан, који је рекао: „Нацизам је жив, али дрема“. С тим се сложио један познати политичар, давши гаранцију: „Националсоцијализам није умро“.

А како је с нацизмом у САД? Оснивач Америчке нацистичке партије Џорџ Линколн Роквел убијен је 1967. године. Али његова идеологија наставља да живи код једног број неонацистичких група. Десет година након Роквелове смрти, указао је часопис Тајм да „целокупна нацистичка култура не представља политичку моћ, да је број њених припадника у опадању, али да још увек остаје велики њен потенцијал за рађање мржње и насиља“.

Дакле, може ли се поновити нацистичка диктатура?

Осврћући се на неонацизам у Немачкој Зидојче Цајтунг долази до закључка: „Због немачке историје и злочиначког нацистичког режима, активности десних екстремиста не могу, додуше, представљати акутну опасност — али заувек представљају срамоту“. У Хамбуршким новинама било је још отвореније објашњено да је бесмислена помисао на оживљавање нацистичког покрета у Савезној Републици Немачкој и то у првом реду зато јер данас не постоје више околности које су омогућиле успех нацизма.

Дакле, у овом тренутку једва постоји опасност да устане неки „мали“ Хитлер — или можда чак и „велики“, да би нацизму осигурао положај какав је заузимао под Хитлером. Једна 17—огодишња ученица је рекла: „Ми смо довољно упозорени, пазићемо да се тако нешто никада више не догоди.“

Може бити да је тако. Међутим, нацизам нема монопол на тлачење или на брутално насиље. Новија историја показује да Хитлер није био последњи диктатор на свету. Све дотле док људи буду испробавали различите облике владавина, јављаће се и угњетачки режими. Како можемо избећи да не постанемо њихова жртва? Још један поглед на Хитлеров Трећи рајх одговориће на то питање.

[Истакнути текст на 13. страни]

Један неонациста је рекао: Хитлер „је за нас свет, нешто као Исус за хришћане“

[Истакнути текст на 14. страни]

Неонацизам нема монопол на тлачење