Библијско гледиште о полном односу

ЗА МНОГЕ искрене католике је свака помисао да је Марија имала полне односе са својим мужем Јосифом несхватљива и запрепашћујућа. Разлог је гледиште њихове цркве о полном односу које даје просечном католику утисак да особе које имају полне односе, па чак и у браку, не могу бити свете. Јесу ли брак и светост неспојиви? Шта каже Библија?

У старом Израелу је Бог захтевао од свештеника да буду свети, те су упркос брака били прикладни за службу (3. Мојсијева 21:6, 7, 13). У хришћанској скупштини је Петар, на ког Католичка црква гледа као на првог папу, био ожењен, као уосталом и већина апостола (Матеј 8:14; 1. Коринћанима 9:5). У хришћанској скупштини надгледник („бискуп“ у Католичкој Алиоли Библији) је могао да буде „једне жене муж“ (1. Тимотеју 3:2). И старешине („свештеници“ у католичком преводу) су могли да буду ожењени (Титу 1:5—8). У ствари су сви верни хришћани првог века били „изабрани Божји, свети и љубљени“, а многи од њих су били у браку (Колошанима 3:12, 18—21). Било би бесмислено тврдити да су ти бракови били без полног односа, што би било у директној супротности са апостолским саветом датим у 1. Коринћанима 7:2—5.

Дакле, према Библији, брак и светост нису неспојиви. Зар би Бог говорио о себи као о „мужу“ хришћанске цркве, ако би било нешто нечисто у брачним односима? (Исаија 54:5; 62:4, 5; Ефесцима 5:23—32; Откривење 19:7; 21:2, 9).

Зато не морамо имати грижу савести прихватајући јасно разумљиво библијско сведочанство да је после рођења Исуса, Јосиф проводио нормални брачни живот с Маријом, дајући јој синове и кћери. То су била Исусова телесна полубраћа и полусестре, јер их је Марија родила (Матеј 1:24, 25; Марко 3:31). То нас не спречава да љубимо и поштујемо Марију као свету жену, као што ни Сарино рођење Исака није спречило Петра да је сврста међу „свете жене“ старог доба (1. Петрова 3:5—7; Јеврејима 11:11, 12).

Развод и контрацепција

Католичка црква је у праву што одвраћа од развода и што осуђује побачај. Али, да ли се она ослања на Библију када потпуно одбацује развод и када тврди да „сваки полни однос мора бити намењен зачећу новог живота“? (Хумане Вите).

Првобитно је Јехова Бог успоставио брак као трајну везу измећу мужа и жене (1. Мојсијева 2:22—24). Исус је обновио то правило у хришћанској скупштини наводећи: „Што је Бог саставио човјек да не раставља.“ Такође је додао: „Ако ко пусти жену осим за курварство и ожени се другом, чини прељубу“ (Матеј 19:4—6, 9; 5:32).

Библија дакле говори да је брачна неверност исправан основ за раставу, у ствари једини ваљани разлог. Католичка црква није учинила ништа добро за себе, а ни за милионе својих чланова што је била строжа од Светог писма. Коментаришући резултате таквих настојања кроз историју, Нова британска енциклопедија каже: „Крута моногамија била је повезана са уобичајеним и распрострањеним допуштањем браколомства на што је Римокатоличка црква гледала много толерантније него на развод.“

Што се тиче контроле рађања, водећи католички теолог, Аугустин (354—430) је сматрао сексуалне односе, чак и у браку, грешним ако се учини било шта у вези спречавања зачећа. То је мање или више гледиште Католичке цркве, које је изложио папа Павле VI у својој посланици Хумане Вите 1968. а коју је потврдио пала Јован Павле II. То је проузроковало много невоља искреним католицима. Библија не забрањује контрацепцију; о тој ствари ништа не говори.

С друге стране, Библија не одобрава абортус како то показују цитати из 2. Мојсијеве 20:13 и 21:22, 23. То такође укључује методе контроле рађања које имају учинак на већ зачети заметак, што је једнако убијању особе чији развој је тек почео. Осим тога, Библија препушта ствар планирања породице на савест сваког хришћанског пара. У настојању да поткрепи свој став у вези контроле рађања Рим је ишао „изнад онога што је записано“ у Божјој речи (1. Коринћанима 4:6, Нова америчка Библија, католички превод).

Библија и целибат

Премда, као што смо видели раније, обавезни целибат није библијски захтев, Библија говори о добровољном самаштву. Исус је објашњавао: „Неки људи су полно немоћни од рођења; некима је то намерно учињено; а има и оних који су се тога добровољно одрекли због Божјег царства. Ко може нека прихвати то опредељење“ (Матеј 19:12, НАБ). Из ових речи се види да Исус није рекао да је целибат био обавезан, напротив, као што смо већ раније запазили, неки од апостола били су ожењени (Марко 1:29, 30; 1. Коринћанима 9:5).

И апостол Павле говори о добровољном самаштву за хришћанске мужеве и жене, те објашњава: „Немам жељу да вам намећем ограничења, него желим унапредити оно што је добро, што ће вам помоћи да се потпуно посветите Богу“ (1. Коринћанима 7:8, 35, 38, 40, НАБ). Потпуно је разумљиво да је с библијског гледишта самаштво дар који хришћани оба пола могу одржавати у настојању да би се посветили што боље и слободније Божјој служби. За то није потребан завет нити ичији притисак (1. Коринћанима 7:28, 36).

Насупрот томе, обавезан целибат би могао да буде знак отпада, као што читамо у 1. Тимотеју 4:1—3: „Дух јасно говори да ће се у последња времена неки одвратити од вере, те ће обраћати пажњу преварним духовима и демонским наукама лицемерних лажљиваца — људи окореле савести који забрањују женидбу“(НАБ).

Држи се библијског гледишта

Истраживање католичких приручника показује да су католичке науке и настојања у стварима које се тичу полног односа дубоко укорењене у мистичним паганским религијама. Резултати су обезвређење брака, стварање осећаја кривице у стварима које се тичу полног односа и наметање тешкоћа многим искреним католицима.

Библија с друге стране показује да је брак частан, а да полни односи у оквиру брачне заједнице не спречавају хришћане и хришћанке да буду свети у Божјим очима. Такође открива да добровољно самаштво може бити награђујуће ако се време и енергија искористи у Божјој служби.

Надамо се да ће овај кратак преглед ствари бити помоћ за размишљање католицима, а и другима који су били у недоумици, можда чак и патили због строгог научавања које нас враћа древним вавилонским мистеријама. Многи стручњаци се слажу да то нису библијске науке. Ако науке неке верске заједнице нису у складу с Писмом, богобојазне особе се не плаше неслагања с њима. Све такве особе су охрабрене да испитају црквена веровања у светлу Божје речи имајући на уму Исусово засигурање: „Ако живите у складу с мојом науком, ви сте заиста моји ученици; тада ћете упознати истину и истина ће вас ослободити“ (Јован 8:31, 32, НАБ).

[Слика на 15. страни]

Да би могао да проповедаш Божју реч, не мораш се држати целибата. Апостол Петар је на пример био ожењен