Ружна страна индустријских хемикалија
КРАТКО иза поноћи, једне хладне децембарске ноћи године 1984. догодила се најтежа индустријска несрећа у историји. Међу онима који живе далеко од Републике Индије мало је њих који су чули за Бопал, индустријски град са више од 800 000 становника, који се налазе скоро на средини земље. Становници тога града су спавали и нису били свесни смртоносних догађаја који су се одвијали недалеко од њих.
У америчкој фабрици Јунион Карбајд у Бопалу, у једном спремишту у коме је било 45 тона метил изоцијаната (МИЦ), смртоносне хемикалије која се употребљава за производњу пестицида, почео се стварати опасно високи притисак. Изненада је из једног неисправног вентила почео да излази облак отровног плина који је у мирном граду посејао смрт и агонију. Тај плин је угасио животе више од 2 500 људи, мушкараца, жена и деце. Осакатио је више од стотину хиљада других.
Читав тај крај био је прекривен мртвим телесима хиљада животиња — бивола, стоке и паса — која су закрчила путеве и градске улице. Бопал је постао огроман крематоријум у коме су се дан и ноћ спаљивали мртви. Неколико погребних ломача, са по 25 тела сложених у висину, прождирало је мртве у свом пламену. Други су били покопани у заједничким, на брзину ископаним гробницама — по двадесетак тела заједно.
Касније је још једна катастрофа задесила Европу и названа је „Бопал на Рајни“. Из једног индустријског постројења изнад Базела у Швајцарској истекло је 40 тона отровног отпада у Рајну и ту поубијало стотине хиљада риба и јегуља „како је ишао низводно дуж немачко—француске границе, затим у област Рајне и кроз Холандију у Северно море“. Једне новине су писале: „Швајцарска се некад сматрала чистом, њихова индустрија сигурном, а ту је била укључена и хемијска индустрија. Све то је сада прошлост“.
Становници Бопала и крајеви дуж реке Рајне постали су жртве технолошке ере која се дичи са више од 66 000 хемијских препарата. Многи од њих су замишљени тако да олакшају живот човеку, али иронија је у томе да је један огроман број њих врло отрован и може проузроковати фаталне и разорне пропратне ефекте, како код људи тако и у читавом биолошком систему. Један стручњак је те хемикалије назвао „биоцидима“.
Многе од тих хемикалија имају дугачка имена која мало људи може да изговори, па су зато означена словима, као нпр. ПЦБ, ДДТ, ПЦДД, ПЦДФ, ТЦДД. Та азбучна супа отровних хемикалија представља смртоносни ризик како за људе тако и за Земљина богатства на која се човек мора ослањати да би живео. „Хиљаде и хиљаде отровних супстанци ослобађа се у околину“ сваке године, рекао је представник америчке агенције за заштиту околине. Такво ослобађање представља претњу квалитету ваздуха, површинским водама и подземним залихама питке воде, те загађује тло у долазећим декадама.
Америчка агенција за заштиту околине процењује да само у САД 5,7 билиона литара опасних хемијских отпада сваке године одлази у системе подземних вода. Кад знамо да само 4 литре растварача загади 80 милиона литара подземних вода преко нивоа сигурности, ошамућени смо кад рачунамо колику катастрофалну штету чини 5,7 билиона литара отровних хемикалија.
Због разорних хемикалија и отпада, те њиховог немарног одлагања, загађене су реке и потоци. Умиру рибе. Реке и потоци уливају се у океане, те заједно с њима истичу и те отровне хемикалије, тако да се, према океанографу Жаку Кустоу, на неким местима која су некад врвела од живота данас више не може пронаћи риба.
Загађеност исто тако прети птицама и животињама. Ни у природним резерватима не влада рај. „Десет националних паркова загађено је отровним хемикалијама, а наредних 74 су можда у опасности . . . Пољопривредне отпадне воде које садрже селен и друге хемикалије поубијале су велики број водених птица у резервату“, како извештава Њујорк Тајмс од 4. 2. 1986.
Стручњаци света не дају слику будућности која много обећава. Брзо смањивање Земљиних богатстава не завршава само уништавањем тла и загађивањем ваздуха и воде. Шта је са Земљиним великим тропским кишним шумама које су хиљаде година подизале своје лиснате руке по 30 метара увис? Да ли су и оне у опасности да заврше као и друга богатства која нестају пред нашим очима? Без обзира да ли то увиђамо или не, на наш живот утичу ова раскошна Јеховина дела, као што ће показати наредни чланак.