Ко уништава тропске кишне шуме?

НА ОВО питање се често одговарало окривљавањем светске сиротиње. Вековима су сељаци из тропских земаља обрађивали земљу начином ”сеци-пали“ пољопривреде. Секли су и палили део шуме, затим су, или нешто пре сагоревања дрвећа или после тога, садили усеве. Шумски пепео опскрбљује усеве храњивим тварима.

Овај начин обрађивања давно је разоткрио неочекивану истину о тропским кишним шумама. Око 95 посто њих расте на врло сиромашном тлу. Шума прерађује хранљиве твари тако брзо да су оне већином сачуване у дрвећу и биљном свету доста изнад земље, заштићене од киша које би их испрале са земље. Због тога је тропска кишна шума потпуно прилагођена својој околини. Та вест није сасвим повољна за фармера.

Лоше стање сиротиње

Кише врло брзо односе храњиве твари које оставља пепео спаљене шуме. Обрађивање земље постепено постаје ноћна мора. Један сиромашни боливијски фармер је о томе овако рекао: ”Прве године секао сам и палио дрвеће. Кукуруз који је растао на пепелу имао је велике и слатке клипове, и сви смо мислили да нам је напокон успело. . . Али, после тога су ствари лоше кренуле. Земља постаје све суша и суша, и неће расти ништа осим корова. . . А штеточине? Никад нисам видио толико много врста. . . Ето до чега смо дошли.“

У прошлим временима, пољопривредник би једноставно секао нове делове шуме док би стару парцелу земље остављао необрађеном. Шума која би се поново обновила на ранијим парцелама опет се могла потпуно посећи. За тај процес, искрчене парцеле морају бити окружене природном шумом тако да инсекти, птице и животиње могу распршивати семење и опрашивати нове младице. За то је потребно време.

Околности су се промениле и наглим порастом становништва. Како је фармера било све више, периоди необрађивања тла постали су све краћи и краћи. Фармери који су се селили често би за неколико година једноставно исцрпли своја земљишта, и кретали дубље у шуму палећи је нашироко пред собом.

Дубљи узроци

Лако је кривити сиротињу. Али, као што еколози Џејмс Д. Нејшенс и Даниел И. Комер примећују, то је слично као ”окривљавати војнике да су проузроковали ратове“. Они додају: ”Они су само пуки пиони у генераловој игри. Да би се схватила улога колониста у крчењу шума, морало би се распитати зашто те породице најпре насељавају тропске кишне шуме. Одговор је једноставан: зато јер за њих другде нема земље.“

У једној тропској земљи, 72 посто земље је у власти само 2 посто земљопоседника. Међутим, 83 посто фармерских породица или нема довољно земље за преживљавање или је нема уопште. Широм Земље се понавља тај пример у различитим обимима. Огроман пораст земљишта у приватном власништву се не користи за добијање хране за месно становништво већ да се повећају усеви за извоз, који би се продавали имућним земљама са умереног појаса.

Шумски радови други су познати кривац. Осим што директно оштећују шуму, сеча шума такође проузрокује да су тропске кишне шуме осетљивије на пожаре — и људе. Булдожери који су у нетакнутим шумама искрчили путеве за шумске радове отворили су пут за досељавање великих маса мигрантских фармера.

Кад фарме пропадну, као што је то често случај, земљу откупљују сточари и претварају је у пашњак за испашу стоке. Нарочито је то случај у Јужној и Средњој Америци. Већину говеда коју гаје извози се у богатије земље. Једна просечна кућна мачка у САД годишње поједе више говедине него просечни становник Средње Америке.

На крају, развијени народи су ти који финансирају смрт тропских кишних шума — да задовоље своје властит халапљив апетит. Егзотично тропско дрвеће, принос, говедина, које они похлепно купују од народа из тропских крајева, све то захтева уклањање или постепено смањивање шума. Американци и Европљани који жуде за кокаином намеравали су у Перуу посећи стотине хиљада јутара тропске кишне шуме да направе места за уносан принос коке.

Зараде које огорчују

Многе владе марљиво подупиру крчење шума. Укидају порезе сточарима, дрвним компанијама и пољопривреди намењеној за извоз. Неке земље поклањају део земљишта земљораднику ако га он ”побољша“ сечењем шуме. Једна земља у југоисточној Азији транспортовала је у своје удаљене тропске кишне шуме на милионе мигрантских фармера.

Те мере се оправдавају као искоришћавање шума за помагање сиротињи или потпомагање оптерећене привреде. Али, као што то критичари увиђају, чак и ове краткорочне зараде су привидне. На пример, земљиште које није плодно за усев пољопривредника не може бити корисније за говеда сточара. Сточарске фарме обично се после десет година напуштају.

Често није ништа боље ни с дрвном индустријом. Кад се тропско тврдо дрво истреби из шуме а да се не размишља о будућности, шуме брзо нестају. Светска банка процењује да ће више од 20 земаља, од њих 33 које сада извозе своју тропску шуму, остати унутар 10 година без ње. Тајландске шуме су тако драстично искрчене да су се сви шумски радови морали законски забранити. Процењује се да ће средином 1990-тих година шуме у Филипинима бити потпуно исечене.

Али, најгорча иронија је ово: Истраживања су показала да једна парцела тропске кишне шуме може створити већи доходак кад је остављена недирнута и кад се уберу њени плодови — воће и каучук, на пример. Да, више новаца него од пољопривреде, сточарства или обарања дрвећа на том истом земљишту. Ипак, уништавање се наставља.

Земља не може заувек трпети такво поступање. Књига Спашавање тропских шума овако се о томе изразила: ”Ако наставимо са садашњим темпом уништавања, није питање да ли ће тропске кишне шуме нестати, већ када ће то бити.“ Али, да ли би заиста свет патио ако би се уништиле све тропске кишне шуме?

[Слика на 16. страни]

Узроци пустошења шума

Поплаве проузроковене бранама

Придобивање ораница сечом и спаљивањем

Шумски радови

Узгајање стоке