Кишне шуме — можемо ли их користити а да их не уништавамо?

ДА ЛИ сматрате да дрвна индустрија има право да уништи тропске кишне шуме у свету? Вероватно ћете рећи не! Међутим, неки еколози могу тврдити да су многи који би рекли не, у ствари већ рекли да — рецимо, тако што купују намештај направљен од лепог и популарног тропског дрвета које потиче из кишних шума уместо од дрвета које се гаји на шумским газдинствима.

Сеча стабала се често поистовећује са обешумљавањем. Заиста, сечом се униште многе шуме. Ипак, тврди се да се сеча других шума обавља уз минималну штету. Да ли тропске кишне шуме и живи свет у њима заиста могу преживети сечу стабала? Хајде да најпре осмотримо како сеча стабала може уништити шуму.

Како сеча стабала може уништити шуму и живи свет у њој

Ево једног сценарија: Све почиње с булдожерима који крче пут дубоко у шуму. Дрвосече с моторним тестерама убрзо крећу у акцију. Компанија која се бави прерадом дрвета има краткорочну дозволу за сечу стабала, тако да је радницима наређено да оборе свако дрво које вреди. Док падају стабла која се могу уновчити, она оштећују или уништавају оближња стабла с којима су повезана пузавицама. Затим се возила с гусеницама пробијају кроз густу вегетацију да би извукла дебла и при томе сабијају растреситу земљу док је не учине практично бескорисном.

Радници компаније за прераду дрвета углавном једу више меса него мештани. По шуми се трага за дивљачи и обично се одстрели више него што је стварно потребно. Путеви које дрвосече оставе за собом чине приступачним до тада недоступна подручја. Сада могу проћи и ловци са својим возилима и пушкама да би докрајчили све што је остало од живог света. Трапери лове мање животиње и птице ради уносне трговине кућним љубимцима. Затим долазе досељеници, на хиљаде бескућника, тражећи прилику да зараде за преживљавање на земљишту које је сада приступачно. Својим принципом рада посеци-и-спали уништавају преостала стабла и тиме омогућавају јаким кишама да сперу танак површински слој земље.

Тако је шума остављена у беживотном стању. Сеча стабала је била само први корак. Али, да ли сеча тропских кишних шума мора бити тако разорна?

Контролисана сеча стабала

Последњих година је обновљен интерес за сечу стабала која проузрокује мало или нимало штете, као и за рационално искоришћавање шума. Циљ је да се стабла посеку на начин који ће нанети минималну штету шуми и живом свету у њој. Шума се постепено обнавља, и после неколико деценија сеча се може поновити. Под притиском заговорника очувања природних богатстава, неки трговци рекламирају продају стабала која потичу из шума за које је потврђено да су плански сечене. Хајде да изблиза осмотримо како функционише сеча стабала која проузрокује мало или нимало штете.

Професионални дрвосеча и група помоћника крче пут кроз жбуње. Они припадају једној од неколико група које ће док буду прегледале шуму провести око шест месеци у џунгли. У овом случају, компанија за прераду дрвета има дугорочну дозволу, тако да њени радници имају времена да обаве одабир стабала с циљем да се шума сачува и за будуће коришћење.

Шумар обележава свако стабло регистарским бројем и утврђује врсту. Постоји на стотине врста, тако да он мора бити прилично стручан. Али, следећи корак захтева савремену технологију.

Користећи ручни уређај за пренос података преко сателита Система за глобално позиционирање, шумар уноси податке о величини и врсти дрвета и његов регистарски број. Затим, притиском на дугме за слање података, сви детаљи о том дрвету, укључујући и његову тачну позицију, истог тренутка одлазе с лица места до компјутера у неком удаљеном прометном граду.

Нешто касније, шумаров компјутер штампа једну мапу с детаљима о сваком дрвету које се може искористити. Шумар затим пажљиво бира стабла која се могу оборити у складу са званичним прописима. Код многих врста је дозвољено да се обори само 50 посто стабала с већим пречником од наведеног у дозволи. Најстарија и најздравија стабла морају се оставити због семена.

Међутим, како се могу оборити стабла, а да се не оштети шума? Пробудите се! је поставио ово питање Роберту, шумару који је споменут у претходном чланку. Он је објаснио: „Мапа игра главну улогу. Са овом мапом, можемо планирати сечу стабала која ће нанети минималну штету шуми. Чак се може планирати и правац пада како би се додатна штета свела на најмању меру.

„Такође можемо планирати извлачење трупаца помоћу дизалица, уместо да се пробијамо булдожерима до сваког обореног стабла. Пре него што оборе стабла, дрвосече пресецају пузавице које их повезују са суседним стаблима — опет с циљем да додатна штета буде што мања. На подручју за које имамо дозволу радимо по кружном систему, тако што сваке године обележавамо и сечемо један део и онда се не враћамо на те парцеле док не прође најмање 20 година. За неке делове шуме, тај период траје 30 година.“

Али, пошто је Роберто запослен у једној компанији за сечу дрвећа, Пробудите се! га је питао следеће: „Какву корист дрвосече стварно имају од тога што штите живи свет у дивљини?“

Заштита животиња

„Не можете имати густу шуму без животиња“, каже Роберто. „Оне имају пресудну улогу у опрашивању биљака и разношењу семена. Улажемо све напоре да што мање узнемиравамо дивље животиње. На пример, пажљиво пројектујемо прилазне путеве, тако да их има тек понегде. Кад год је то могуће, правимо путеве који су толико уски да крошње изнад њих остају нетакнуте. На тај начин животиње, као што су лењивци и мајмуни, могу прелазити пут без потребе да силазе с дрвећа.“

Роберто нам показује неке осенчене области на његовој мапи. Те области ће остати потпуно нетакнуте. На пример, заштићени појас са обе стране реке дозвољава животињама да прелазе с једне на другу страну у нетакнутој џунгли.

„Осим виталних станишта уз реку“, објашњава он, „под заштитом су и пећине, стене с наслагама руде, старо дрвеће са шупљинама у деблу, дрвеће с меснатим плодовима — заправо, све оно што је неопходно за опстанак одређене врсте. Да бисмо спречили незаконит лов, забрањујемо радницима да носе пушке и авионом достављамо говедину и пилетину до шумарских кампова, тако да им не треба месо дивљих животиња. Затим, по завршетку сече, пажљиво затворимо или контролишемо путеве како бисмо спречили ловокрадице и илегалне дрвосече да уђу у шуму.

„Мене лично чини срећним што радим све ово, јер верујем у очување Божјег стварства. Али, скоро све мере које сам навео регулисане су међународним прописима о планском сечењу шуме уз одобрење. Да би добила дозволу, свака компанија мора да прође контролу међународних организација.“

Да ли рационално коришћење шума доноси профит? Осим неколико ентузијаста попут Роберта, дрвосече углавном не прихватају замисао о очувању живота у дивљини с толико одушевљења. Таква ограничења се често сматрају претњом за профит.

Упркос томе, истраживања која су спроведена у источној Амазонији крајем 1990-их показала су да је трошак уцртавања стабала, сечења пузавица и планирања извлачења трупаца био више него надокнађен, захваљујући већој ефикасности која је постигнута. Рецимо, изгубљено је мање стабала. Често би, без такве мапе, радници с моторним тестерама оборили стабло које група за извлачење трупаца после није могла да пронађе у густој џунгли.

Осим тога, лакше је продати стабла за која независни инспектори дају потврду да потичу из рационално коришћене шуме. Али, да ли контролисана сеча стабала заиста штити биодиверзитет? Колико животињског света остане након оваквих сеча тропских кишних шума?

Може ли шумски живи свет преживети сечу?

Тачно је да је екосистем тропских кишних шума врло осетљив и сложен. Ипак, он може показати зачуђујућу флексибилност под одређеним околностима. На пример, ако близу искрченог подручја остане нешто непосечене шуме, постепено ће израсти младице посечене врсте и попуниће празнину која је остала. Али, шта је са животињама, птицама и инсектима?

Традиционална сеча дрвећа озбиљно угрожава неке врсте, и већина тих подухвата утиче на смањење броја птичјих и животињских врста у датом подручју. Међутим, контролисана сеча стабала често врло мало утиче на већину врста. У ствари, прављење отвора у крошњама може заправо повољно утицати на неке врсте. Недавна истраживања су показала да присуство људи — чак и када неки од њих селективно секу стабла — може повећати биолошку разноврсност тропских кишних шума.

Стога, постоји уверљив доказ да се тропске кишне шуме могу рационално користити, а да се при томе не нанесе трајна штета разноврсности живота у њима. Лондонски часопис Economist је навео: „Само 10% нетакнутих шума, које би се рационално користиле, може задовољити укупну садашњу потражњу за тропским тврдим дрветом. Већина осталог дела шуме могла би се прогласити забрањеним подручјем.“

Један пример потпуне заштите је шума о којој смо говорили у уводном чланку. Рамиро је штити јер су научници тамо открили неколико угрожених врста. Такве магловите шуме су ретке и у њима постоји необично велика разноврсност живота. „Упућеност је пресудна за очување шума“, објашњава Рамиро. „Када локално становништво схвати да њихово снабдевање водом зависи од шуме, оно постаје заинтересовано за њено очување.“

Рамиро додаје: „Еко-туризам је још један важан фактор, јер посетиоци уче зашто вреди заштитити различито дрвеће и биљке које виде. Они одлазе с већим цењењем према шуми и живом свету у њој.“

Рамиров и Робертов пример показује да човек може да користи тропску кишну шуму а да при том не уништи ни њу ни живи свет у њој. Али чињеница да је то могуће не значи да ће се то стварно и десити. Данас неки могу бити сигурни да тропска дрвна грађа коју купују потиче из шуме која је сечена плански и уз одобрење. Међутим, други немају такву могућност. Стога, хоће ли напори за очување омогућити да се спасе задивљујућа разноврсност живота у кишним шумама?

[Мапе на 7. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

БОЛИВИЈА

Мапа с десне стране пружа детаље о сваком дрвету; као што је горе приказано, та мапа показује само један мали део Боливије

[Извор]

Све мапе осим горе лево: Aserradero San Martin S.R.L., Bolivia

[Слике на 7. страни]

Свако дрво се нумерише и утврђује се његова врста. Затим се помоћу уређаја Система за глобално позиционирање (горе) одређује његова тачна позиција

[Слика на 7. страни]

’Мапа са уцртаним стаблима је кључ за планирање сече стабала којом се неће трајно оштетити шума и живи свет у њој‘ (Роберто)

[Слика на странама 8, 9]

„Упућеност је пресудна за очување шума“ (Рамиро)

[Извор слике на 9. страни]

Фотографија: Zoo de Baños