Семинари за побољшавање односа између доктора и Јеховиних сведока
ХРИШЋАНИМА Божји закон забрањује да на било који начин узимају крв (Дела апостолска 15:28, 29). Послушност том закону понекад води до неспоразума који имају за последицу лишавање хришћана доступне и делотворне алтернативне медицинске неге за своје здравствене проблеме.
Да би се успоставило боље разумевање и да би се докторима помогло да пруже лечење без коришћења крви, Јеховини сведоци су развили корисну контактну службу. Водеће тело Јеховиних сведока је основало Службу за болничке информације (HIS—Hospital Information Services) у Бруклину, у Њујорку, како би обучило изабране старешине Сведоке за рад у Одборима за контактирање с болницама (HLC—Hospital Liaison Committees). Обављају се медицинска истраживања и резултати се презентирају на семинарима за HLC-е. После тога, ове информације се презентирају докторима и центрима здравствене заштите. Такође, могу се утаначити консултације с другим искусним докторима у настојању да се избегну конфронтације.
Да ли је овај програм успешан? Да ли су презентиране информације истински корисне? Како доктори реагују на њих? Следећи утисци о којима говори један доктор медицине који је присуствовао недавном семинару HLC-а информативни су и умирујући.
„Надам се да ћете ове утиске наћи директним и корисним.
„Пре свега, дозволите ми да кажем да је била предност бити позван да присуствујете другом Семинару Одбора за контактирање с болницама које је држало особље Службе за болничке информације које је дошло из централе Јеховиних сведока у Њујорку. Моја очекивања од овог састанка нису само задовољена већ су увелико надмашена. Уводне примедбе председавајућег одредиле су тон дводневног програма. Он је нагласио да HLC није једноставно механизам за одговарање на потребе оболелих Сведока током њихових боравака у болницама. Одбори пружају златну прилику да се разбију многи митови у које јавност а и лекари, болнички службеници и друго медицинско особље верују.
„За многе од ових људи право је отварање очију да сазнају да Јеховини сведоци у својим медицинским уверењима уопште нису као Хришћански научници. Сведоци не исказују ’право на смрт‘ то јест не покушавају себе да ставе у положај мучеништва. Нити је питање крви ауторитативно тврђење организације већ лично уверење из срца. Таква откривења подвлаче образовну сврху HLC-а. Да, колико год необично то изгледало, чак се и лекари могу образовати и имају много тога да науче у вези с бескрвним медицинским алтернативама. Константно сам задивљен опсегом и дубином истраживања коју ова припрема обезбеђује, од чега је много тога сасвим сигурно новина за мене. А едукационе функције HLC-а се ту не завршавају. Оне се даље проширују на болничке службенике, социјалне установе, и чак на правне и правосудне службенике.
„Одбори нарочите напоре улажу у проналажење лекара који су кооперативни с уверењима Сведока, контактирање с њима и ангажовање њихове помоћи. Наравно, то одлази далеко изван оквира лекарског друштва, како HCL изграђује радне односе с болницама, здравственим радницима, адвокатима, а такође и судијама. Можда је најистакнутија порука коју треба пренети та да су Јеховини сведоци разумни људи, а не фанатици, и да они једноставно траже прихватљиве алтернативе за крв... Постоје значајне опасности у употреби крви, и HLC сигурно извршава једну функцију обелодањивањем ових опасности и наглашавањем потенцијалних ризика од крви и крвних продуката медицинском друштву.
„Константно сам задивљен информацијама које за HLC прибављају Службе за болничке информације и Watch Tower Society. Али као што ће сваки калфа потврдити, практично сваки посао се може урадити ако се обезбеде одговарајуће алатке... Било је фасцинантно чути о структурама које су сада у раду да би се брзо и ефикасно одговорило на практично било који медицински хитан случај. Сваки члан HCL-а обучен је да прибави битне демографске информације, да брзо просуди какав је став лекара̂ и болница, и да тачно процени степен хитности и потенцијалну претњу од законске акције болнице у смислу судских налога за трансфузијама.
„Истраживали смо начине на које можемо појаснити потребе и жеље пацијената Сведока, како се опходити према рођацима који не верују, чак и то како одбити лекаре и пребацити пацијента у друге медицинске установе које се одазивају на потребе Сведока. Истакнута је интеракција HLC-а с медијима, и пружене су смернице, поново наглашавајући примарну ствар да Сведоци не одбијају сваку медицинску негу, већ само крв. Грубо речено, то би се могло сматрати еквивалентно томе кад побожни католик одбија абортус али не и читаву хирургију.
„Чланови одбора за контактирање се обучавају да одговоре на многа питања која обично постављају и болнице и лекари, а повремено и сами Сведоци. Ово може укључити питања као што су прихватљивост имуноглобулина или албумина, коришћење криопреципитата или медицинских техника као што су хемодилуција, вантелесна циркулација, спасилац ћелија, или хемодијализа.
„Уживао сам у фасцинантној расправи о правним разматрањима везаним за разумевање и коришћење закона у одбрану Сведока и њихових религиозних уверења. Правне одлуке које образују темељ за одбрану права Сведока на медицинско самоодлучивање основа су прилично фасцинантне дискусије. За неке, рад Одбора за контактирање с болницама може изгледати сувишан, и чак непотребан; али у ствари, ова мрежа потпорних услуга је јако потребна. Сваког дана видим пацијенте Сведоке који нису упознати с болничким амбијентом и можда нису свесни многих бескрвних медицинских алтернатива. Надаље, мало њих може истински бити упознато с распрострањеношћу лекара спремних на сарадњу, знаних одборима, или са специфичним законским правима и обавезе које свако од нас има и с којима се суочава приликом тражења бескрвне медицинске неге.
„Допустите ми да се за тренутак удаљим од теме да бих похвалио HIS-ове напоре. Као интервентни кардиолог, налазим да има мало времена за читање многих журнала непосредно везаних за моју подспецијалност, а камоли ширег опсега интерне медицине. Био би неостварив задатак претражити читав пласт медицинске литературе ради референци које би могле прецизно указати на нека врло специфична решења за проблеме с којима се сусрећем у бескрвном лечењу својих пацијената. Још једном Друштво ми долази у помоћ дајући ми магнет како бих привукао ту иглу релевантног испитивања из тог пословичног пласта журналских чланака.
„Непрекидна осавремењавања из Бруклина служе да идем у корак с било којим најновијим развојима који би могли имати утицај на моју праксу. Она су далеко потпунија и подстицајнија од било које компјутерске службе за преглед журнала која ми је позната. Наравно, тако и треба да буде, узимајући у обзир шта је на коцки.“ (Од др Стивена Поупа /Stephen E. Pope/, кардиолога на подручју Залива Сан Франсиско, у Калифорнији, у САД.)
[Оквир на 30. страни]
• У Сједињеним Државама, отприлике 18 000 доктора налази задовољство у томе да сарађује тако што Јеховиним сведоцима пружају бескрвну медицинску негу. Њихов број у свету износи 50 000.
• У Сједињеним Државама, постоји 45 медицинских центара у којима су доступни програми бескрвне медицине и хирургије. Њихов број у свету износи 80.