Зашто су врсте у опасности

ВРСТЕ изумиру из разноразних разлога. Осмотрите три главна узрока. Људи су индиректно одговорни за два, а директно за онај преостали.

Уништавање обитавалишта

Уништавање обитавалишта пуно доприноси смањењу броја врста. Дело The Atlas of Endangered Species то означава као „најзначајнију претњу“, али и „најтежу за спречавање“. Брзи раст броја становника у свету присиљава људе да све више и више задиру у земљу која је раније била дом животињског света. Упадљив пример за то стиже из кишних шума света.

’За 40 година неће преостати ниједна кишна шума‘ јесте страшна процена која усредсређује пажњу на оно што многи сматрају жалосним губитком вредних ресурса. У ствари, скоро четвртина свих лекова које западни свет познаје потиче од биљака из тропских кишних шума. Иако кишне шуме покривају само процењених 7 посто копнене површине планете, оне су дом за четири петине сувоземне вегетације света.

Операције сеча шума и мењање пољопривредних шаблона лишавају кишне шуме западне Африке њиховог богатог наслеђа у дрвећу. Губитак дрвећа на индијском потконтиненту променио је чак и временске услове, смањивши количину кише у неким подручјима, а изазивајући поплаве на другим.

Како човек обара дрвеће да би рашчистио тло за пољопривреду, биљке, животиње, птице, гмизавци и инсекти одумиру. Харвардски професор Едвард Вилсон процењује да губитак шума износи 1 посто годишње, а то хиљаде врста осуђује на коначно изумирање. Страхује се да ће многе врсте ишчезнути чак пре него што им се надене научни назив.

Ситуација је слична у мочварама света, још једном обитавалишту којем се прети. Грађевинци исушују ова подручја како би могли изградити куће, или их фармери претварају у обрадиве оранице. У последњих 100 година, пољопривреда је преузела чак 90 посто европских сувих пашњака. Губитак пашњака у Британији у току задњих 20 година изазвао је смањење броја дроздова певача за 64 посто.

Иако часопис Time назива острво Мадагаскар „геолошком Нојевом арком“, његов разноврсни животињски свет је у опасности. Кад број становника и међународни дуг расту, притисак на острвско становништво да шуме претвори у пиринчана поља је јачи. Зато што је три четвртине обитавалишта златнобамбусних лемура нестало у последњих 20 година, преостало је само 400 ових животиња.

То што је човек радикално променио намену земљишта засигурно подрива животињски свет у тој области. Као још један пример осмотрите Полинежане, који су на Хаваје стигли пре 1 600 година. Као последица њихове активности, изумрло је 35 врста птица.

Рани насељеници који су дошли у Аустралију и на Нови Зеланд увезли су домаће мачке, од којих су неке постале дивље. Према часопису New Scientist, ове дивље мачке сада лове 64 врсте домаћих аустралијских сисара. Заједно са увезеним европским црвеним лисицама, оне нападају преостале популације угрожених врста.

Директан напад

Лов није никакав нови феномен. Библијски извештај из Постања описује побуњеника Неврода, ловца који је живео пре више од 4 000 година. Иако нема помена о томе да је он сатро читаве врсте, ипак је био опасан поборник лова (Постање 10:9).

Током векова, ловци су истребили лавове из Грчке и Месопотамије, нилске коње из Нубије, слонове из северне Африке, медведе и даброве из Британије и дивље говече из источне Европе. „Током 1870-их и 1880-их, ловци су убили четврт милиона слонова само у источној Африци“, извештава се у програму BBC-ја Radio Times. „Пола века, Африка је праштала од брзометне паљбе људи од славе, среће и положаја, који су пуцали на слонове, носороге, жирафе, велике мачке и на шта год да им је налетело на нишан... Оно што данас изгледа поприлично шокантно тада је било потпуно прихватљиво понашање.“

Вратимо се ситуацији величанственог тигра. Пописи у 1980-им показали су да су напори за очување имали успеха. „Па ипак, ствари нису онакве како су изгледале“, приметила је публикација 1995 Britannica Book of the Year. „Пажљивија бројања открила су да су претходне пописе надували службеници који су или гледали ловокрадицама кроз прсте или једноставно желели да импресионирају претпостављене... Илегална трговина деловима тигра бујала је док су све мање залихе гурале цене више и више.“ Тако се у 1995, процена вредности сиберијског тигра кретала у опсегу од 9 400 до 24 000 америчких долара — не, не само за високо цењену кожу, већ такође и за његове кости, очи, бркове, зубе, унутрашње органе и полне органе, што се све у оријенталној традиционалној медицини високо цени.

Трговина слоновачом, роговима носорога, тигровим кожама и другим деловима животиња сада је мултимилијардерски црноберзански бизнис, испред којег је само кријумчарење дрога, примећује Time. И то се не ограничава само на велике сисаре. Традиционална кинеска медицина је у 1994. потрошила запањујућих 20 милиона моржева, проузрокујући да за две године улов падне за извештених 60 посто у неким подручјима Југоисточне Азије.

Није тешко идентификовати кога треба кривити кад нека врста бива ловом истребљена из постојања. Затим, шта је с колекционарима? Угрожени макао, златна папига, доноси продавцу на црном тржишту у Бразилу, како се извештава, 500 америчких долара. Али, када га прода ван земље, добија преко три и по пута више од те суме.

Ратови и њихови нуспроизводи, растућа мноштва избеглица, заједно с растућом стопом рађања, повећаном загађеношћу, и чак туризмом, прете угроженим врстама. Туристи у моторним чамцима који се окупљају да би видели делфине рањавају их, а подводна бука од ових чамаца може реметити делфинов осетљив ехо-локациони систем.

Након овог јадног каталога човековог бесомучног напада, сасвим се можете упитати: „Шта људи из очувања раде да би сачували угрожене врсте, и колико су успешни?“

[Слика на 6. страни]

Како човек обара дрвеће, биљке, животиње, птице, гмизавци и инсекти одумиру