Одакле потичу?

„КАКО смо себе називали пре него што је дошао Колумбо?... У сваком поједином племену, чак и данас, кад преведете реч коју је свако имао за себе, не знајући једни за друге, она је била увек нешто што је преносило у основи исту ствар. На нашем језику [нарагансет] то је нинуг, то јест народ [на навахо језику, дине], људска бића. Тако смо ми себе називали. Дакле, кад су [европски] пилгрими стигли овде, ми смо знали ко смо, али нисмо знали ко су они. Тако смо их назвали Авонагисак, то јест странци, јер су они били ти који су страни, они су били ти које нисмо знали, а међусобно смо се знали. И ми смо били људска бића“ (Високи Храст, Нарагансет племе).

Постоји обиље теорија што се тиче порекла староседелаца Америке.a Џозеф Смит, оснивач мормона, био је један од неколико оних, укључујући и квекера Вилијема Пена, који су веровали да су Индијанци били Јевреји, потомци такозваних десет изгубљених племена Израела. Објашњење које данас прихвата већина антрополога јесте да су се било копненим мостом било бродом, азијска племена населила тамо где су данас Аљаска, Канада и Сједињене Државе. Чак и тестови ДНК изгледа да подупиру ову замисао.

Староседеоци Америке — њихово порекло и веровања

Староседеоци Америке и уредници Том Хил (Сенека) и Ричард Хил, (Тускарора) пишу у својој књизи Creation’s Journey—Native American Identity and Belief: „Већина староседелачких народа традиционално верује да су били створени од саме земље, од вода, или од звезда. Археолози, с друге стране, имају теорију о великом копненом мосту преко Беринговог мореуза, преко кога су Азијци мигрирали у Америку; ови Азијци, тврди теорија, били су преци староседелачких народа западне хемисфере.“ Неки староседеоци Америке нагињу да буду скептични према тој теорији белца о Беринговом мореузу. Они више воле да верују у своје легенде и приче. Себе сматрају првобитним становницима пре него истраживачким мигрантима из Азије.

У својој књизи An Indian Winter, Расел Фридман објашњава: „Према веровању Мандана [једног племена које је било близу горњег тока реке Мисури], Први човек је био моћан дух, божанско биће. Њега је у далекој прошлости створио Господар живота, створитељ свега, да делује као посредник између обичних људи и безбројних богова, или духова, који су настањивали свемир.“ Веровање Мандана чак је укључивало једну легенду о потопу. „Једном, кад је један велики потоп збрисао свет, Први човек је спасао народ тако што га је упутио да изгради једну заштитну кулу, или ’арку‘, која би се уздизала високо изнад вода потопа. У његову част, свако село Мандана имало је једну минијатурну копију те митолошке куле — стуб од кедра висок око пет стопа, окружен оградом од дебелих дасака.“

Мандани су такође као религиозан симбол имали „један високи стуб облепљен перјем и крзном, а на врху се налазила једна грозна дрвена глава, обојена у црно“. Кога је то могло да представља? „То обличје представљало је Охки-хаду, злог духа који је имао велики утицај над људима али није био тако моћан као Господар живота или Први човек.“ Што се тиче Индијанаца из Прерије, „веровање у духовни свет било је неоспоран део свакодневног живота... Није могла да се донесе ниједна важна одлука, није могао да се започне ниједан пројекат, а да се најпре не тражи помоћ и одобрење светих бића која су управљала људским стварима“.

У својој књизи The Mythology of North America, Џон Бирхорст објашњава: „Пре него што су постојали кланови, Осаги су, каже се, лутали од места до места у стању познатом као ганита (без закона или реда). Према једном традиционалном гледишту, сматрало се да су у тим раним данима извесни мислиоци названи Мали старци... формулисали теорију да нека нема, стваралачка сила испуњава небо и земљу и одржава звезде, месец и сунце да се крећу у савршеном реду. Они су то назвали Ваконда (тајанствена сила) или Еававонака (зачетник нашег постојања).“ Сличну представу имали су Зуни, Сијукси и Лакоте на западу. Винебаго су такође имали један мит о стварању који је укључивао „Творца земље“. Тај извештај каже: „Он је желео светло и било је светло... Затим је опет размишљао и пожелео земљу и настала је ова земља.“

За изучаваоца Библије, крајње је занимљиво видети неке паралеле између веровања староседелаца Америке и учења изражених у Библији, посебно с обзиром на Велики Дух, ’зачетника нашег постојања‘, што подсећа на значење божанског имена, Јехова, „Он проузрокује да постаје“. Друге паралеле укључују Потоп и злог духа који је у Библији познат као Сотона (Постање 1:1-5; 6:17; Откривење 12:9).

Разумевање филозофија староседелаца Америке

Писци о староседеоцима Америке Том Хил и Ричард Хил објашњавају пет дарова за које они кажу да су их староседеоци Америке примили од својих предака. „Први дар... јесте наша дубока веза са земљом.“ И у погледу њихове историје пре и после доласка Европљана, ко то може порећи? Њихова земља, коју су староседеоци Америке сматрали светом, била је систематски одузимана силом, преваром и неиспуњеним уговорима.

„Други дар је моћ и дух који животиње деле с нашим људима.“ Поштовање које староседеоци Америке имају према животињама било је показивано на много начина. Они су ловили само за храну, одећу и склониште. Нису староседелачки народи практично истребили буфала (бизона), већ је то урадио белац, са својом пожудом за крвљу и кратковидном похлепом.

„Трећи дар су духовне силе, које су наши живи рођаци и које комуницирају с нама преко њихових ликова које правимо.“ Ето заједничке теме код тако много религија широм света — неки дух или нека душа који преживљава смрт.b

„Четврти је свесност ко смо, што је изражено и што се подржава преко наших племенских традиција.“ Данас се то свакако може приметити на племенским церемонијама, где се народ окупља да осматра племенске ствари, или на друштвеним свечаностима, где има племенског плесања и музике. Индијанска одећа, ритмично ударање по бубњевима, плесови, породична и кланска окупљања — све то наговештава племенске традиције.

„Последњи дар је креативни процес — наша веровања постају стварност преко трансформације природних материјала у предмете вере и поноса.“ Било да се ради о прављењу корпи, ткању, моделирању и бојењу грнчарије, обликовању накита и украса̂, или о било којој другој креативној активности, то је повезано с њиховом традицијом и културом древног доба.

Има тако много племена да би било потребно много књига да се објасне сва традиционална веровања и обичаји. Оно што нас сада интересује јесте, како је на америчке староседеоце утицао прилив милиона Европљана, од којих су многи наводно били хришћани?

[Фусноте]